Naša Fondacija, na čelu sa našim osnivačima i nacionalnom direktorkom Majom Kremić, odavno je prepoznala značaj ulaganja u dvorišta vrtića i predškolskih ustanova. Ova donacija u iznosu od 363.000 dinara je specifična po tome što će prvenstveno biti namenjena deci jaslenog uzrasta za koju, do sada, nisu postojali adekvatni uslovi za boravak napolju, te su sve vreme u vrtiću provodili unutra. Ova priča je još jedan pokazatelj kako sve promene treba da počnu od nas samih, ili da””Gandijevim rečima””mi budemo promena koju želimo da vidimo u svetu.

Tako je, pre izvesnog vremena, pokrenuta inicijativa da se u vrtiću okupe roditelji kako bi preuredili jedan deo dvorišta sa ciljem da ga prilagode deci najmlađeg uzrasta””svojoj deci. Ono što nisu očekivali je da će se odazvati””ni manje ni više””njih tridesetoro! Nakon manje radne akcije gde su svi zavrnuli rukave, shvatili su da ovaj prostor i te kako ima potencijala i jasno su mogli da zamisle svoju decu kako se igraju u ovom delu dvorišta.

I tu na scenu stupamo mi. Kako je naša Fondacija već sarađivala sa PU „Čukarica” na obostrano zadovoljstvo””nekoliko telefonskih poziva, lepo osmišljena i plemenita ideja i””eto nas! Trava već kreće u Beograd, mi krećemo u vrtić, upoznajemo roditelje, sakupljamo kestenje kao veverice i jurimo šarene gume po igralištu sa mališanima. Igramo se, smejemo i teramo kišne oblake.

Stigla veštačka trava: Mirjana Čanković, Radoje Аoković, Marija i Petar Čolić, i Bojana Rangelov – projektni menadžer Novak Аoković Fondacije.

Mirjana Čanković, pomoćnik direktora PU „Čukarica” zahvaljuje našoj Fondaciji na donaciji i smatra da je veštačka trava sjajna ideja koja će deci poboljšati uslove za boravak u vrtiću, s obzirom na to da je praktična i laka za održavanje:

„Ovaj vrtić upisuje 170 dece i 250m² je zaista lepa površina na kojoj će veliki broj dece moći da se igra. Svaka stvarčica koja se doda vrtiću je i te kako značajna i učiniće da ta deca imaju kvalitetniji i bolji pristup svemu – počev od edukacije do igranja u bezbednom okruženju i uživanja u prostoru u kom se nalaze.”

Svoje impresije su sa nama podelili i roditelji. Prva je to učinila Marija Čolić, vaspitačica po struci i mama troje dece, između ostalog i malog zlatokosog Petra koji ide u „Аurđevak”:

„Mi roditelji smo jako zahvalni na ovoj donaciji zato što će izutetno značiti deci koja su jaslena grupa jer oni do sada nisu imali prilike da idu u dvorište iz razloga što nije toliko uslovno za uzrast ispod tri godine. Velika je stvar da deca imaju pristup takvoj vrsti igre u prirodi, da mogu da otkrivaju i da nisu sputani. Tako da, ceo ovaj projekat adaptiranja dvorišta kojim se mi sada bavimo će biti od velikog značaja.”

Ma ko će to nama da se igra napolju? – mama Marija Čolić sa sinom Petrom. 

Na izlaganje gospođe Čolić nadovezao se Radoje Аoković:

„Ja sam vezan privatno za ovaj vrtić kom je uručena donacija i, uvidevši koje su njihove potrebe, počev od jaslica, tj. dece od godinu dana, pa sve do petogodišnjaka koji pohađaju ovaj vrtić, dogovorili smo se da pokušamo da nađemo neko rešenje i zajedno smo došli do veštačke trave da bi deca mogla tokom dana da borave napolju. Dugujemo veliku zahvalnost Novak Аoković Fondaciji što nam je izašla u susret i realizovala ovaj projekat.”

Jedva čekamo da se trava postavi kako bismo posetili mališane i poigrali se sa njima u njihovom novom dvorištu!

U sklopu projekta adaptacije i opremanja vrtića pod nazivom „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje” koji sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Novak Аoković Fondacijom, a iz sredstava zajma Svetske banke, Predškolska ustanova „Čukarica” biće dodatno pomognuta i opremanjem 13 radnih soba kroz isporuku nameštaja i didaktičkog materijala. 

The post Donirali smo veštačku travu za opremanje dvorišta vrtića u kom će se igrati veliki-mali ljudi od godinu dana appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Koliko puta ste čuli izraz da su sportisti najbolji ambasadori svoje zemlje? Kod nas u Srbiji je to već prilično učestala fraza, znajući koliko su naši sportisti uspešni u svetu. Zvanje ambasadora je u prethodnom primeru predstavljeno u prenesenom značenju, ali vrlo dobro znamo da postoje visoki državni zvaničnici koji obavljaju pomenutu funkciju. Jedan takav čovek – Njegova Ekselencija Demetrios Teofilaktu, ispred Ambasade Republike Kipar u Beogradu, došao je na ideju da organizuje diplomatski teniski turnir humanitarnog karaktera.

Upravo se na terenima Teniskog Centra Novak proteklog vikenda održao „Dimplomatski teniski turnir za decu“ na kom su, pored Nj. E. gospodina Teofilaktua, učestvovali i predstavnici ambasada i konzularnih odeljenja Velike Britanije, Grčke, Slovačke, i drugih. Rezultat je, naravno, bio u drugom planu.

U prijateljskom razgovoru sa nama, Ambasador, inače bivši šampion Kipra u trci na 800 metara i veliki ljubitelj tenisa, podelio je kako je došao na ovu zanimljivu ideju i usput odgovorio na još par naših pitanja:

„Kada sam stupio na dužnost Ambasadora, pre skoro sedam meseci, jedan od prioriteta mi je bio da, pored kulturološke, ekonomske i tradicionalne, promovišem i – sportsku diplomatiju.“ Tim povodom, lik i delo našeg osvajača Novaka Аokovića su ga inspirisali iz dva razloga: „prvi je taj što ga poštujem, kao sportistu i kao čoveka; a zatim i zbog činjenice da sam svestan koliko su Novak i Jelena uključeni u humanitarni rad, naročito sa decom – odlučio sam da će većina moje pažnje zapravo ići u tom pravcu.“ Ambasador je pohvalio i rad naše Fondacije, pritom ga opisujući kao ozbiljan i sistematičan. Ocenio je da je turnir bio uspešan i nagovestio planove za budućnost: „Napomenuo bih da je nekolicina mojih kolega, uključujući Delegaciju Evropske Unije, izrazila želju da aktivnije učestvuje u organizaciji narednog Diplomatskog teniskog turnira, za koji verujemo da će se održavati svake godine, počev od 2022.“ On takođe smatra da su učesnici i organizatori turnira poslali jasnu poruku koja se tiče humanitarnog cilja ovog događaja, a to je značaj ranog razvoja i podizanja svesti i pružanja konkretne podrške deci predškolskog uzrasta. Kada smo ga pitali o sličnostima Srba i Kiprana, zaključio je da „iako se razlikujemo u geografskom i reljefnom smislu, ipak delimo iste vrednosti, verovanja i kulturološke obrasce koji čine jednu posebnu povezanost između naših država i naroda.“  

Uporedo sa teniskim mečevima, organizovane su i radionice za mališane uzrasta 6 do 10 godina. Naši dugogodišnji volonteri, koji su uvek tu za naše najmlađe i prepoznaju značaj ovakvih manifestacija, pridružili su se dečjem ateljeu „Zona umetnosti“ u osmišljavanju i organizovanju radionica. Unutar radionica, deca su dobila slobodu da dizajniraju i naprave sopstvenu sportsku opremu, poput lopti, dresova i rukavica. Sve ove aktivnosti će umnogome doprineti njihovom kreativnom izražavanju, isprobavanju novih metoda i tehnika, te usvajanju novih znanja iz oblasti kulture, geografije i sporta. Nova poznanstva, puno smeha, zabave, i nasmejana dečja lica zapravo i predstavljaju najveći trofej koji su učesnici turnira poneli sa sobom.

Uprkos toplim letnjim danima, igrao se atraktivan tenis i atmosfera je bila sjajna. Na kraju turnira, ček sa prikupljenim sredstvima u iznosu od 5.000 evra uručen je Emini Potrić, našem menadžeru za saradnju sa donatorima. Emina je ispred Fondacije zahvalila kiparskoj Ambasadi i ostalim inicijatorima ovog događaja i shodno tome poželela da će sličnih inicijativa biti i ubuduće:

„Želela bih da se zahvalim kiparskoj Ambasadi, Njegovoj Ekselenciji Ambasadoru Demetriosu Teofilaktuu i svim učesnicima na ovako plemenitoj inicijativi da zajedno organizujemo ovaj turnir. Događaji poput ovog podižu svest o važnosti ulaganja u rano obrazovanje i zato bih pozvala sve vas da nastavite da podržavate naš rad. Uz vašu pomoć, svakim danom smo sve bliži našem cilju, a to je da do 2030. godine više od 90% dece u Srbiji ima pristup predškolskom obrazovanju.“

U prethodnom periodu bilo je i sličnih projekata iniciranih van same Fondacije, poput modne izložbe istaknute dizajnerke Roksande Ilinčić kojom je podržala naše Školice života, ili posete Ljukovu naše donatorke Dragane Radišić iz Amsterdama ispred Rotary kluba, između ostalog.

The post Tenis na diplomatski način za ulaganje u rani razvoj appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

To tmurno jutro u sredu nije sprečilo naš tim da radi punom parom. Približavala se  Novakova rođendanska kampanja, spremali smo se za humanitarnu šetnju Walk a Mile for a Smile, a u isto vreme smo radili i na otvaranju”¦ Zapravo, bolje da to poslednje ostane iznenađenje! Međutim, i pored svih ovih novih projekata, Marko, naš projektni menadžer, odlučio je da se vrati jednom starom. U februaru ove godine, Fondacija Novak Аoković, u saradnji sa lokalnom samoupravom, otvorila je prvi vrtić u selu u blizini Šapca. Marko je želeo da vidi kako su se deca i učitelji smestili i da im odnese dodatne poklone. To je bila i odlična prilika da i vi dobijete ekskluzivan uvid u naš rad. Možete videti ovde kako je izgedala Markova poseta vrtiću u Prnjavoru.

Da krenemo od početka – zašto ulažemo u rani razvoj?

Džejms Hekman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu i stručnjak za ekonomiju ljudskog razvoja, dokazao je da kvalitet razvoja u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje, ekonomske i socijalne rezultate pojedinaca i društva u celini:

„Velik broj istraživanja pokazuje troškovnu efikasnost ranog razvoja kada je u pitanju sprečavanje razlika u postignućima, poboljšanje uspeha u školi, promovisanje boljeg zdravlja, unapređivanje naše radne snage, povećanje produktivnosti, i smanjenje potrebe za skupim socijalnim davanjima.“

Istraživanje UNICEF-a ,iz 2014.godine, pokazalo je da je u Srbiji samo 50% dece uzrasta od 3 do 5 godina upisano u predškolske programe. U ruralnim oblastima, ovaj procenat opada na 22%.  Zato je naša misija da ovu statistiku popravimo. Za nas je svako dete šampion i zaslužuje šansu da ostvari sve svoje snove. Želimo da damo svakom detetu u Srbiji kvalitetan početak u obrazovanju koji će mu omogućiti da ostvari sve svoje potencijale. Ne želimo to samo radi dobrobiti njega i njegove porodice – već radi dobrobiti svih nas.

Marko Kovačević sa decom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

Do sada smo izgradili ili renovirali 43 vrtića, podržali 980 porodica, obučili 1.575 učitelja i pomogli 22.000 mališana. Ali, kako smo to postigli?

Ključan deo našeg rada je naša odluka da isključivo ulažemo u održive, dugoročne projekte.

Nakon što je istovario poklone iz kombija (nekoliko tepiha koji su odlični za dečiju igru), Marko je objasnio kako je otvaranje vrtića u Prnjavoru poduhvat koji će kao rezultat imati mnoge dugoročne pozitivne efekte.

„Prvo smo mapirali različite delove Srbije i potražili ekonomski manje razvijene sredine kojima je potrebno predškolsko obrazovanje. Odabrali smo Prnjavor jer, od 4.000 ljudi koji tu žive, mnogo je roditelja sa decom od tri do šest godina koji nemaju mogućnost da idu u vrtić. Shvatili smo važnost ulaganja u ovu oblast i potpisali memorandum o saradnji sa gradom Šapcem. Blisko smo sarađivali sa lokalnim organima koji su nam pomogli da pronađemo ovu zgradu, rešimo svu dokumentaciju i opremimo zgradu novim nameštajem.

Zgrada ovog vrtića je zapravo nekada bila zgrada starog Doma zdravlja, koju smo uspeli da obnovimo u najkraćem mogućem roku uz pomoć naših partnera . Promenili smo sve instalacije i opremili je modernim nameštajem, igračkama, knjigama, didaktičkim materijalima itd. Takođe smo izgradili dva igrališta. Rezultat toga je ovaj moderni objekat koji obezbeđuje kvalitetno rano obrazovanje za više od 100 dece,“ objašnjava Marko dok ponosno šeta holom vrtića.

Vrtić u Mačvanskom Prnjavoru pre i posle kompletne rekonstrukcije i opremanja od strane Fondacije Novak Аoković.

Dakle, veliki deo naših postignuća je naša bliska saradnja sa lokalnom samoupravom.

Lokalna samouprava nam pomaže da pronađemo zgradu koju možemo da renoviramo ili zemljište na kome možemo da izgradimo vrtić, i pruža nam svu neophodnu tehničku dokumentaciju kako bismo mogli da pribavimo sva odobrenja i građevinske dozvole. Radeći sa lokalnom samoupravom, vrtići postaju snažan deo zajednice. Dok deca dobijaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju, u isto vreme, cela zajednica ima dugoročne pogodnosti koje mogu da se prenose generacijama. Otvaranjem vrtića u ovim ruralnim oblastima, ulažemo u njihovu privredu. Naime, ako nema kvalitetnih škola, porodice moraju da se sele u druge gradove kako bi obezbedile bolju budućnost za svoju decu. To dodatno doprinosi centralizaciji u Srbiji i osiromašenju ruralnih oblasti. Međutim, kada otvorimo vrtić ili predškolsku ustanovu, dajemo podsticaj porodicama da ostanu u selima. To takođe inspiriše lokalnu samoupravu i državne organe da nastave sa ulaganjem u rani razvoj, što dodatno doprinosi održivosti naših projekata.

Ali pored igračaka i knjiga, čega se prvo setimo kad sanjarimo o našim danima u vrtiću? Naših vaspitača.

Zato veliku pažnju pridajemo obuci i podršci naših vaspitača. Takođe u saradnji sa lokalnom samoupravom, obrazujemo, obučavamo i osnažujemo vaspitače i vaspitačice. Na taj način obezbeđujemo da sve buduće generacije koje odrastu u ovim ruralnim oblastima dobiju kvalitetno rano obrazovanje.

Vrtić u Prnjavoru nije izuzetak – tu smo omogućili akreditovane programe za 30 učitelja. Održavamo stalne kontakte sa našim učiteljima i nudimo im trajno usmerenje i podršku. Zato je Marko posetio i Branku, jednu od vaspitačica u Prnjavoru, da bi popričali o tome kako su se deca, njihove porodice i svi ostali navikli na vrtić.

„Deca vole da se druže međusobno i posećuju druge grupe. Nedavno su počeli da sami pripremaju pozorišne predstave! Njihovi roditelji su vrlo zadovoljni, što možete da vidite iz broja upisane dece – preko 100! Takođe, zahvaljujući obuci koja je obezbeđena vaspitačima, kao i meni, sada možemo da uvedemo neke nove metode podučavanja,“ kaže Branka.

 

Vaspitačica Branka sa Novakom i Jelenom Аoković na otvaranju vrtića u Prnjavoru.

I to je još jedan bitan deo naših projekata – savremene metode podučavanja.

Naše škole se fokusiraju na svako dete kao pojedinca i kao člana društva u celini. Koristimo moderni nastavni program jer verujemo da svako dete ima pravo da otkrije svoj sopstveni neograničeni potencijal, tako da dok rastu mogu da doprinose svetu. U vrtićima i predškolskim ustanovama koje gradimo promovišemo zdrav život: deca uče o važnosti zdrave ishrane, vežbanja, sporta i kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Međutim, naš rad ne prestaje kada otvorimo vrtić. Nastavljamo da gradimo kompletnu mrežu podrške za rani razvoje dece u tim oblastima.

Putem našeg projekta „Podrška, ne perfekcija“ , takođe pružamo podršku roditeljima. Roditelji učestvuju u edukativnim, interaktivnim i motivacionim radionicama gde dobijaju profesionalnu podršku u rešavanju svih potencijalnih roditeljskih dilema. Dobijaju prostor u kome mogu da podele svoje probleme, iskustva i osećanja sa drugim roditeljima i nauče nešto novo.

Stoga, time što gradimo nove i potpuno opremljene vrtiće, blisko sarađujemo sa lokalnim samoupravama, koristimo moderne metode nastave i pružamo podršku vaspitačima i roditeljima – ulažemo u dugoročne, održive projekte koji će koristiti svim budućim generacijama. Kvalitetnim ranim razvojem naše dece, pre svega doprinosimo budućem društvu. „Neverovatno je videti kako je ovaj vrtić postao mali dom svima. Jedva čekam da vidim kako će procvetati narednih godina,“ rekao je Marko, i otišao da uživa u predstavi koju su mu deca pripremila.

The post Zašto je održivost ključan deo našeg rada? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Radiću na tome da udruženim snagama pružimo podršku deci kako bi i ona ostvarila svoje snove.

Jelena Stojković je studentkinja I godine doktorskih studija na Katedri za predškolsku pedagogiju Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od septembra 2017. godine angažovana je kao zamenik sekretara Odeljenja za pedagogiju i andragogiju na kojem je uspešno završila osnovne i master studije, sa radom na temu digitalizacije odnosa mladih i rizika kojima su izloženi na internetu.

Zahvaljujući stipendiji Fondacije „Novak Аoković“, danas Jelena pohađa doktorske studije na Filozofskom fakultetu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju. Podsetite se i našeg intervjua sa još jednom Аoković stipendistkinjom – Nevenom Mitranić!

• Kako je izgledalo tvoje detinjstvo?

Odrasla sam u malom mestu, Troponju, nadomak grada Svilajnca. U Svilajncu sam završila osno(vnu i srednju školu. Čitav moj život bio je vezan za ta dva mesta. Tu su se desili moji prvi koraci u obrazovanju, prve ljubavi, tu sam stekla prijatelje sa kojima se i danas družim. Odrastala sam u brižnom okruženju, to je ono što mala mesta znaju da pruže jer se svi međusobno poznaju. Dosta vremena smo kao deca provodili napolju, igrajući se u prirodi i sa životinjama. Bavila sam se plesom, recitovanjem i sportom. Imala sam srećno i ispunjeno detinjstvo.

• Po čemu pamtiš svoje obrazovanje u ranom periodu?

Još kao dete sam maštala o tome kako ću jednoga dana lečiti ljude, tako da sam se već tada drugima predstavljala kao „doktorka Jelena“. Želja da postanem doktor odvela me je lečenju, ali ne ljudskih tela, već ljudskih duša putem obrazovanja i vaspitanja. Danas deluje potpuno nestvarno da sam na putu da ostvarim svoj san iz detinjstva. Zašto nisam postala doktor medicine? Zato što se i danas plašim lekara.

Dugo sam tražila sebe u brojnim zanimanjima tokom svog odrastanja i obrazovanja. Ono što je kroz vreme trajalo i dalje traje jeste moja strast da radim sa decom.

• Kako si se odlučila za studije pedagogije?

Tokom srednje škole upoznala sam se sa filozofijom, sociologijom, psihologijom i počela da provodim veliki deo svog vremena sa decom. Sve ono o čemu sam čitala i promišljala deca su mi u svakodnevnim, životnim situacijama pokazivala. To me je odvelo daljem istraživanju ovih oblasti i na kraju pedagogiji.

Tražeći svoj životni poziv, ja sam zapravo tražila sebe. Kada sam pronašla pedagogiju, pronašla sam i sebe u njoj.

To je važna odlika naše nauke – ona je spoj uma i srca. Biti pedagog je životni a ne profesionalni poziv, jer biti pedagog znači biti to i u najobičnijoj životnoj situaciji.

Odlučila sam da budem pedagog jer sam shvatila da ću radeći sa decom sačuvati i dete u sebi.

Moja najveća inspiracija su deca – način na koji posmatraju svet, rešavaju probleme, komuniciraju međusobno i sa drugima, kako iskazuju svoja i brinu o tuđim osećanjima i koliko su svesni sebe i svega oko sebe. Moj san jeste da radim sa decom. Zvanje doktora nauka je samo kruna tog rada jer moje sanjarenje neće stati dobijanjem tog zvanja. Zato ću raditi na tome da udruženim snagama pružimo podršku deci kako bi sanjala i ostvarivala svoje snove.

Jelena Stojković, Аoković stipendistkinja, klasa 2018-2022

• U fokusu tvog istraživačkog rada i doktorske teze su digitalne tehnologije. Šta te je navelo da se baviš ovom temom?

Pitanja koja mene zanimaju su specifičnosti ranog obrazovanja u modernom društvu. Posebno me zanimaju pitanja dečjih prava – kako se percipiraju u savremenom društvu. Neodvojiv deo toga su i digitalne tehnologije: kako sa njima deca uče, kako istražuju, kako izražavaju sebe, kako se igraju. Sve to čime bih se bavila volela bih najpre da bude u službi razvijanja potencijala dece. Jer oni digitalne tehnologije koriste za različite stvari kojih mi nismo ni svesni, kao na primer učenje kroz video-igrice. Tu je pitanje i njihove kreativnosti – mnoga deca koriste aplikacije za umetničko izražavanje.

Naše je da ih pratimo, podržimo i da im damo smernice, pošto na tom putu postoje mnoge opasnosti, a naša podrška se ogleda definitivno – osim u podršci razvoju njihovih potencijala – i u brizi za njih.

• Šta, po tvom mišljenju, treba unaprediti u predškolskom obrazovanju u Srbiji?

Trebalo bi više da se ulaže i da ima više podrške sa svih strana predškolskom obrazovanju. Smatram da bi trebalo da postoji više dijaloga između vaspitača, roditelja, pa i dece, potom onih koji kreiraju obrazovne politike, kako bi što bolje osmislili pravce u kojima treba da se razvija predškolsko obrazovanje.

Često se dešava da se odgovornost prebacuje sa jedne na drugu stranu, a zapravo naša odgovornost je da se uključimo, jer ako se ne uključimo nema ni mogućnosti da se naš glas čuje.

Svima nam je krajnji cilj dobrobit deteta, i zato svako, i roditelji, i vaspitači i lokalne institucije treba da budu učesnici u ovom procesu.

Fondacija „Novak Аoković“ je 2018. godine započela saradnju sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, sa ciljem stvaranja lidera u istraživanju u oblasti obrazovanja i razvoja u ranom detinjstvu – akademaca koji će biti od ključnog značaja za proučavanje, informisanje i zagovaranje politika i praksi kvalitetnog predškolskog obrazovanja u Srbiji.

The post Upoznajte se sa stipendistkinjom Fondacije „Novak Аoković“ Jelenom Stojković appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Tableti i ostali mobilni uređaji ulaze na velika vrata u učionice širom sveta. Sve više studija dokazuju da mogu pružiti velike koristi i vaspitačima i deci ukoliko se koriste na pravi način. U jednoj studiji sprovedenoj od strane Univerziteta Northwestern anketirano je 945 vaspitača i došlo se do rezultata da više od polovine vaspitača koriste tablete prilikom nastave, što je dvostruko više u odnosu podatke iz prethodne dve godine.

U još jednoj studiji sprovedenoj u Obernu, u saveznoj državi Mejn, nasumično je izabrano 16 predškolskih ustanova da koriste iPad tokom devet nedelja. Ukupno 129 predškolaca je koristilo iPad, dok je 137 učilo bez iPada. Svih 266 predškolaca su testirani pre i posle korišćenja iPada, a zaključak je da su deca sa iPadovima pokazali bolje rezultate u svim oblastima istraživanja od dece koja ih nisu koristila.

Svetski poznata korporacija Epl publikovala je finansijske izveštaje za svoje proizvode, a njihov tablet, iPad, zabeležio je prodaju od 13,2 miliona primeraka za prvi kvartal u 2018. godini. Dobar deo ove prodaje je usmeren upravo u obrazovne ustanove.                                                       Izvršni direktor Epla Tim Kuk je izjavio da je oduševljen što 1,2 miliona đaka svih uzrasta koristi iPad i aplikaciju Swift Playgrounds kako bi savladali osnove kodiranja, a više od 1000 K-12 škola širom SAD planira da koristi njihov nastavni plan Everyone Can Code. (K-12 je strani pojam koji se koristi za zbirno opisivanje predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. K od Kindergarten i 8 razreda + 4 godine = 12)

Prednosti iPada u predškolskom obrazovanju:

• Napredak u akademskim rezultatima
• Povećano angažovanje i motivacija
• Ušteda u troškovima i resursna efikasnost
• Integrisan fokus na kvalitet i dizajn sadržaja

Neke od pozitivnih karakteristika iPada u obrazovanju su da je pristupačan i prenosiv, malih dimenzija i težine sa dugotrajnom baterijom. Obezbeđuje trenutne povratne informacije i podstiče kreativnu saradnju i individualnu inicijativu. Nudi aplikacije za skoro svaki predmet i aktivnost koji se praktikuju u predškolskom obrazovanju.

Poteškoće u primeni iPada:

• Cena (potrebno je izdvojiti značajna sredstva)
• Upravljanje bezbednošću i privatnošću (nadzor nad sadržajem koje dete koristi)
• Edukacija osoblja (ključna kako bi se maksimalno povećale prednosti i smanjili nedostaci)
• Ukoliko se sprovede loše podstiče rastrojenost (može da dovede do gubitka zainteresovanosti i uskraćivanja kvalitetno provedenog vremena dece)

Negativne karakteristike u primeni su da ne podržava Flash Player i programski jezik JavaScript, koji su potrebni za pristup mnogim sajtovima edukativnog karaktera i elektronskim udžbenicima.

Copyright: jfk image

Unos dužih tekstova je otežan, svako dete mora da ima po jedan iPad, a ukoliko se ne koristi u svrhu edukacije, onda se može poistovetiti sa skupom igračkom.

Primena tableta tokom igranja

Igranje i tehnologija u kombinaciji omogućavaju deci svih uzrasta da ekperimentišu sa svetom oko sebe i da se uključuju u mentalni i emocionalni svet unutar sebe samih.

Mogućnosti korišćenja tableta tokom igranja dece u predškolskom obrazovanju su praktično neograničene. Ukoliko se igraju kockicama, deca mogu da ovekoveče svoju građevinu tako što će je uslikati a zatim to mogu podeliti sa svojim roditeljima ili drugarima. Takođe mogu da preuzimaju i druge konstrukcije i koriste ih kao skice. Tom prilikom kod lakših skica dete brzo razvija samopouzdanje, dok se kod onih težih uči kako da koncentriše pažnju na jedan zadatak i kako da čita i dešifruje uputstva sa slike bez pomoći roditelja ili vaspitača.

Na raspolaganju su i razne aplikacije u kojima će crtati, pisati i brisati ili učiti da sviraju muzički instrument. Tableti im na taj način postaju vodiči i daju mnoštvo novih ideja prilikom igranja.

Jednom kada pokažemo deci kako da koriste tablet i slike kao skice za slaganje kockica, onda to brzo uđe u njihovu rutinu i postane sredstvo koje će obogatiti njihovo igranje na dnevnom nivou. To je deo svakodnevnog života dece, tako da je odgovornost na roditeljima i nastavnom osoblju da njihov prvi susret sa tehnologijom bude konstruktivan i koristan. Tablete treba koristiti kao sredstvo za pristup korisnim informacijama i idejama, umesto za igranje igrica, a sve to može biti od ključne važnosti za dalji razvoj deteta.

The post Primena iPada u predškolskom obrazovanju i igranju dece appeared first on Novak Djokovic Foundation.