Donirajte

Na put bez roditelja – kad je pravo vreme?

by , 27. дец 2013.

Pre nekoliko dana zvanično je počelo jedno od dečijih omiljenih godišnjih doba. Svi se raduju sankanju, grudvanju, igranju u snegu. 

Mnogi vrtići i škole organizuju rekreativnu nastavu na planini i vaše dete ove godine izrazilo je želju da otputuje sa svojim drugarima. Međutim, vas muči bezbroj pitanja, niste sigurni da li je pametno da pustite dete na put sa kolektivom i pitate se kada je uopšte pravo vreme da vaš mališan otputuje bez vas? U narednih nekoliko pasusa preneću vam svoje iskustvo i pokušati da rešim vaše nedoumice.

Odlaskom na rekreativnu nastavu sa svojim vršnjacima i vapitačicama, odnosno nastavnicama deca stiču iskustvo o životu u kolektivu, istražuju svoje mogućnosti, postaju samostalnija i vraćaju se kući sa lepim uspomenama i mnogo novih prijateljstava. Međutim, priličan broj roditelja smatra da su deca koja idu u vrtić mala i nedovoljno spremna za odlazak na rekreativnu nastavu. Sa željom da sagledam šta je to što roditelje sputava da svoju decu pošalju na put sa vrtićem ili školom popričala sam sa mamama u svom okruženju i posetila forume na kojima mame i tate razmenjuju svoja iskustva i razmišljanja. Najveća briga svakog roditelja odnosi se na (ne)poverenje u vaspitačice. Da li će umeti da oslušnu potrebe vašeg deteta, ko će mu čitati priče i ušuškati pred spavanje, da li će vaspitačice primetiti da se dete oznojilo i da treba da se presvuče, da ga nešto boli, da li će umeti da ga smiri i uopšte koliko će dete biti sigurno tih nekoliko dana prepušteno brizi vaspitačica?

winter-trip

Flickr – Author: Tony Fischer
License: http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/deed.en

Najpre, dete će na rekreativnoj nastavi biti pod nadzorom iskusnih vapitača sa kojima u vrtiću provodi nekoliko sati svakog dana i koje dobro poznaje. Shodno dogovoru sa njima, moći ćete da ih kontaktirate i da se čujete sa svojim mališanom. Prilikom razgovora nastojte da ih slušate, pitajte kako im je, šta su tog dana radili, a ne kako je vreme napolju, nose li jakne ili slično. Takođe, roditelji strahuju i od bolesti i javljaju se pitanja poput: Da li su higijenski uslovi u odmaralištu odgovarajući? Da li će dete dobiti odgovarajuću negu ako se razboli? Da li će mu izaći ekcem i reakcija na hotelsku posteljinu, deterdžent kojim se jastučnice i prekrivači peru,…

Sve informacije o higijeni, uslovima u odmaralištu ćete sigurno moći da dobijete od detetovog vaspitača ili nastavnika. Uglavnom je reč o odmaralištima posebno namenjenim deci koja svake godine posećuje veliki broj dece iz različitih dečijih ustanova i koje vaspitači i nastavnici obilaze pre odlaska na put. Kada je reč o nezi, neophodno je reći da je na ovakvim putovanjima uvek prisutan i lekar koje je tu da vašem detetu pruži odgovarajuću negu i kome se možete obratiti ukoliko je alergično na nešto ili zahteva poseban vid terapije. U tom slučaju u dogovoru sa vaspitačima možete poslati detetovu jastučnicu, posteljinu, spisak namirnica koje ne bi smelo da jede,…

http://www.flickr.com/photos/tonythemisfit/4371666128/in/photostream/

Flickr – Author: Tony Fischer
Licence: http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/deed.en

Međutim ne treba preterivati ni u čemu, opustite se i pustite dete da iskusi nešto novo bez vas. Roditelji često iz prevelike brige i pažnje prezaštite svoje dete i tako mu uskraćuju mogućnost da provede nezaboravne trenutke sa svojim drugarima. Treba imati na umu da deca često nisu sigurna šta rekreativna nastava zapravo znači i važno je da mu objasnite kako će ona izgledati, koje aktivnosti i igre će biti zastupljene, da će tamo biti njegovi drugari i uopšte potrudite se da mu što bolje približite ono šta ga na jednom takvom putovanju može očekivati. Neki odlučuju da idu zbog svojih najboljih drugara, drugi zbog omiljene vaspitačice, treći zbog lepih parkova i neretko se desi da prve večeri plaču uvidevši da nisu tu mama ili tata, ali ubrzo i to prođe i gotovo svako dete se vrati sa lepim uspomenama i dogodovštine sa rekreativne dugo prepričava.

Česta su deca previše vezana za svoje roditelje, a ukoliko se nikada nisu odvajala strah roditelja od puštanja deteta na rekreativnu je veći. Osećaj da je još uvek malo, da ste mu potrebni u svakom trenutku i da se neće snaći kada bude trebalo nešto samostalno da uradi bez vas u blizini je u takvim situacijama nesumnjivo prisutan. Tih sedam ili deset dana verovatno ćete brinuti i strahovati za svoje mališane, ali budite svesni da će njima sigurno biti zanimljivo i da iako kod kuće možda izbirljivi u pogledu hrane, neće ostati gladna već će u kolektivu često jesti ono što kod kuće ne bi ni okusili i iako vas možda čekaju da ih okupate i obučete, tamo će većinu toga raditi sama i bićete iznenađeni saznanjem koliko vaš mališan zapravo može biti samostalan.

playing in the snow

License: © Lsphotography http://www.stockfreeimages.com/

Potrudite se da svoje strahove i brige ne iskazujete pred decom jer i ona sama onda mogu da se uplaše i odustanu od puta ili na njega krenu sa bezbroj sumnji. Odvajanje od roditelja i odlazak na putovanje sa vršnjacima omogućiće im ne samo da se osamostale već i da steknu samopouzdanje, nauče nešto novo, razviju takmičarski duh i uživaju u prirodi. Krize dece tokom boravka su normalne i nemojte da vas to brine, njegov dan će biti ispunjen različitim aktivnostima i druženjem i vremena za tugovanje neće biti puno. S obzirom na to da je moja mlađa sestra, poput mene, prvi put sa vrtićem otišla na rekreativnu kao četvorogodišnjakinja i od tada svake godine ide na izlete i putovanja sa drugarima, pitala sam je šta ono što joj se najviše dopalo prilikom prvog odlaska na planinu Taru sa vrtićem i evo šta je rekla:

Najviše mi se dopalo druženje sa drugarima celog dana i iako sam prve večeri plakala zato što su mi roditelji i brat i sestra nedostajali, nisam želela da se vratim kući. Tamo smo učili kroz zabavu, šetali se kroz šumu, a najviše nam se dopala diskoteka, igre koje smo tamo igrali, maskenbal i takmičenje u frizurama. Na rekreativnoj deca mogu da prevaziđu svoje strahove, kao što sam ja prevazišla svoj strah da će mi se bez roditelja nešto desiti. Mnogo sam se osamostalila.

Moja sestra Kjara (9) i ja nosimo puno lepih uspomena sa naših rekreativnih nastava i posavetovale bismo vas da ne oklevate već da svom mališanu spakujete omiljenu igračku i sa osmehom ispratite na druženje sa vršnjacima u prirodi!

Da li biste vaše dete još u vrtiću pustili da otputuje na druženje u prirodi ili ne? Voleli bismo da sa nama podelite vaše stavove i iskustva!

Početna slika: Flickr – Author: Bengt Nyman (Licenca: http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/deed.en)

2 komentara

Napiši odgovor
  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic каже:

    Sigurno je da detetu treba dati prostora da samostalno zapocne one aktivnosti u koje nece ukljucivati svoje roditelje , ali u kojima ce moci da uziva sa svojim vrsnjacima i drugarima u zajednickim pustolovinama koje ce obogatiti njegov zivot .
    Dete mora da ima svoj prostor koji ce roditelji moci da nadziru ali i u kojem ce moci da rade sve ono sto pred roditeljima ne smeju i nece i na taj nacin da kanalisu svoju pozitivnu energiju koja ih pokrece u nove svetove koje osvajaju svojim akcijama koje su usmerene ka tome da se deca sto vise zabavljaju a da pri tom roditelji ne brinu kako je dete i ima li sve sto mu je potrebno .Sva moguca paznja koju roditelj usmerava prema detetu ne sme biti opterecenje za dete i njegove potrebe za osamostaljivanjem koje se mora zapoceti onda kada dete bude spremno na takav korak koji ce znaciti otvaranje sasvim novih mogucnosti za dete i njegov napredak i razvoj u svakom smisli koji ukljucuje saznavanje nacina na koji svet funkcionise bez prisustva roditelja ali koji ne iskljucuje paznju i brigu samih roditelja na to kako ce dete reagovati na prve samostalne korake u zivotu koje ce napraviti sa svojim drugarima i prijateljima .

  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic каже:

    Sigurno da je ova godina za vas i vasu fondaciju bila uspesna i dobra jer ste uspeli da organizujete sve ono sto deci omogucuje bolje uslove za zivot tamo gde se to i najvise ocekuje da pomognete , a da pri tom ne bude opterecenje i teret toliki rad vec da donesu inspiraciju i svima budu uzbudjenje sto su u mogucnosti da nekome promene zivot na bolje .
    Verujem da ma koliko prethodna godina bila dobra i svrsishodna sledeca ako se potrudimo svi zajedno moze biti jos bolja , jer samo tako mozemo jedni drugima pruziti ljubav i podrsku koje su nam neophodne supstance za bolji zivot koji krojimo svako prema svojoj meri onako kako hoce da zadovoljava svoje zelje i potrebe koje ima .
    A nema niceg lepseg i plemenitijeg od pomaganja deci da prevazidju sve barijere koje ih sprecavaju da imaju jos kvalitetnije detinjstvo i bolji zivot od onoga na koji su navikli jer samo uz nasu nesebicnu pomoc ce moci to i da ostvare .
    Vama i vasem timu zelim uspesnu i sretnu novu godinu u kojoj ce biti mesta za sve one akcije i aktivnosti kojima cete deci ulepsati i popraviti zivot u onoj meri u kojoj vam to dozvoljavaju vasi dometi i granice koje pomerate svaki put kada krenete u potragu za osmesima kojima vas deca nagradjuju za sve ono sto mozete i hocete da uradite za njih a da sve to bude na obostranu korist i zadovoljstvo .
    Samo napred .

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE