Donirajte

Suočavanje sa „hoću samo mamu/tatu“ fazom

by , 28. Jan 2017.

Da li vaše dete traži da ga isključivo mama smesti u krevet i ušuška pred spavanje? Ili samo tata može da mu pročita priču za laku noć? Većina mališana prolazi kroz fazu favorizovanja jednog roditelja u odnosu na drugog.

Ponekad se desi i da nenamerno potpuno isključe jednog roditelja ili staratelja iz svojih svakodnevnih aktivnosti. Iako „odbačenim“ roditeljima ova situacija teško pada, važno je da znaju da takvo raspoloženje mališana neće dugo potrajati. To takođe ne znači da ih dete manje voli ili da su lošiji roditelji. Veća privrženost jednom roditelju ili članu porodice u odnosu na ostale smatra se normalnom pojavom tokom razvoja svakog deteta, dok je istovremeno karakteristična za mališane svih uzrasta.

Fenomen suprotstavljene nezavisnosti mališana

U ranom uzrastu sve veća potreba mališana za samostalnošću suprotstavlja se njegovom strahu od razdvajanja. Roditeljima se savetuje da podrže obe strane deteta – veliku devojčicu i bebu – tako što će mu omogućiti da samo odredi ritam praktikovanja novih veština. Ponekad će dete zauzeti „sve mogu sama“ stav, dok u drugim prilikama može da izabere „mama će to“ sistem. To je jedna od prvih situacija kada dete počinje da favorizuje jednog roditelja u odnosu na drugog.

Razlozi zbog kojih deca više traže mamu ili tatu

Vezanost

Preferiranje jednog roditelja u odnosu na drugog obično se pripisuje procesu vezivanja. Faza vezivanja počinje sa rođenjem deteta i nastavlja se tokom života. Ona predstavlja važan segment u procesu učenja vašeg mališana. Svrha vezivanja je da dete pronađe jednu odraslu osobu koja mu konstantno pruža podršku, pažnju, nežnost i pored koje se oseća sigurno i zaštićeno. Dok dete prolazi kroz ovu fazu, povremeno dolazi do isključivanja jednog roditelja ili staratelja. To može da varira i odnosi se prvo na tatu a onda na mamu i obrnuto u zavisnosti od potreba ili poistovećivanja najmlađih sa roditeljima tokom različitih faza njihovog razvoja.

Fokusiranost na jednog roditelja u datom trenutku

U fizičkom smislu dečji frontalni korteks još uvek nije potpuno razvijen. Zato mališani mogu da se fokusiraju samo na jednog roditelja u datom trenutku umesto da istovremeno obrate pažnju na mamu i tatu. Tako je za bebe uobičajeno da su u početku više okrenute majci, s obzirom na to da ona zadovoljava sve njihove potrebe tokom većeg dela dana i asocira na osećaj sigurnosti i emocionalne topline.

Copyright: Alena Ozerova

Copyright: Alena Ozerova

Emocionalno/fizički nedostupan roditelj

Da li ste mama koja se posle napornog dana na poslu kući vraća preumorna i neraspoložena da odgleda najnoviju epizodu „Maše i mede“ sa svojim mališanom? Ili tata koji je prezauzet poslom i ne može da izdvoji vreme za bojenje princa i princeze iz bojanke sa svojom devojčicom? Nažalost, na profesionalni život i obaveze odlazi najveći deo naše energije i strpljenja.

Sa druge strane, roditelj koji najviše vremena provodi kod kuće sa detetom nalazi se u radijusu fizičkih i emocionalnih potreba mališana. Što je veća blizina između njih, to se dete više vezuje i preferira tog roditelja u odnosu na onog koji je stalno odsutan.

Ponašanje roditelja

Na decu više nego što možemo da pretpostavimo utiče naše ponašanje i način na koji reagujemo na njihove zahteve. Zato nije neuobičajeno da se mališani više drže roditelja za koga misle da je „mekog srca“ ili koji je više popustljiv – onaj koji će pozitivno odgovoriti na njihove želje i zahteve i koji će strpljivo saslušati njihove probleme i pokazati razumevanje za ono što ih muči umesto da je stalno namrgođen. Deci postaje monotono kada ste suviše dugo samo u jednoj ulozi. Pravi balans između različitih uloga koje čine roditeljstvo može da vam pomogne da uspostavite prijateljski odnos sa detetom. Zato ne budite stalno „babaroga“. Ponekad pokušaj da mu se približite i pružite mu ruku može da prevaziđe razlike i eliminiše preferiranje jednog roditelja.

Osim toga, iznenadne promene fizičkog izgleda takođe mogu da prouzrokuju naglo isključenje od strane deteta. Drastična promena dužine ili boje kose, čak i brijanje ili puštanje brade i brkova mogu da utiču na vezivanje ili udaljavanje od roditelja. U tom slučaju budite strpljivi i dajte mališanu vremena da se privikne na promene.

Copyright: Dina Uretski

Copyright: Dina Uretski

Kako da uspostavite ravnotežu

Saveti za „isključene“ roditelje

Trudite se da ostanete smireni i ne dozvolite da ova trenutna faza vašeg deteta na vas negativno utiče.

Razmislite na koji način i koliko vremena provodite sa svojim mališanom. Deca se češće vezuju za roditelja koji je više sa njima. Iz tog razloga pokušajte da u vaše dragocene zajedničke trenutke uvedete neke novije kao što su igranje igara pre odlaska na spavanje, čitanje omiljenih knjiga mališana, ili pravljenje tople čokolade ili kolača uz asistenciju deteta. Ne zaboravite da je najbolji način da osvojite svog mališana taj da sa njim kvalitetno provodite vreme.

Psiholog Dona Rokvel ističe da deca više od svega žele da ih saslušate. Pitajte mališane kako su proveli dan, a onda im dozvolite da vam svoju priču ispričaju do kraja. „Ne ispravljajte ih, ne pokušavajte da ih edukujete, samo slušajte i iskoristite priliku da steknete uvid u sve što se dešava u životu vašeg deteta“, zaključuje Rokvel. „To je bolje nego da ste im ponudili sladoled“.

Omogućite deci više ličnog prostora. Prevelika težnja da pridobijete njihovu pažnju može da proizvede kontraefekat i još više udalji mališana od vas.

Konstantno ih podsećajte na to da ih volite najviše na svetu, kao i da ćete uvek biti tu za njih.

Saveti za roditelje za koje su deca vezana

Uverite se da niste „prisvojili svu zabavu“. Ponekad dete isključuje jednog roditelja zato što je nezadovoljno njegovim odnosom prema njemu. Razmotrite svoje stavove i metode koje primenjujete u podizanju mališana. Da li je tata više zabavan i nasmejan dok je mama zadužena za kritikovanje, disciplinovanje, određivanje pravila i njihovo pridržavanje? U tom slučaju vaše dete će se sigurno vezati za „zabavnijeg“ roditelja! Zato pokušajte da ravnopravno podelite obaveze oko deteta, kako ne bi morao samo jedan roditelj da bude u ulozi „negativca“.

Udaljite se malo od mališana, pružite „češće ignorisanom“ roditelju priliku da bude u centru pažnje i videćete kako preferiranje od strane vašeg deteta nestaje, dok se između njih razvija blizak odnos. „Dok si sa tatom u parku, ja ću da završim neke obaveze“ ili „Tata sada ima mnogo posla, pa hajde da zajedno sa mamom slažeš slagalicu.“

5 komentara

Napiši odgovor
  • isidora.o@hotmail.com' Zabrinuta majka says:

    Imate li savet za dete koje je 5 godina provelo 99% vremena sa mamom i tatom, i polazak u vrtić mu je jako traumatičan, to odvajanje od roditelja za njega je trauma…. Kako ostaviti takvo dete u vrtić i otići kući… Sa druge strane vaspitači traže da se dete ostavi, bez adaptacije sa roditeljima.

    Veoma tavrinuta mama 🙂

  • cilagrujiccila@gmail.com' Smiljana Grujic says:

    Poštovana,

    Deca različito reaguju u ovoj situaciji.Imam utisak da niste zadovoljni što vaspitačica ne dozvoljava da dok se dete ne prilagodi Vi budete sa njim u vrtiću.
    Ne znam praksu tog vrtića, no šta je tu je.
    Bitno je da ne odustanete, jer proces adaptacije u sledećem pokušaju obično onda teže ide.
    Redovno dovodite dete u vrtić, svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji i odlazak mu postaje rutina, a onda mu ta predvidljivost daje i sigurnost.
    Razgovarajte sa njim saosećajnim podržavanjem. Npr: “Teško ti je da ostaneš, plašiš se da nećemo doći po tebe”.Slušajte šta vam dete govori i pokažite razumevanje za njegovu tugu, strah, zabrnutost.
    Nemojte da vas njegova tuga preplavi. Znam da nije lako, možete Vi to.
    Podsetite se zašto je važno da ide u vrtić.
    Ponesite predmet za koji je dete emotivno vezano, npr omiljenu igračku. Dobro je da se pre odlaska dogovorite koju igračku dete želi da ponese .
    Adaptacija je otežana kada se dete ne pripremi na ono što ga čeka.
    Otežana je kada i sam roditelj ima strah da se dete neće lako prilagoditi. Deca tu nelagodu upijaju kao sundjeri.
    Roditelj koji se ne pozdrave sa detetom, jer je i njemu samom teško što dete ostaje, pa se onda dugo zadržavaju na ulazu u vrtić, ometa adaptaciju.

    Adaptacija treba da bude postepena, ne treba odmah dete da bude u vrtiču puno vreme.❤

     

  • acika78@gmail.com' Alex says:

    Jel mogu da dobijem neki savet, sugestiju ako neko moze da mi odgovori.
    Ja imam klinca koji za neki dan puni 3 godine. Vecinu svog vremena provodi kod mene (tate) jer smo ja i gospodja rqzvedeni, evo negde oko godinu dana. E sad, mali je kod mene do skoro, bio ok, ja sam za njega bio sve. Naravno on ide i kod svoje mame, redje jer prosto, ona nema vremena za njega. Moja je zelja da on ide kod nje vise, ali ona ne zeli, kaze da mora da radi da se izdrzava i ja to postujem. Ono sto joj ja dajem bez obzira sto je dete kod mene vise vremena joj je malo, razumljivo da treba da radi i da poboljsa uslove za zivot.
    Problem je taj sto mi dete poslednjih dan, dva, tri sve odbija, nece da udje u kucu, trazi mamu, odbija poslusnost, pomasa se onako kako nikada nije, bukvalno samo trazi razlog da se rasolace, da skace od besa….
    Da li je imao neko slicnu situaciju, jel je to prolaznog karaktera i da li neko ima neki savet…
    Mnogo hvala unapred

  • cilagrujiccila@gmail.com' Smiljana says:

    Poštovani Alex,

    Situacija u kojoj se nalazi vaš trogodišnji sin nije laka za njega, a ni za vas. Dete ima potrebu za oba roditelja, to znate, ali nije na odmet da podsetim. U ovom osetljivom periodu za njega, kada roditelji ne dele svakodnevnicu, važno je da njegove emotivne potrebe bude na prvom mestu. Za dečiji razvoj je dobro da dete ima sigurnost, i da ima doživljaj da je deo njihovih života, bez obzira što roditelji žive odvojeno. Iz onoga što ste napisali, vidi se da je kod vas to tako i to je dobro. Ono što ne znam je, kakav je kvalitet komunikacije sa vašom bivšom suprugom? Da li ste se usaglasili oko važnih stvari, načina kako ćete odgajati dete, kako ćete deliti bitne informacije ? Da li razgovarate sa njom o o njenom ili vašem provedenom vremenu sa detetom, šta ste radili, gde ste bili, sa kim ste se družili… Kako se dete osećalo u svim tim situacijama, da li je negodovalo, bilo srećno? Korisna je ova razmena izmedju roditelja, rekla bih neophodna. To je naročito važno za dete i za njegovo lakše prihvatanje situacije u kojoj je. Na dete se prenosi energija i jednog i drugog roditelja i sve ono što se desilo tokom, i nakon braka.
    Ono nije biralo ovu situaciju, njegovo negodovanje, bunt, bes je odgovor na ono što ono oseća i proživljava.
    Glavni fokus roditeljstva treba da bude bez obzira što roditelji ne žive zajedno, NE dete, već odnos roditelja koji su dali život tom detetu i posle odluke da ne budu zajedno. Treba da pozovete vašu bivšu suprugu i da sa njom porazgovarate, kako se dete osećalo dok je bilo kod nje, šta je radilo, kako se od nje odvojilo? Da li zajedno možete nešto da učinite da separacija bude lakše? Dete se deli na dva dela, a nije to htelo. Zagrlite dete po povratku kod vas, dozvolite mu da bude preplavljeno osećanjem besa iza koga najčešće stoji tuga, dozvolite mu da kada se odvoji od važne osobe za njega, tuguje.
    Nikako ne treba da ga grdite, napadate, krivite. To nije dobro za njegov dugoročni razvoj. Pitajte ga da li je tužan jer bi voleo da se još igrao sa mamom i da li mu je teško što ona nije tu?
    Odgovori na ta pitanja neće uticati na vašu odluku, vi ste ih već doneli, tako da ne treba da ih se plašite. Pokažite razumevanje za osećanja kroz koja dete prolazi, jer samo tako će u svakoj sledećoj situaciji ono biti jače i sigurnije i vremenom će naučiti da upravlja emocijama koje ga povremeno obuzimaju.
    Nije ono krivo za nelagodu koju ima i nikako nije dobro da ono preuzme odgovornost za situaciju. Deluje da je to nemoguće zbog godina u kojima je, ali iskustva pokazuju da taj osećaj deca često ponesu sa sobom i da kasnije kada odrastu, to što su upili im ne dozvoljava da idu dalje.
    Pa ni nama nije lako kada se odvajamo od važnih osoba u našem životu, odvojiti se od jednog roditelja je emotivno često iscrpljujuće, bez obzira što dete zna da kod ovog drugog mu i nije tako loše. A ustalom nije stvar u tome da li smo mi “dobri” ili “loši” roditelji našoj deci, to su samo etikete, stvar je u stalnoj svesti da naša deca upijaju našu energiju i da bi njima bilo bolje, mi sami treba da se “popravimo” i uradimo nešto za njihovo dobro. Sigurna sam da će se u vašem slučaju to i desiti, a to mi govori činjenica da tražite podršku. Na tom putu želim vam svako dobro!

  • nevena.p88@hotmail.com' Nevena says:

    Postovani, treba mi savet. Imam devojcicu od 13 meseci koja je vise privrzena tati nego meni (nakon budjenja ukoliko smo oboje pored nje, ukoliko je ja uzmem ona pruza ruke tati da je uzme, ukoliko smo u drustvu ona vise ide ka tati nego ka meni, 4h dnevno sam odsutna od kuce i nakon povratka ne vidim dajoj nedostajem,nasmeje mi se i to je to, tati cesto legne na grudi i umiri se na par minuta dok meni ne). Pocela sam da patim zbog toga jer nisam ocekivala ovakav ishod (3 god sam se borila da je dobijem,dojila je 10meseci). Suprug od starta ucestvuje u odgoju i radi od kuce. Da li jebovo faza ili treba da promenim nesto u pristupu? Hvala

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE