Donirajte

Puna inkluzija – cilj za sve škole?

by , 19. авг 2013.

Cilj svake škole u svetu je da dočeka i uvede učenike u zajednicu, u kojoj bi trebalo da se nađu u prilici da daju svoj doprinos.

Iz tog razloga potpuna inkluzija dece sa smetnjama u razvoju jeste važan zadatak za ceo školski sistem. To bi trebalo da se sprovede pre svega dobrim planiranjem i kvalitetom, kao i većim ulaganjem u profesionalnu obuku predavača i korišćenjem lokalnih resursa.

Poseban program koji je usvojen za određenog učenika može takođe da bude od koristi i za druge đake.

“Posebnom detetu” je potrebna udružena školska, psihološka i fizička pomoć koja obuhvata fizikalnu terapiju, logopeda i još mnogo toga. Međutim, potrebno je biti oprezan, jer takav sistem ne može da se smatra alternativom za tradicionalno obrazovanje. On je, zapravo, njegov važan saveznik i dopuna.

Previše ljudi, međutim, i dalje smatra da nije u skladu sa nastavnim normativima da se u tradicionalni školski sistem uključe učenici sa smetnjama u razvoju. Opet, ti ljudi često i ne shvataju da potpuna inkluzija ovakve dece unapređuje ne samo njihove živote, već i živote “normalnih” učenika.

Srećom, postoji mnogo različitih primera koji potvrđuju ovu tezu, poput priče o Niku Vujičiću, tridesetogodišnjaku rođenom u Australiji sa neverovatnom medicinskom patologijom: on nema udove, već samo dva prsta na levom stopalu.

Iz tog razloga mladi Nik nije bio primljen u tradicionalnu školu, ali je zahvaljujući naporima svoje porodice i izmenjenim zakonima, postao jedan od prvih učenika koji su pohađali redovan školski sistem.

Rana inkluzija mu je omogućila da prati školski program sa ostalom decom, kao i da razvije mnogo različitih veština, uključujući sposobnost da piše levim stopalom.

Ali, to što je neko poseban sa sobom nosi i brojne poteškoće: jedan od Nikovih najvećih neprijatelja, možda čak gori i od njegovog hendikepa, bio je taj što su ga drugi učenici u školi maltretirali.

Nik je smogao snage da prevaziđe ovu lošu situaciju uz pomoć rođaka. Učeći iz različitih priča sličnih njegovoj, Nik je počeo da se fokusira na svoje sposobnosti, a ne na svoja ograničenja.

Razgovarajući sa domarom u školi, Nik je počeo da priča svoju priču i drugim ljudima i tako ih je uključivao u svoj život.

Ovo iskustvo mu je omogućilo da stekne više samopouzdanja i pronađe novu snagu.

Posle takvog iskustva rođen je “novi Nik”: više nije bio onaj koga zlostavljaju, već je postao poznat i voljen motivator. Zahvaljujući ranoj inkluziji i mogućnosti da bude primer drugima, on je danas jedan od uspešnih i najsrećnijih ljudi na svetu, a naročito voljeni muž i otac.

http://www.attitudeisaltitude.com/about-nick-his-story
Otkrijte kakav to poseban život vodi Nik Vujičić

http://www.lifewithoutlimbs.org
Saznajte više o organizaciji Nika Vujičića “Život bez udova”

Oznake:

2 komentara

Napiši odgovor
  • terzic.igor08@gmail.com' Igor Terzic каже:

    Sigurno da ovakvi primeri kao sto je gospodin Nik mogu pomoci ostalim ljudima i deci sa slicnim smetnjama da shvate da to sto oni su drugaciji nije njihov problem , vec glavni pokretac da pokazu vise od normalne dece da mogu da se nose sa tim svojim nedostacima na jedan krajnje racionalan i pametan nacin i da bude prednost koju ce iskoristiti da bi motivisali druge koji ne vide svetlo na kraju tunela da se izbore sa onim sto imaju , odnosno nemaju kako bi svoj zivot ucinili onakvim kakvim ga zele za sebe i ljude u svojoj okolini .
    Svi mi imamo svojua ogranicenja i nedostatke i mane ali hoce li to biti prepreka da pokazemo sta zaista mozemo i hocemo , zavisi iskljucivo od nas samih jer mi smo ti koji donosimo odluke u kojem pravcu ce se nas zivot razvijati , potrebno je samo malo podrske i ceo spektar mogucnosti ce se otvoriti pred nama , i sasvim nove perspektive za koje nismo znali ni da postoje , potrebno je da samo malo vise zagrebemo ispod povrsine i zivot ce nam pruziti sansu koju moramo iskoristiti .
    Potrebno je samo malo vise volje i razumevanja od strane onih koji bi da ignorisanjem pobegnu od problema koje imate umesto da vam pomognu da se sto pre ukljucite u zivot i pocnete da disete punim plucima i pocnete da koristite sve sto imate kako bi vas zivot obogatili sa onim iskustvima koje ne bi stekli da nemate hrabrosti da se suocite i suprostavite svojim manama i nedostacima na jedan nacin koji sa sobom nosi mnoga odricanja i zrtve ali samo ukoliko ste vi spremni da priznate sebi da ste deo sveta isto koliko i drugi koji nemaju problema kao vi , ili to prikrivaju toliko da ih se stide pa nece da ih pokazu , svejedno u pitanju ste samo vi i vas nacin odnosa prema tome na sta ste uskraceni i osujeceni u nameri da pokusate da zivite kao i svi drugi ljudi na planeti , imajuci u vidu cinjenicu da zivot ne nudi samo lepe stvari kojima volimo da bojimo nasa iskustva , vec i ona manje lepa i radosna , ali bitno je da mi nimamo zelju da ta manje lepa iskustva svedemo na minimum kako bi ona pozitivna dosla do punog izrazaja i na taj nacin uticala na nasa opredeljenja kako cemo trositi vreme koje nam je dato , da li kukati za onim sto nemamo ili cemo iskoristiti ono sto imamo , zavisi iskljucivo od nas samih i od nase spremnosti da prihvatimo svoje nedostatke kao nesto sto je neodvojivi deo nas i nasih nastojanja da zivimo bolje i lepse u drustvu onih koje volimo i cenimo koliko i sami sebe .

  • terzic.igor08@gmail.com' Igor Terzic каже:

    Oprosticete mi na iskrenosti ali bih zeleo da ovom prilikom i ja ukazem da imam i ja problema od kojih ne bezim ali kojima ne dozvoljavam da me sputavaju da zivim onako kako zelim i ja i moja porodica . Naime voleo bih da vasa tema jednom bude i nasilje u porodici , sto je deo i mog zivota na nacin da mi to prozivljavamo u svakom smislu te reci , znaci psihicko , verbalno i fizicko nasilje sa elementima pune agresije , fizickih napada i vredjanja svake vrste do pretnji smrcu . Sve ovo zelim da podelim sa vama jer ne zelim da neko ko trpi isto ovo sto ja i moja porodica trpimo bude smetnja i prepreka koja ce ih omesti u njihovom normalnom funkcionisanju i obavljanju svakodnevnih zivotnih aktivnosti , jer mi to nismo dozvolili da to utice na nas u tolikoj meri da nas spreci da zivimo onako kako hocemo ne dirajuci nikog , a postujuci svakog .

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE