Donirajte

Kako da pomognete predškolcu da se izbori sa anksioznošću

by , 26. окт 2016.

Istraživanja pokazuju da se jedno od osmoro dece bori sa anksioznošću. Njihovi najčešći strahovi vezani su za polazak u prvi razred, okruženost novim drugarima i nastavnicima, ili razdvajanje od roditelja.

Svako od nas je nekada u životu doživeo anksioznost, emocionalno stanje kada nas preplavi neobjašnjivi, predviđeni strah od nečega što će se desiti u budućnosti i strepnja da nismo sposobni da se nosimo sa novonastalom situacijom. Čak ni najmlađi nisu pošteđeni strahova i briga. Neka istraživanja pokazuju da se jedno od osmoro dece bori sa anksioznošću. Njihovi najčešći strahovi vezani su za polazak u prvi razred, okruženost novim drugarima i nastavnicima, ili razdvajanje od roditelja. I dok se mnogi roditelji pitaju da li je normalno da njihovi predškolci ispoljavaju zabrinutost, nervozu, napetost, stidljivost i opreznost zbog novih stvari i iskustava koja ih očekuju u narednom periodu, psiholozi ističu da anksioznost zapravo igra važnu ulogu u bihevioralnom i emocionalnom razvoju mališana, jer im pomaže da se pripreme za težak zadatak i obično je kratkog veka. Ipak, s obzirom na to da takvo stanje nikako ne sme da se zanemari, sledi nekoliko saveta kako da pomognete deci da se izbore sa svojim strahovima i u kojim slučajevima treba potražiti savet i pomoć stručnjaka.

  1. Razgovarajte sa detetom o njegovim osećanjima

Deca predškolskog uzrasta dovoljno su velika i znaju da opišu kako se osećaju. Zato je jedno od rešenja da ih podstaknete da razgovaraju sa vama o svojim strahovima. Važno je da im tada pružite maksimalnu podršku, kao i da sam razgovor ne traje predugo jer dete može da stekne utisak da se i roditelj boji pa postaje još nervoznije. Mališani se lakše otvaraju i pričaju o svojim osećanjima kada učestvuju u nekim drugim aktivnostima, npr. dok slušaju priču koju im čitate iz omiljene knjige ili dok prelistavaju stari porodični album. Pronađite pravi trenutak za takav razgovor bez distrakcija koje će vas ometati. Takođe ne treba primoravati decu da razgovaraju o toj temi ukoliko ne žele.

  1. Pokažite razumevanje za njihove strahove

Odrasli neretko nemaju dovoljno sluha za dečje strahove. Ipak, važno je da roditelji pokažu svojim mališanima da njihove brige shvataju ozbiljno. Tokom razgovora, stavite im do znanja da ste razumeli da su uznemireni i uplašeni. Takođe, pokušajte da identifikujete njihov strah rečima koje će lakše razumeti, na primer: „Izgleda da te brine što još uvek nisi pronašao nove drugare u školi jer se plašiš upoznavanja sa drugom, nepoznatom decom iz razreda“.

  1. Recite im da se svi ljudi ponekad nečega plaše

Deca će moći lakše da se izbore sa svojim strahovima ukoliko im objasnite da je anksioznost normalna pojava i da je svako doživi u nekom trenutku života, posebno u susretu sa nečim novim i nepoznatim. Roditelji mogu da porazgovaraju sa svojim mališanima o tome čega su se sve plašili kada su bili mali (mraka ili polaska u vrtić) i kako su uspeli da prevaziđu svoje strahove.

Copyright: YanLev

Copyright: YanLev

  1. Pokažite mališanima tehnike za opuštanje

Postoje razne tehnike koje odraslima i deci mogu da pomognu da se smire, opuste i ublaže posledice anksioznosti. Tokom razgovora pokažite detetu neke od njih, kao što su relaksirajuće vežbe disanja – da sporo i duboko diše. Jedan od načina da ovakvu vežbu sprovedete u delo je da mališanu kada legne stavite mekanu igračku na stomak. Ako se igračka pomera gore-dole, detetovo disanje je savršeno.

  1. Pomozite detetu da prevaziđe anksioznost

Ohrabrite dete da se postepeno suoči sa svojim strahovima. Roditelj treba da osmisli male korake u ovom pravcu kako bi dete imalo osećaj da kontroliše situaciju. Ponavljajte ih i nagradite dete za svaki korak. Mala deca posebno dobro reaguju na simbolične nagrade kao što su, recimo, zvezdice za svaki uspešan korak.

  1. Ohrabrite ih

Uspeh motiviše dete da nastavi da se bori sa svojim strahovima. Mališani koji dobijaju pohvale od svojih roditelja zbog pokušaja da se izbore sa nečim što ih plaši i izaziva njihovu uznemirenost imaju veće izglede da prevaziđu anksioznost. Zato sledeći put glasno bodrite svog mališana pored aut linije ako se plaši da udari loptu kako je ne bi pogrešno dodao saigraču tokom utakmice.

Copyright: spass

Copyright: spass

  1. Ne budite nestrpljivi

Ponekad je bolje da pustite dete da pobedi svoj strah kada ono bude spremno za to (npr. da zaspi bez noćnog svetla) i pomognete mu da izgradi samopouzdanje umesto da mu govorite da prestane da se „ponaša kao beba“. Sa druge strane, postoje situacije koje deca jednostavno ne mogu da izbegnu. Kada mališan krene u prvi razred, važno je da ga roditelji pripreme za ono što ga očekuje i ohrabre ga kako bi shvatio da škola nije bauk.

  1. Konsultujte stručnjaka

Potražite savet stručnog lica ukoliko se detetova anksioznost nastavi uprkos svim naporima, i kada ne vidite nikakve pomake nabolje.

Kada anksioznost postaje ozbiljan problem?

Anksioznost je normalno emocionalno stanje koje svako od nas doživi u životu, i ne predstavlja razlog za brigu. Ipak, strahove nikako ne treba zanemariti i stručna pomoć je neophodna ako primetite da strahovi sprečavaju dete da učestvuje u aktivnostima koje voli, kao i kada anksioznost otežava funkcionisanje porodice i svakodnevni život. Znaci da se radi o nečemu ozbiljnijem uključuju – iako nisu ograničeni samo na intenzivnu anksioznost prema unapred dogovorenim događajima uz prisustvo većeg broja ljudi kao što su rođendani i slične proslave – preteranu stidljivost, probleme sa nesanicom, burno reagovanje na kritike, preterano traženje zaštite i zdravstvene tegobe kao što su bolovi u stomaku i glavobolje. Ukoliko anksioznost ometa svakodnevni život deteta, najbolje je potražiti savet i pomoć psihologa.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE