Donirajte

Sve više dece živi u siromaštvu

by , 9. јун 2014.

Sve je manje nezaposlenih, a sve više dece koja žive u siromaštvu.

Kad se pomene Velika Britanija, siromaštvo dece sigurno nije jedan od pojmova i asocijacija koje ljudima padaju na pamet. Radi se o jednoj razvijenoj zemlji, u kojoj se čini sve da sistem funkcioniše gotovo besprekorno: uz britansku Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS) i besplatnu zdravstvenu zaštitu koju pruža, zatim, besplatno obrazovanje za sve, i sistem zaštite koji se brine o najugroženijima u društvu. Međutim, da li je to baš tako?

Nekako smo već navikli da gledamo potresne i tužne slike siromašne dece, koje se vrte u raznim kampanjama za skupljanje pomoći slabo razvijenim zemljama širom sveta. Ali, danas smo u situaciji da i na sopstvenom pragu gledamo ljude koji žive u lošim uslovima, izloženi vetru, kiši i hladnoći, bez mogućnosti da obezbede osnovne namirnice ili životne potrebe. Očigledno je da su se stvari drastično promenile na gore. Broj porodica i dece koja žive u siromaštvu je u porastu, a razlozi su kompleksni, što znači da ne postoji jednostavno rešenje. Takođe, mi Britanci veoma različito doživljavamo siromaštvo u svojoj zemlji, i ono u inostranstvu. Treba biti iskren i priznati da je daleko lakše posmatrati siromaštvo u zemljama u razvoju i ljude koji se suočavaju sa problemima kao što su: glad, prirodne katastrofe ili politička previranja, nego siromašne ljude kod kuće, u dovoljno bogatoj zemlji, koji su to postali jer se misli da su lenji, srame se rada i prepuštaju se sudbini. Sa druge strane, kako se u nedavnom izveštaju Save the Children organizacije navodi, ništa manje istinito i zabrinjavajuće je podatak da rad više ne predstavlja izlaz iz siromaštva. Tamo se još navodi činjenica da čak dve trećine siromašne dece dolazi iz porodica u kojima su oba roditelja zaposlena.

Deca tonu u siromaštvo, dok se njihovi roditelji muče i bore kako bi izašli na kraj sa troškovima i pružili im adekvatnu ishranu, odeću, smeštaj i ostalo što je potrebno za njihovo obrazovanje i emocionalni razvoj. Pritom, dešava se da jedan roditelj obično mora da napusti posao kako bi brinuo o detetu, i tako bude lišen mogućnosti da nešto zaradi. Sav novac koji dobije se brzo i potroši jer troškovi nege deteta vrtoglavno rastu iz godine u godinu (troškovi vrtića za decu mlađu od 2 godine su porasli 77% za poslednjih deset godina).

shutterstock_77880784

Velika Britanija jeste svojevremeno ostvarila veliki napredak u smanjenju broja dece koja žive u siromaštvu u periodu od 1996. do 2005. tako što je roditeljima omogućeno da se vrate na posao, kao i kroz uvođenje usluga kao što je „Siguran start“. Cilj je bio da se ljudima pomogne da pokrenu svoj biznis, i da se podrže porodice i kroz socijalna davanja. Ali to je stvar prošlosti, jer je ovaj trend preokrenut. Naime, vlada Velike Britanije uzalud ističe da je posvećena smanjenju broja dece koja žive u nepovoljnim uslovima kroz Zakon o siromaštvu dece, jer je mnogima jasno da takvi ciljevi neće biti ispunjeni. Umesto toga, situacija se samo pogoršava.

Globalna ekonomska kriza svakako je u tome imala uticaja, ali situacija je bila loša i pre nego što je do krize došlo 2008. godine. Najveća promena je u tome da većina dece koja žive u siromaštvu imaju roditelje koji rade. Dok se broj nezaposlenih smanjio, siromaštvo je bilo u porastu, što je zapanjujuća statistika. Projekcije za oporavak nisu nimalo ohrabrujuće, dok u isto vreme Institut za fiskalne studije predviđa porast siromaštva dece za trećinu do 2020. Prevedeno u brojke ovo znači da će biti:

Dok rad više ne predstavlja put za izlaz iz siromaštva, situacija se komplikuje i zbog sistema socijalne zaštite koja više ne odgovara svrsi, i koja postaje nedovoljna, uz troškove života koji rastu, posebno onih koji odlaze na hranu, grejanje i stanovanje.

shutterstock_113310862Save the Children želi da pruži pomoć i podršku kako bi sva deca imala jednake šanse, i kako njihova budućnost ne bi morala za zavisi od toga da li su rođeni pod srećnom zvezdom ili ne. Kvalitetna i pristupačna briga o deci trebalo bi da je dostupna svakoj porodici. Takođe, svaka porodica sa decom uzrasta ispod pet godina bi trebalo da ima zagarantovana minimalna primanja, poručuju iz ove organizacije. Svako dete bi trebalo da nauči dobro da čita dok ne napuni 11 godina, kako bi moglo da iskoristi svoj obrazovni potencijal na najbolji mogući način.

Ne traže puno, zar ne? Ne samo da će ovakve mere unaprediti neposredno okruženje dece koja žive u siromaštvu, već će sprečiti da siromaštvo postane endemski problem, ukorenjen u generacijama mladih ljudi. Sada je trenutak da se ovo spreči, pa je rana intervencija ključna kako bi mališani započeli život na pravi način.

Vlade bi trebalo da pokažu posvećenost u rešavanju ovog problema na najvišem nivou. Međutim, i mi snosimo odgovornost, i postoji mnogo toga što kao pojedinci možemo da učinimo kako bismo doprineli da se siromaštvu stane na put. Od podrške bankama hrane, preko doniranja starih knjiga, odeće i igračaka. Uvek će se naći ljudi koji će nam na tome biti veoma zahvalni.

Kakva je situacija u vašoj zemlji? Kakva su vaša iskustva sa rastom troškova i smanjenjem plata? Na koji način nastojite da premostite taj jaz? Podelite sa nama svoje praktične savete o tome kako se borite da svojoj deci obezbedite sve što im je potrebno.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE