Donirajte

„Podrška zlata vredna u prelomnim trenucima za našu porodicu“ – priča mame Jelene Lukić, polaznice programa „Podrška, NE perfekcija“

by , 12. јан 2022.

Danas je na programu sedma radionica tekućeg ciklusa programa „Podrška, NE perfekcija“, koji se realizuje uz pomoć naših partnera Generali Osiguranja Srbija i The Human Safety Net. Delimo sa vama iskrenu priču mame Jelene Lukić iz Kovačice – polaznice naših radionica. Priča je u originalnom, neizmenjenom formatu, napisana čistog srca i sa puno ljubavi.

Prva stvar koju sam pomislila kada sam čula za ovaj program bila je: da li je moguće da neko dobrovoljno želi da posveti vreme i pažnju gomili običnih, umornih roditelja, da ih nahrani ukusnim kiflicama i štrudlama i napoji kafom i cedevitom posle napornog dana na poslu? I još da im pričuva decu i zabavi ih, dok i same roditelje neko sluša, brine o njima i zasmejava ih. Pita ih šta ih muči. I, da, sve to potpuno besplatno. U zemlji Srbiji? Izgeda da ima.

Kakav vrhumski gest humanosti i čovekoljublja naših domaćina iz Fondacije – osećali smo se sve vreme kao da smo u njihovoj dnevnoj sobi, ćaskamo uz kaficu o dečjim napadima besa ili jubomori između brata i sestre, o našem detinjstvu i modelu roditeljstva – nekad uz suze, nekad uz smeh. I da—tako, uz tetošenje od strane naše divne facilitatorke Nate, stalan osećaj brige i ljubavi, ušuškanosti i iskrenog interesovanja, naučili smo dosta toga o tome gde grešimo u roditeljstvu, kako da budemo bolji, odmorniji, strpljiviji, kako da motivišemo i sebe i dete za savladavanje svakodnevnih izazova i situacija. Upoznali smo mnogo mama i tata manje ili više sličnih nama. Plakali i smejali se zajedno, delili svoje priče i iskustva. Imali osećaj da nas neko stvarno razume. Neka vrsta grupne terapije i sigurnog mesta za sve nas sa različitim iskustvima i pričama.

Kada epidemiološka situacija to dozvoli, radionice programa „Podrška, NE perfekcija“ održavaće se u novootvorenim Centrima za roditelje. Upravo je Kovačica prvi grad u Srbiji koji je dobio svoj Centar, krajem septembra prošle godine.

Za mene i moju porodicu ovaj program je bio posebno značajan zbog specifične situacije u kojoj smo u tom trenutku bili. Muž je ostao bez posla, pa je neko vreme bio na radu u inostranstvu, a ja sam dobila ponudu za posao u svom rodnom gradu, pa smo odlučili da se preselimo iz Arilja u Kovačicu. Naš Mihailo je morao da napusti svoje drugare u vrtiću i baku i deku u Arilju i prebaci se u predškolsku ustanovu u Kovačici. Na našu ogromnu radost, divno je prihvatio nove drugare i vaspitačice, kao i oni njega. Ja sam počela da radim kao nastavnik u novoj školi i morala sam da se prilagodim na novu/staru sredinu i razne nove zahteve.

Dugo nismo mogli da pronađemo stan pa smo neko vreme bili kod mojih roditelja, koji su nam dosta pomogli. Sveukupno gledajući, jedno prilično stresno iskustvo. Nismo poznavali mnogo ljudi tu, naročito roditelja kao što smo mi. Pošto je muž, zbog nedostatka posla, imao višak slobonog vremena, čuvši od Mikijevih vaspitačica za ovaj program, ja sam pomislila da bi to bio dobar način da nas oboje pokrenem, da upoznamo nove ljude i zaokupim misli njemu i sebi nečim što je zaista korisno i humano, kako bismo i sami dobili inspiraciju i ideju za sledeće korake i male i velike poduhvate, i prijavila sam ga bez njegovog znanja na radionicu. Prvi put je bio ljut što ga nisam pitala, ali je pristao da pođe sa mnom na prvu radionicu, pa ako mu se ne svidi, da odustane. Međutim, da li zbog naše Nate, da li zbog njene štrudle s makom ili zbog inspirativnih primera i priča, on je sve radije dolazio na svaku sledeću radionicu i bio sve uključeniji. Sada imamo gomilu novih prijatelja sa zajedničkim temama i mnogo strategija za uspešnije roditeljstvo.

Od onoga šta smo naučili na radionicama, izdvojila bih tehniku nagrađivanja za svako samostalno novo ponašanje koje do tada dete nije pokazalo. Cele nedelje je skupljao novčiće i ujutru bi iskakao iz kreveta i sam prao zube, umivao se, oblačio, probao neku novu vrstu hrane—sve ono što do tad nije baš rado radio. Bio je jako zadovoljan sobom i svojim postignućem, a mi smo ponosno  „bacali pet“ jedno drugom njemu iza leđa.

Osim programa „Podrška, NE perfekcija“, Novak Đoković Fondacija je u saradnji sa Generali osiguranjem Srbija i The Human Safety Net-om otvorila i senzornu sobu u Kovačici u decembru prošle godine.

Roditeljstvo je uz ove tehnike postalo mnogo lakše i kreativnije. U međuvremenu smo se uselili u stan, Rade je našao posao i privikli smo se na novo okruženje. Dosta smo opušteniji, a radionice i druženje su nam dosta pomogli u tome.

Svakako ću se potruditi da ovu priču i saznanja podelim sa što više ljudi, naročito ako vidim da ih to interesuje i da žele da unaprede sebe i svoju porodicu. Ovaj program je meni i mojoj porodici ulepšao i oplemenio život, kao jedan predivan poklon Novak Đoković Fondacije svim roditeljima, jer smo kroz svaku reč—pročitanu ili izgovorenu—na radionici osećali energetsku povezanost sa našim domaćinima, njihovu ljubav i posvećenost, kao i njihovu beskrajnu pozitivnu energiju među svima nama.

Želim ovim putem da poručim dragom timu Novak Đoković Fondacije:

Hvala Vam za ovaj istinski akt čovekoljublja, za predivnu ideju i inspiraciju koju ste nam svojim primerom dali! Za priliku da u prijatnom okruženju učimo sami o sebi i jedni o drugima i pomognemo jedni drugima da budemo još bolji i srećniji. Za ljubav i razumevanje, za vreme i podršku, koja je u ovom prebrzom, digitalnom i sve otuđenijem svetu jedna potpuno magična, dragocena i neverovatna prilika za iskreno povezivanje sa drugim ljudskim bićem – što nam svima toliko nedostaje. Veliko i beskrajno hvala na svemu i želim Vam da Vam se sva ova ljubav i emocije vraćaju i doprinose Vašim životima, bar onoliko koliko ste Vi doprineli našim.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE