Iako je normalno da roditelji malog deteta osećaju anksioznost zbog međusobne razdvojenosti, preterani strah može da bude štetan po njihovo mentalno zdravlje i negativno se odrazi na njihovo ponašanje i dečji razvoj.
Svako ko je roditelj zna koliko prelepih emocija nosi takvo iskustvo. Od dolaska deteta na svet, pored neizmerne sreće i radosti, kod mnogih mladih majki i očeva istovremeno se javlja i osećaj velike odgovornosti i obaveze da to malo, tek rođeno biće izvedu na pravi put. Ipak, bez obzira na najbolje namere, ponekad intenzivna želja da zaštitite svoje dete od sveta koji ga okružuje može da stvori problem vama, vašem mališanu i vašem međusobnom odnosu.
Većina ljudi koji su prvi put postali roditelji ne razmišlja o tome da brigu o svojoj bebi prepusti drugoj osobi, bez obzira na to koliko bi im, recimo, dobro došlo malo više sna. Misao da se razdvoje od mališana makar nakratko dovoljna je probudi njihov strah i osećaj krivice.
Naravno da sam bila ubeđena da niko drugi ne bi mogao da se brine o mojoj ćerkici bolje od mene. Ako bih zatekla sebe da maštam o tome kako natenane uživam u toploj kupki, istog časa bih osetila ogromnu grižu savesti. Kako mogu da mislim na sebe pored Eme, koja mi je najvažnija u životu? Kaže jedna mama.
Ova majka priseća se kako ju je iscrpljenost naterala da uvidi da joj je potrebno neko vreme koje će posvetiti samo sebi.
Kada sam došla do faze u kojoj sam bila toliko umorna da nisam mogla normalno da funkcionišem zato što je Ema od rođenja bila stalno sa mnom, shvatila sam da svom detetu u takvom stanju verovatno činim više štete nego koristi. Takođe sam postala svesna toga da mi je odmor očajnički potreban, ne odmor od deteta već od materinstva.
Džordan je konačno pozvala svoju majku da pričuva Emu kako bi se naspavala. U početku je čak i za nju bio veliki izazov da ne bude u istoj prostoriji sa malenom. Ipak, vremenom je mogla da izađe iz kuće dok je dete čuvala baka.
Ono što je Džordan osetila bio je roditeljski strah od razdvajanja. Anksioznost zbog razdvajanja obično se razmatra u kontekstu mališana. Deca takav strah razvijaju od trenutka kada mame i tate pokušaju da ih ostave sa nekom drugom osobom. Ipak, tokom procesa prilagođavanja na novo lice anksioznost kod dece brzo pada u zaborav, dok roditelje nastavlja da progoni. Strah roditelja zbog razdvajanja predstavlja neprijatno emocionalno stanje koje karakteriše zabrinutost, griža savesti i tuga a koje najčešće doživljavaju majke tokom kratkog perioda odvojenosti od svog deteta.
Copyright: IVASHstudio
Iako je normalno da roditelji malog deteta osećaju anksioznost zbog međusobne razdvojenosti, preterani strah može da bude štetan po njihovo mentalno zdravlje i negativno se odrazi na njihovo ponašanje i dečji razvoj. Jedna studija je pokazala da su majke osećale veliku zabrinutost zbog razdvajanja kada su njihova deca patila od grčeva ili nekih drugih zdravstvenih tegoba. Šta roditelj treba da uradi ako mu je potrebno malo vremena za sebe, a prosto ne može da se odvoji od mališana? Sledeći saveti mogu da vam pomognu da se izborite sa svojim strahom od razdvajanja:
Prihvatite razdvajanje kao nešto normalno
Za vaše mentalno zdravlje i razvoj vašeg deteta važno je da nastavite sa svojim životom. Posetite frizera, otiđite na ručak sa prijateljicom ili na „sastanak“ sa suprugom. Kada se prvi put razdvajate od bebe, isprobajte neku kraću opciju, kao što je šetnja do obližnjeg parka ili odlazak u prodavnicu. Umanjite svoju anksioznost tako što ćete svom detetu obezbediti konzistentnu, pouzdanu brigu i negu dok ste odsutni.
Postepeno uvodite novu osobu koja će se brinuti o detetu
Neophodno je da vaše dete upozna osobu koja će ga čuvati, kao i da želi da provodi vreme sa njom, bez obzira da li se radi o dadilji koju ste angažovali ili članu vaše porodice, odnosno prijatelju. U dogovorima oko čuvanja mališana trebalo bi da postoji određeni kontinuitet – trudite se da o detetu svaki put brine ista osoba, koju poznajete i sa kojom ste zadovoljni.
Dadilju takođe možete da zamolite da se pridržava određenog rasporeda kako se ne bi osećali potpuno isključeno. Naglasite joj da vas obavezno pozove ako je nešto važno u pitanju. Ipak, takvi pozivi ne treba da postanu previše učestali jer će na taj način vaša anksioznost sve više rasti, umesto da se smanjuje.
Copyright: Alliance
Izborite se sa svojim emocijama pri rastanku
Pozdravite se sa detetom i ne osvrćite se. Izbegnite duge, emotivne rastanke – tako ćete ne samo uznemiriti dete već i sebe i svi izgledi da ćete provesti ugodno vreme van kuće ubrzo će nestati.
Mališan nikako ne sme da primeti kako se stvarno osećate. Od njega ne možete da očekujete da uživa u igri i raznim drugim aktivnostima kada niste zajedno ako ne možete da obuzdate suze pred njim prilikom rastanka.
Neka vas više ne muči osećaj krivice
Šta god da odlučite da radite sa svojim vremenom, učinite to bez griže savesti, jer znate da o vašem detetu brine neko koga poznajete i kome verujete. Setite se da imate pravo da sebi date malo oduška, odnosno da vam je potrebno vreme da „ponovo napunite baterije“, kao i da ćete posle toga samo biti još bolji roditelj svom mališanu.
Kada je prvi put pozvala svoju majku da čuva Emu, Džordan je odlučila da koristi tu pogodnost samo kada je smatrala da je to baš neophodno i kada su je čekale neke obaveze i dogovori van kuće.
I dalje nisam mislila o sebi. Trebalo mi je vremena da se naviknem na ideju da mogu da pozovem majku da čuva dete kako bih otišla sa drugaricom na kafu ili sa mužem na večeru. Nedavno sam sastavila spisak svih stvari koje sam želela da uradim i postepeno sam ih ispunjavala. Ono što je napravilo razliku je saznanje da sada podjednako brinem o Emi i sebi i poklanjam nam pažnju kakvu zaslužujemo.
