Program „Podrška, ne perfekcija“ se uspešno realizuje u saradnji sa našim partnerima Generali osiguranjem Srbija i The Human Safety Net. Pročitajte utiske Dragane Životić i Nikole Stanojevića koji su pohađali radionice programa u Petrovcu na Mlavi.
Dragana Životić
Našu malu porodicu čine tri člana, moj suprug, beba i ja. Najmlađi član naše porodice ima osam i po meseci i zove se Tadija. Tadija je jedna veoma vesela i nasmejana beba. Voli da puzi i istražuje sve novo što se nađe pred njim. Rado putuje sa mamom i tatom i lako se privikava na novo okruženje. Najviše voli tatinu gitaru i kada mu tata svira i peva omiljene pesmice. Voli zvečke i sve čime može da lupa o pod i tako udara tati ritam.
Ono na šta sam najviše ponosna na nas kao roditelje je to što je Tadija uključen u sve segmente naših života, što nismo promenili naše živote u potpunosti zbog njega već smo ga uključili u njih i zajedno živimo sve ono o čemu smo maštali pre njega i dok smo čekali da nam se pridruži i upotpuni nas. Takođe, sa ponosom mogu reći da tata potpuno ravnopravno učestvuje u svemu što ima veze sa Tadijom i svi zajedno uživamo u kupanju, hranjenju, presvlačenju, igranju, u svim čarima i mukicama koje roditeljstvo nosi sa sobom. Naša svakodnevica sastoji se od rutina koje smo uspostavljali još od bebinog rođenja, kojih se rado držimo i na taj način s radošću ispunjavamo sve ono što jedan dan sa bebom nosi sa sobom. S obzirom na to da je roditeljstvo jedno veoma izazovno putovanje puno različith avantura, nas dvoje se trudimo da se kao roditelji stalno dodatno edukujemo kako bismo zajedno sa našim sinom bili tim koji će sve prepreke na tom putu, manje ili više uspešno, savladati. To je i razlog što sam se prijavila na ovaj program. Program obuhvata sve ono što je roditeljima potrebno, bavi se raznim temama koje roditeljima zadaju brige, temama koje u nama izazivaju strah. I svaka tema ima poseban značaj. Pored strategija samoregulacije, tehnike JA-poruka, pravilnog sistema nagrađivanja, TAJM-IN metode, tehnika za prevazilaženje strahova i stidljivosti, strategija vezanih za ishranu dece, smatram da je najznačajnije što ću poneti sa sobom sa svih ovih radionica to što sam sada svesnija koliko je podjednako važno da brinemo i o sebi kao što brinemo o svojoj deci i njihovim osećanjima i potrebama. Jer samo tako ćemo svom detetu biti najbolji uzor. Takođe sam kroz radionice i razgovor sa ostalim roditeljima i našom facilitatorkom Ivanom osnažila neku svoju viziju roditeljstva i osetila podršku da nastavim sa ostvarenjem iste, a uz pomoć svega novog naučenog tokom programa.
Porodica Dragane Životić
Svim roditeljima koji žele sebe da nadograde, da podele svoje nedoumice i iskustva, da ojačaju svoje roditeljsko samopouzdanje i steknu nove roditeljske veštine i tehnike od srca preporučujem da se priključe programu. Niko od nas nije savršen, ali je važno da budemo svesni svojih grešaka i radimo na tome da ih ispravimo, a najmanje što možemo da pružimo našoj deci jeste to da im pokažemo da nam je stalo do toga da budemo što bolji i njima i nama samima. Volimo svoju decu, slušajmo ih, budimo uz njih, igrajmo se, dozvolimo im da istražuju svet… jer važna je „Podrška, ne perfekcija“!
I na samom kraju ono što je najvažnije:
„Sve se može odložiti, osim ljubavi koju pružate detetu!“
Nikola Stanojević
Moje ime je Nikola i ovu radionicu sam pohađao zajedno sa svojom suprugom Marijom i našim jedincem Dušanom.
Za ovaj program saznali smo od Marijine i moje bivše koleginice sa posla koja je ranije pohađala isti, a i sa objave na FB stranici vrtića. Nakon kratkog upoznavanja sa istim, rešili smo da se prijavimo za prvi sledeći ciklus.
Kako smo u trenutku kada smo za program saznali bili u veoma lošem porodičnom odnosu (konflikt sa mojim roditeljima, nedostatak podrške i razumevanja sa njihove strane u to vreme), što je kao posledicu dovelo do toga da je „fitilj“ za malog nemirka bio izuzetno kratak pa je bilo više buke no poljubaca, nismo mnogo razmišljali šta bi to moglo da se nauči već smo se vodili mišlju da možemo da izgubimo samo ako ne probamo. Ključni deo je bio taj kako pronaći rešenje za komunikaciju sa malim detetom i kako istrajati u dobrim namerama da od malog napravimo velikog i dobrog čoveka.
Porodica Nikole Stanojevića
Metode i znanja koja smo stekli – sunđer, „ja“ govor, kratkoročni i dugoročni ciljevi, kao i načini za borbu sa stresom uz iskustva ostalih roditelja, daju dobar fundament za dalji rad. Sve smo počeli da primenjujemo. I sve je dalo bar nekakav rezultat. Dovoljan dokaz da je program kvalitetno osmišljen i da će svako naći bar jedan deo primenljiv u svom „problemu“. Uz stečena iskustva obogatili smo svakodnevnicu, pronalazili smo kreativnija rešenja, pametnije trošili vreme koje imamo na raspolaganju i krenuli putem kvalitetnijeg roditeljstva.
Sa radionice nosim veoma lepe uspomene na druženje, nova poznanstva i nova znanja. Najznačajnija stvar sa ove radionice je zapravo proći kroz istu kroz svih njenih 10 radionica sa još 25 ljudi i shvatiti da nisi sam koliko god da se to nekad čini.
Kolač u tiganju?! Nemoguće?! Jeste, i to vrlo.
Jedina moja zamerka za program su kratke radionice jer su pojedine teme mogle još detaljnije da se pređu, ali avaj. Druga je možda više želja za PNP #2 – tinejdžeri. Poučeni masakrom u školi „Vladislav Ribnikar“ shvatamo da je nastavak neophodan. Mi, sadašnji roditelji, bili smo deca u vremenu koje više ne postoji i vaspitavani smo za vreme koje se nije desilo. Modernizacija svega po svaku cenu, svakave gluposti dostupne na klik na TV-u i netu, sve prisutniji robovlasnički odnos prema zaposlenima, neće nam dati vremena za priču sa decom. Mora se ići u korak sa tehnologijom i svetom, ali moramo sačuvati i nas same i našu decu za sve što nas čeka.
Drugim roditeljima bih mogao da kažem da ovaj program zaista vredi. Biti najbolja verzija sebe, onog sebe koje vaše dete već obožava je životna premija!
Sve se može odložiti osim ljubavi koju pružate detetu!
Dragana i Nikola sa ostalim učesnicima poslednjeg ciklusa programa „Podrška, ne perfekcija“ u Petrovcu na Mlavi.
