Donirajte

ORIGINALNI RAZGOVORI – Znanje, obrazovanje, inovacija, kreacija

by , 8. дец 2017.

Strah, trema, uzbuđenje. A onda koncentracija, osmeh i samopouzdanje. Takva su bila osećanja učesnika koji su čekali svoj red pred salom u kojoj je bilo više od dvadeset HR menadžera eminentnih domaćih i inostranih kompanija, na prvim „Originalnim razgovorima“, održanim prošlog meseca u Kraun plazi u Beogradu. Ali „Originalni razgovori“ bili su više od puke simulacije, jer su kandidati koji su razgovarali sa poslodavcima ušli u bazu kandidata za zaposlenje kod kompanija kod kojih su aplicirali

Piše: Dimitrije Đurić

Simulacija razgovara za posao pod nazivom „Originalni razgovori“, u organizaciji Fondacije Novak Đoković i Original magazina, na kojoj je učestvovalo oko 200 ljudi, održana je prvi put prošlog meseca u Beogradu. Više od 100 mladih ljudi dobilo je jedinstvenu priliku da razgovara sa HR menadžerima 20 vodećih kompanija u zemlji i regionu, i sve to sa ciljem da se učesnicima verno dočara proces apliciranja za posao, selekcije kandidata i zapošljavanja.

Ali „Originalni razgovori“ bili su više od puke simulacije, jer su kandidati koji su razgovarali sa poslodavcima ušli u bazu kandidata za zaposlenje kod kompanija kod kojih su aplicirali. No, poenta ovog projekta bila je da kandidati, na osnovu razgovora sa svojim HR menadžerom, posle simulacije, dobiju pismenu analizu svog nastupa i budu upućeni na konkretne savete i preporuke za unapređenje komunikacionih i prezentacionih veština pred poslodavcem.

Ovako je sve počelo. Jelena i Novak Đoković su, najpre, pozdravili sve učesnike simulacije, govoreći potom o svojim bogatim profesionalnim i životnim iskustvima, kako bi ohrabrili sve one koji su, pomalo uplašeno, ali i, u svakom slučaju, nestrpljivo i uzbuđeno čekali trenutak kada će izaći pred HR-ove. Nije to baš lako.

Direktorka magazina Original Jelena Đoković rekla je da sam magazin „kroz zanimljive priče sa inspirativnim ličnostima, motiviše ljude da budu bolja verzija sebe“, a to je ono što se danas pri zapošljavanju i traži. Dakle, ništa „timski igrač“, „umeće rada pod pritiskom“, „snalaženje u stresnim situacijama“ i druga opšta mesta. Već znanje, obrazovanje, inovacija i kreacija.

Vaša privilegija je da budete baš ono što jeste, a to je ono što i promovišemo kroz mesečna izdanja, kao i kroz projekat ’Originalni razgovori’. Prvi susret sa HR menadžerima na razgovorima za posao ume da bude stresno iskustvo i zato želimo da pomognemo mladima da testiraju svoje veštine, dobiju prave savete i sugestije kako da se unaprede i predstave u najboljem svetlu. Zadovoljstvo mi je što je za događaj pokazana velika zainteresovanost, što je samo znak da smo uspeli da oslušnemo potrebe naših čitalaca, na čemu ćemo nastaviti da radimo i ubuduće, rekla je Jelena Đoković.

A onda je za govornicu stao naš najbolji sportista Novak Đoković koji je govorio o važnosti onog zbog čega se njemu, između ostalog, i dive. A to je karakter, tj. njegova uloga u privatnim i poslovnim poduhvatima.

Nezavisno od posla kojim se bavite, sve se svodi na pokušaje. Ukoliko ne pokušate da napravite neki korak, to drugi neće moći da urade za vas. Volim da se osvrnem na citat koji poručuje da sposobnost čoveka dovede na vrh, a njegov karakter mu pomaže da tamo i ostane. Ne pričam samo o poslovnom životu, već i o vrhuncu u svim životnim aspektima, kako profesionalno, tako i privatno. Na kraju dana, ukoliko vi niste srećni, taj dan nije bio uspešan. Ono što je najvažnije je da budemo svesni da je stalni rad na sebi neophodan u svakom smislu, kako bismo dostigli ono što želimo, rekao je Novak Đoković.

Posle panel razgovora na kojem su govorili profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Lončar, Branko Milutinović iz Nordeusa, direktor kompanije Direct Media Srbija Jovan Stojanović, Zoja Kukić u ime StartIT centra, Robert Čoban iz Color Press Group, Dušan Basalo iz Atria grupe SEE, Olja Šećerov iz Infostuda i menadžerka za regrutaciju u Istočnoj Evropi Sitela Jovana Anđelić, počele su i dugo očekivane simulacije razgovora.

Strah, trema, uzbuđenje. A onda koncentracija, osmeh i samopouzdanje. Takva su bila osećanja učesnika koji su čekali svoj red pred salom u kojoj je bilo više od dvadeset HR menadžera eminentnih domaćih i inostranih kompanija: Direct Media, Sitel, Poslovi Infostud, Crowne Plaza Beograd, Adecco Srbija, Atria Group SEE, Delta Holding, Ernst&Young, GI Group, Hemofarm AD, IBWS, KPMG, Manpower Group, NCR, Nelt, Nordeus, Societe Generale Banka, Unicef i Victoria Group.

„Sledeći!“, čulo se iz te sale. Ulazi magistar farmacije, medicinski biohemičar Jelena Perić. Po izlasku sa razgovora, rekla je da je već imala prilike da učestvuje na jednom „pravom“ razgovoru za posao, ali da je na „Originalne razgovore“ došla kako bi usavršila svoje prezentacione veštine.

Veoma sam zadovoljna. Pre svega, ovde sam došla da nešto naučim, jer je ovo bio opšti intervju, a kompanija za koju sam konkurisala trenutno nema otvoreno mesto za poziciju za koju bih, na osnovu svog obrazovanja, mogla da konkurišem, kaže Jelena.

Studentkinja četvrte godine osnovnih studija prostornog planiranja na Geografskom fakultetu Marijana Milivojević imala je želju da se na „Originalnim razgovorima“ upozna sa procesom zapošljavanja, budući da do sada nije imala prilike.

Imala sam priliku da se susretnem sa HR menadžerima na nekim radionicama, znam da su veoma prijatni, pa u tom pogledu nisam uplašena. Jutrošnji panel mi je veoma pomogao jer sam čula mnogo korisnih saveta, pa ću pokušati da to i primenim na razgovoru, kao i sve ono što sam do sada naučila na studijama, ali i u neformalnom obrazovanju. Verujem u sebe, rekla je Marijana koja se potom na razgovoru zadržala 40 minuta.

Svoj red je, za to vreme, čekao Ratko Balić koji je osim osnovnih studija hemije završio master studije u Americi. On kaže da je do sada učestvovao na intervjuima za posao, i to sa uspehom, budući da je bio zaposlen, ali da je sada ponovo u potrazi za poslom.

Nisam nikada imao problema na razgovorima za posao, ali HR-ovi različitih kompanija zahtevaju različite stvari. Neko insistira na profesionalnosti, a neko, na primer, na izgledu. Na poslednjem intervjuu su mi rekli da izgledam mlađe nego što jesam, te da zbog toga nisam adekvatan za poziciju za koju sam konkurisao, iako imam sve potrebne kvalifikacije. Naravno, imao sam i pozitivna iskustva, u jednoj kompaniji sam posle prvog kruga — a ima ih pet — dobio posao i počeo da radim posle dva dana, rekao je Ratko.

Na kraju se, bez obzira na individualne bilanse ovih razgovora, na uslove u zemlji, na velika očekivanja, kao i razočaranja, valja podsetiti reči profesora Dragana Lončara sa Ekonomskog fakulteta, koji je rekao da, pre svega, moramo da budemo strpljivi iako se ovde uspeh, naizgled, dešava preko noći.

To je nemoguće. Nađite dobar balans između skromnosti i samokritičnosti s jedne, i zdrave ambicije, sa druge strane. Kažite ne gordosti, uobraženosti i taštini. Jer uspeh se meri preprekama koje moramo da savladamo da bismo ga ostvarili.

Iz ugla studenta: Da li ćemo osuditi sebe na čekanje?

Piše: Tara Cvetković

Šta sa onima koji su mnogo puta pokušavali i mnogo puta pali? Šta je sa onima koji u jednom trenutku odustanu zbog sistema u kome žive, zbog manjka podrške, zbog nesigurnosti ili čega god? Kako njima povratiti nadu?

Da li i pobednici imaju takve periode i slična iskustva? Da li je uspeh rezervisan samo za posebne ili on može biti i naš? Ako je vera podloga na koju se kalemi uspeh, šta je najvažnije da bismo održali veru mladih u Srbiji i vratili je onima koji su je izgubili? Da li je ključno to što nam nedostaju pozitivni primeri? I zašto oni ne dobijaju dovoljno mesta u našim medijima? Stičemo utisak da takvih primera ima malo, a nije tako.

Jedni će vam reći da je većina medija takva kakva je jer ljudi traže loše vesti i da to pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja.

Drugi će vas pak naterati da porazmislite da li se tu radi o istraživanju javnog mnjenja ili zapravo o njegovom kreiranju.

Neki će postaviti pitanje šta država može da uradi povodom svega toga i kome odgovara da se tako uporno plasiraju loše vesti.

Mnogi će se pak ispravno zapitati zašto bi uopšte čekali druge da nešto promene; zašto ne bi krenuli da menjaju nešto iz svog mikrouniverzuma; zašto se ne bi udružili sa ljudima koji vide slične probleme, ali možda više rešenja. Zašto ne bi podržali akcije za bolje sutra i postali aktivni deo promene?

Da li ćemo osuditi sebe na čekanje? Čekanje da država promeni nešto, da se okolnosti promene. Nekako je u Srbiji dosta lako da se odustane. Brdo je nerealne, ali i realne inspiracije za izgovore. Međutim, za uspeh ima mesta, za one koji odluče da se ne mire sa izgovorima.

I da, sigurno je da nam nedostaje više pozitivnih primera. Da li ste čuli za neurolingvističko programiranje, kako informacije koje primamo utiču na naše suptilne nivoe, kako dobre, a kako loše vesti utiču na naše misli i na naše akcije? Poznato je koliko pozitivni primeri mogu da ohrabre, očvrsnu, usmere i inspirišu.

I ne, uspeh nije rezervisan samo za posebne nego i za sve one koji znaju šta žele i ne rade po već viđenom obrascu, već vide priliku i mogućnost gde mnogi vide nepriliku i poraz. Uspeh je za one koji su spremni da nakon svakog pada daju svoj maksimum još jednom.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE