Donirajte

Ledeni izazov model za humanitarne akcije: da ili ne?

by , 8. окт 2014.

Humanitarne organizacije širom sveta pokušavaju da dostignu uspeh ove akcije, ali pre nego što dođe do kopiranja, prvo treba sagledati sve aspekte kampanje “ledeni izazov”.

Od 29. jula, kada je počeo „Izazov polivanja ledenom vodom“, do kraja avgusta američka asocijacija za borbu protiv amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i 38 ogranaka ove organizacije primili su donacije od preko 100 miliona dolara. Ova suma biće iskorišćena za finansiranje novih istraživanja i pronalaženje leka za ovu bolest, kao i za negu i podršku ljudima koji žive sa ALS-om, opasnim i retkim neurološkim poremećajem, zasad neizlečivim, koji je poznat i pod nazivom “Lu Gerigova bolest”. Novčana sredstva za organizacije koje se bore protiv ALS-a prikupljala su se i u drugim delovima sveta, poput Velike Britanije, Australije i Evrope, uz nešto manji odziv donatora.

Po svim merilima, „ledeni izazov“ pokazao se kao više nego uspešna inicijativa čiji je cilj bilo podizanje svesti o ALS bolesti. Prikupljen je značajan iznos novčanih sredstava i to u relativno kratkom vremenskom periodu, tj. za nepunih mesec dana. Drugim rečima, ono čemu sve humanitarne organizacije teže, da prikupe što više donacija kako bi mogle da sprovedu svoju misiju i viziju, ovog puta je postalo realnost. Od tog trenutka upravni odbori humanitarnih organizacija širom sveta pokušavaju da “prepišu recept”, i tako ponove uspeh „ledenog izazova“ za realizaciju projekata i za pomoć najugroženijima iz svoje sfere delovanja. Međutim, pre nego što dođe do kopiranja i prepisivanja ovog globalnog fenomen, hajde da saznamo nešto više o njemu.

Šta je zapravo „ledeni izazov“?

Sve što je potrebno da učesnici ovog izazova urade jeste da se poliju kantom ledene vode, taj trenutak zabeleže kamerom ili mobilnim telefonom, i nominuju još troje ljudi da se pridruže ovoj akciji u roku od 24 sata. Zatim se taj snimak postavi i promoviše na društvenim mrežama kako bi se pokrenula lančana reakcija narednih izazova. Oni koji su izazvani, a izazov ne prihvate, trebalo bi da doniraju novac nekoj od ALS organizacija za istraživanje o ovoj opakoj bolesti.

shutterstock_217691341

Kako je sve počelo?

Slične akcije prikupljanja sredstava u humanitarne svrhe poznate su od ranije. Tako su za istraživanje raka svojevremeno bili pokrenuti „izazov polivanja hladnom vodom“ i „kupanje u ledenoj vodi“. Međutim, „ledeni izazov“ je postao popularan onog momenta kada su voditelji emisije Morning Drive, koja se bavi golfom, odlučili da se u živom prenosu poliju ledenom vodom i izazovu troje ljudi da urade to isto. Odmah posle toga, sasvim spontano, prijatelji su nominovali golfera Krisa Kenedija iz Sarasote za učešće u Ice Bucket Challengu, ali u to vreme izazov još nije imao nikakve veze sa ALS. Tek kada je on nominovao svoju rođaku Jeanette Senerchia, čiji muž boluje od ove bolesti, pažnja je skrenuta na ALS. Na to se nadovezao bivši bejzbol igrač Pit Frets, koji je pokrenuo akciju širom sveta, zahvaljujući svojim postovima na Tviteru o ličnoj borbi sa ALS. Time je ohrabrio druge ljude koji boluju od iste bolesti, članove njihovih porodica, sportske i druge poznate ličnosti, i političare, da se pridruže ovoj humanitarnoj akciji i prihvate izazov ili doniraju novac.

Da li je „ledeni izazov“ bio zvanična kampanja?

Izazov nije bio zvanična ili planirana kampanja za prikupljanje sredstava sa dobro osmišljenom strategijom ili ciljevima. Takođe, izazov nije bio pokrenut od strane ALS asocijacije ili humanitarnih organizacija, i nije raspolagao budžetom za reklamiranje i promovisanje.

U čemu leži uspeh ovog izazova?

Potencijalnim donatorima bilo je potrebno da urade nešto zabavno i interesantno, da javno pokažu svoje učešće u izazovu. Izručiti kofu punu leda na sebe za neke je pomalo neprijatno iskustvo, ali oni koji su prihvatili taj izazov postali su nam poznati, a porodica i prijatelji su ih hvalili zbog ovog velikodušnog čina. To je snažna motivacija za današnju generaciju donatora koji žele da se za njihova dobra dela čuje i zna. Osim toga, nominovanjem drugih da učine isto izazov je mogao da se nastavi i stvori lančana reakcija, što je upravo ono čemu se u svakoj marketinškoj strategiji teži.

refreshing

Na koji način su ALS organizacije doprinele izazovu?

Kada je ova akcija izazvala pažnju javnosti, ALS asocijacija i druge organizacije koje se bore protiv ove bolesti brzo su uspele to da iskoriste da se izazov nastavi i zadrži masovnost promovisanjem izazova preko interneta. Društvene mreže su upotrebljene kao dragoceno sredstvo za privlačenje donatora. Time su obezbedili stalnu vidljivost kampanje jasno ističući način na koji može da se donira ili učestvuje u akciji, koji su njeni ciljevi itd.

ALS organizacije su postavljale linkove za donacije na svojim zvaničnim veb stranicama i time pomagale da rezultat bude još bolji. Predložile su iznos od 100 dolara kao donaciju, iako je moglo da se uplaćuje manje ili više od toga. Mnogi donatori su tako uplatili samo navedeni iznos misleći da je to minimalna donacija koja je potrebna. Kasnije je donatorima objašnjeno da u isto vreme mogu i da učestvuju u akciji “polivanja ledenom vodom”, ali i da doniraju novac. Organizacije su se, takođe, pobrinule da na svojim zvaničnim stranicama i društvenim medijima promovišu video klipove lokalnih javnih ličnosti ili grupa koje su prihvatile izazov i uplatile novac. Dakle, ALS organizacije nisu samo stajale po strani i pratile šta se dešava, već su bile aktivni učesnici u promovisanju ledenog izazova.

shutterstock_219490201

Šta izazov nije uspeo da postigne?

Izazov je podigao svest o ALS-u, to je očigledno. Ipak, ostaje nejasno da li je on zaista doprineo širenju važnih informacija o ovoj bolesti. To što je broj pregleda stranica ALS-a na Vikipediji bio povećan ne znači da je javnost više informisana o detaljima same bolesti. Na primer, odgovori na pitanja poput: koji su rani simptomi, sa čime se ljudi koji boluju od ALS suočavaju, ili gde mogu da potraže pomoć i podršku, kao i koji tip podrške i nege im je na raspolaganju, nisu bili dovoljno promovisani. Tako je izgubljena prilika da se ljudi bolje informišu o samoj bolesti.

Takođe, prema podacima ALS asocijacije, većinu prikupljenih sredstava obezbedili su novi donatori, kojih je bilo oko 2,7 miliona do kraja avgusta. To nameće pitanje da li će oni ponovo izdvojiti sredstva za ovu svrhu ili je to bila jednokratna pomoć. Odgovor varira u zavisnosti od namera donatora koji su prihvatili izazov. Da li su prihvatili izazov zbog pritiska javnosti ili su to učinili zbog ličnih uverenja i želje da pruže podršku borbi protiv ove opake bolesti? Stiče se utisak da se izazov pokazao uspešnim upravo zbog pritiska javnosti usled velike popularnosti na društvenim mrežama.

Da li bi druge humanitarne organizacije trebalo da ponove ovakvu akciju?

Organizacije bi trebalo da pokušaju da urade nešto slično, ali ne i da u potpunosti iskopiraju „ledeni izazov“. One bi trebalo da pronađu inovativne i interesantne načine da promovišu svoje ciljeve, koristeći društvene mreže, uzimajući u obzir šablone ponašanja učesnika i donatora u akciji, kao i da ponovo definišu misiju i viziju na primeru ovog izazova. Puko kopiranje može da rezultira katastrofalnim posledicama po humanitarnu organizaciju jer postoji opasnost da javna kampanje propadne. To je pravi košmar za organizacije ovog tipa pošto bi bilo potrebno da prođe mnogo vremena pre nego što bi ponovo izgradila svoj imidž u javnosti i obezbedila podršku donatora!

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE