Čitanje naglas deci, bez obzira na starosnu dob, ima razne skrivene prednosti, pored onih očiglednih – jezički razvoj i usvajanje čitalačkih navika.
Postoji jednostavna metoda koja roditeljima pomaže da povećaju šanse svog deteta za uspeh u školi. Aktivnost koja će ga ne samo oduševiti i zabaviti, već i način kako da da kvalitetno provedete vreme zajedno. Tajna se krije u tome da izdvojite bar 15 minuta svakog dana, otvorite knjigu i čitate naglas svom mališanu .
Skrivene prednosti čitanja naglas deci
Dok danas zahvaljujući modernoj tehnologiji deca lako koriste elektronske verzije knjiga na svojim tabletima i kompjuterima, nekada su njihovi vršnjaci nosili težak ranac prepun udžbenika na povratku iz škole, koje su otvarali kako bi iz njih pročitali potrebne lekcije i rešili domaće zadatke. Ipak, dok napredna tehnologija zasigurno štedi prostor i vreme, i ne opterećuje kičmu najmlađih učenika, ne postoje naučni dokazi da pomaže deci da zapamte i razumeju informacije tokom procesa učenja. Zato sve više istraživača ukazuje na vraćanje dobroj, staroj knjizi i čitanju naglas, kao metodi koja promoviše veštine učenja, čitanja i pisanja najmlađih.
Zašto je čitanje naglas važno?
U okviru nacionalne kampanje „Read Aloud“ skrenuta je pažnju na alarmantan podatak da skoro svako drugo dete koje kreće u predškolsko ne zna osnove čitanja i pisanja kao i da nije ovladalo jezičkim veštinama koje su potrebne za uspeh u školi. Na osnovu rezultata studija sprovedenih u oblasti obrazovanja, istraživači su uvereni da roditelji koji čitaju naglas svojoj deci mnogo efikasnije doprinose pripremi mališana za boravak u školskim klupama, razvijajući im pozitivan stav prema knjigama, od roditelja koji ne praktikuju takvu aktivnost. Jednostavan ritual kao što je čitanje priča ne predstavlja samo način da se najmlađi umire ili zabave već takođe nosi sa sobom brojne benefite: deca će ovladati većim fondom reči, brze i lakše će naučiti da čitaju i pišu, i odrastaće u prave ljubitelje knjiga i vrsne samostalne čitaoce.
Članak u medicinskom časopisu „Archives of Disease in Childhood“ iznosi zaključak da roditelji koji čitaju naglas svojoj deci podstiču razvoj jezičkih veština dok se ujedno stvara posebna veza između mališana i odraslog koji mu čita, što im osigurava zajedničke teme za razgovor.
Copyright: gpointstudio
Studije pokazuju da je period od rođenja do treće godine ključan za razvoj govora. Deca često učetvorostruče broj reči koje znaju između prvog i drugog rođendana. Sa druge strane, neki mališani će čuti 30 miliona manje reči sa navršene četiri godine nego njihovi vršnjaci kojima su roditelji naglas čitali priče. Prema aktivistima nacionalne kampanje “Read Aloud”, čitanje je jedina aktivnost koja deci pomaže da prošire svoj vokabular, razviju ljubav prema čitanju, maštaju o ljudima i mestima koje nisu upoznali i videli, unaprede veštine slušanja i razumevanja teksta, i kreativnije razmišljaju. Sajt kampanje citira studije koje su otkrile da deca predškolskog uzrasta koja nemaju širok rečnik ne znaju da čitaju podjednako dobro kao ostali učenici iz razreda do kraja prvog razreda. Osim toga, takva deca takođe su u riziku za 80% da ne dostignu potreban nivo čitanja do završetka četvrtog razreda. Dugoročno posmatrano, učenici koji lošije čitaju imaju četiri puta veće šanse da napuste školu pre mature.
Čitanje naglas deci u praksi
Uprkos ovakvim rezultatima istraživanja , mnogi roditelji i nastavnici uopšte ne čitaju naglas deci kod kuće odnosno u školi ili to čine veoma retko. To stvara okruženje u kojem mališani ne mogu da razviju svoj puni potencijal kada je reč o raznovrsnom vokabularu, dok mnogima od njih čak nedostaju ključne jezičke veštine kao što su korišćenje fraza i celih rečenica. Izveštaj koji je objavio „Federal Interagency Forum on Child and Family Statistics“ otkriva da samo 64% porodica svaki dan čita svojim predškolcima. Taj broj pada ispod 50% u porodicama sa niskim primanjima. Statistički podaci takođe pokazuju da deca koja odrastaju u siromašnim domaćinstvima teže dolaze do materijala za čitanje. Veoma je važno da se ovakav trend promeni, s obzirom na činjenicu da je broj reči koje dete zna kada krene u predškolsko jedan od ključnih faktora koji može da predvidi uspeh mališana u budućnosti.
Copyright: Olesia Bilkei
Nastavom u učionicama dominira oralna komunikacija. Predavanje se odvija na osnovu razgovora pre nego čitanja. To znači da su deca sa bogatim rečnikom u prednosti zato što razumeju većinu onoga o čemu nastavnik govori, dok učenici sa slabijim vokabularom imaju poteškoća da prate nastavu.
Kako da roditelji odgaje dete koje voli da čita
Roditelji mogu pozitivno da utiču na jezički razvoj i usvajanje čitalačkih navika kod svojih mališana praktikovanjem jednostavne aktivnosti; tako što će čitati knjige naglas deci od najranijeg uzrasta. Troškovi čitanja mogu da budu zaista simbolični zahvaljujući bibliotekama. Potrebna je samo dobra volja i želja da se sa najmlađima provede kvalitetno vreme kako bi se ovakva aktivnost sprovela u delo. Osim toga, istraživanja pokazuju da je 15 minuta čitanja naglas deci od najranjeg uzrasta sasvim dovoljno kako bi proširila svoj vokabular i stekla nova znanja i veštine na duže staze. 15 minuta svakog dana narednih pet godina čini 27,375 minuta odnosno 480 sati čitanja i slušanja. Za to vreme mališani mogu da razviju veštine čitanja i pisanja, obogate maštu, nauče mnogo novih reči i pojmova kao i da bolje i kreativnije razmišljaju. Ipak, dok se ti dugoročni pozitivni benefiti ne ostvare, podelite radost uživanja u dobroj knjizi sa svojim detetom odmah. Udobno se smestite na kauč ili fotelju i uplovite zajedno u čaroban svet priča i bajki dok vas kroz neverovatne avanture vode njegovi omiljeni junaci.
