Od samog početka želela sam da akcija Nahrani Psa bude drugačija.
Svako jutro i popodne šetam moju pekinezerku Soukie. Ona ima život iz snova; apsolutnu ljubav i pažnju mog dečka i mene, fino se hrani, kupam je redovno, uvek miriše lepo, a tu su i jaknice, bundice, patike, haljinice i svakojake ogrlice. U njenom slučaju, fraza “pseći život” ima potpuno suprotno značenje.
I dok tako šetamo, oko Neimarskog parka, gotovo uvek naletimo na mršavog napuštenog psa tužnog pogleda. Gleda psećim okicama u Soukie, pa u mene, kao da moli za malo pažnje i ljubavi. Priđemo mu uvek. Omiriše Soukie, a meni poljubi ruku. Nije zavidan, samo je tužan što nema svog čoveka. Pitam se o čemu li razmišlja kada svakodnevno pored njega prođe stotine ljudi sa svojim psima. Kako je to ne pripadati nikome? Nemati pomoć? Nemati krov nad glavom? Moliti za parče hleba?
Soukie i ja ubrzano odlazimo do obližnje prodavnice i kupujemo parizer. Vraćamo se kod našeg drugara. Presrećan je! Srećna sam što sam mu na trenutak olakšala život, ali srce mi se kida dok ga gledam kako u sekundi ljušti 400 grama parizera. Da li je hrana sve što mogu u ovom momentu da mu pružim?
Tu ideju rađa dugo čuvana želja da pomognem životinjama. Spajam znanje o društvenim mrežama i aktuelne internet trendove sa ljubavlju prema napuštenim psima. U glavi se rađa hashtag #NahraniPsa i prva Instagram fotografija. A onda i pitanje: “Hej! Pa ako smo ovo nas dve uradile – to može svako!”. Ne mogu vam objasniti kojom brzinom sam otrčala do stana u strahu da mi ideja ne ispari iz glave. Odmah sam sela za komp i nastala je Facebook stranica Nahrani Psa.
Od samog početka želela sam da akcija NahraniPsa bude drugačija. Živimo u vremenu koje nije baš predivno. Mnogi od nas ne mogu da izdvoje novac, ali zato skoro svi mogu da odvoje ostatke od ručka, koje inače bacaju, i malo vode iznesu nekom izgladnelom psu. U principu, akcija je fokusirana na pse, ali cilj nam je da razvijanjem plemenitosti prema napuštenim psima, razvijamo i plemenitost prema svim životinjama. Čovek koji pomaže psima, pomagaće i drugim životinjama.
Ljudi koji pomažu napuštenim životinjama – oni su istinski heroji današnjice. Mnogi se odriču polovine ili celog obroka kada vide gladne okice psa na ulici. postoje i oni koji u gepeku automobila ili u torbi imaju uvek nešto granula. Akcija NahraniPsa omogućila je meni, ali i svima koji aktivno učestvuju u njoj da verujemo u dobrotu ljudi.
Pored hranjenja pasa, naša akcija pomaže napuštenim psima u zaista teškom položaju. Na primer, pre oko dva meseca javila nam se devojka koja je sa ulice pokupila psa sa slomljenom kičmom. Veterinar je rekao da psa treba uspavati jer će se mučiti sa bolovima, ali devojka nije želela ni da čuje. Dovela je psa, kome je dala ime Balu, kući i obratila se akciji NahraniPsa za pomoć. Za oko mesec dana prikupljena su sredstva za Baluova kolica, lekove i ostale potrebe. Najfascinantnije od svega je da je Balu, pored Andreine ljubavi i pažnje, počeo da hoda i bez kolica! Pogledajte video.
To su stvari zbog kojih se živi. Osećaj da ste nemoćnom biću pomogli je neprocenjiv. Krenete ujutru u školu, dan je siv, a onda naletite na malog krznatog prijatelja. Date mu nešto hrane. On zamaše repom – dan vam je odmah sunčan!
Foto krediti:
Slika 1. rollanb / photo on flickr
Slika 2. London zove – Thomas Leuthard
Slika 3. Pas – Cubmundo
