Hajde da popričamo o jednoj zabludi koja vlada među roditeljima-mlečni zubi su nevažni jer njih svakako zamenjuju stalni zubi.
Očekivano kompletiranje mlečnih zuba je u trećoj godini života, a već u tom dobu veliki broj mališana ima početne ili već uznapredovale karijesne lezije. Prvi stalni zubi se očekuju u sedmoj godini, a kompletiranje stalnih zuba u trinaestoj godini. To je dug period tokom kojeg deca treba da imaju zdrave mlečne zube koji im omogućavaju da žvaću i da pravilno govore. Ni tada deca ne treba da imaju komplekse zbog ružnog izgleda svog osmeha ili neprijatnog zadaha.
Karijes ranog detinjstva (cirkularni karijes, sindrom dečije flašice, karijes mlečnih zuba, karijes dojenja), je specifična forma karijesa mlečnih zuba koga karakteriše rani početak, brzi nastanak komplikacija i često teške posledice (poremećaj ishrane zbog bolova ili nedostatka zuba, pojava dentoalveolarnih infekcija, mogućnost oštećenja zametaka stalnih zuba i poremećaj opšteg fizičkog razvoja deteta).
Generalno, ljudi misle da je čest unos slatkiša jedini uzrok karijesa. Međutim, pored toga, postoje drugi uzroci na koje treba da se obrati pažnja! Danas se zna da je karijes oboljenje koje je posledica delovanja više faktora.
Svakako da je neizbalansirana ishrana jedan od ključnih faktora za nastanak karijesa. U bebećem periodu, nepravilno korišćenje bočice sa cuclom stvara naviku za često korišćenje hrane sa manje ili više ugljenih hidrata (zasladjenog mleka, sokova, čajeva, zaslađene vode i sl. ). Posebno je loša navika da se dete uspavljuje ili hrani u snu bočicom sa cuclom ili da zaspi sa cuclom u ustima. Noćno konzumiranje je štetno jer je noću najmanje prisutan zaštitni efekat pljuvačke.
Treba napomenuti da je upotreba bočice sa cuclom štetna ne samo prilikom korišćenja noću, nego i u toku dana, i to utoliko štetnija ukoliko duže traje.
Da li dojenje može da dovede do nastanka karijesa kod dece?
Smatra se da bi dojenje trebalo da traje najmanje prvih šest meseci od rođenja deteta, a najviše godinu dana. Ukoliko su česti i dugotrajni obroci deteta, dojenje produženo preko godinu dana, ukoliko je prisutno zadržavanje hrane u ustima, dojenje će predstavljati rizik za nastanak karijesa.
Zašto se za karijes ranog detinjstva kaže da je najčešća infektivna bolest današnjice?
Karijes ranog detinjstva je pet puta češći od astme, a sedam puta češći od hroničnog bronhitisa.
Najznačajnija bakterija za nastanak karijesa je Streptococus Mutans (SM). Usna duplja predstavlja glavni rezervoar SM-a koji je nastanjuje sa nicanjem prvih zuba. Beba dobija SM najčešće preko majke tzv. vertikalnom transmisijom (direktno sa majke na dete). Zato je posebno važno da usna duplja majke bude zdrava, kako bi se smanjila mogućnost prenošenja.
Beba može dobiti ovaj mikroorganizam i horizontalnom transmisijom, preko osoba koje su u bliskom kontaktu sa njom (preko članova porodice, kontaktom sa decom u vrtiću.).
Da li se nastanak karijesa može sprečiti?
DA.
Roditelji su ti koji treba da se trude da od najranijeg perioda počnu da stvaraju pozitivne navike kod svoje dece. Takođe, moraju biti svesni činjenice da su upravo oni čiji model ponašanja deca najčešće „kopiraju“. Što ujedno treba da je motiv da svoje loše navike koriguju.
Zato hajde da još jednom sumiramo sve i razrešimo zabludu sa početka:
- karijes je preventabilno oboljenje,
- karijes ranog detinjstva nastaje veoma rano i veoma brzo napreduje, pa je neophodno da prva poseta stomatologu bude u prvoj godini života,
- navike redovnih kontrola u detinjstvu će pospešiti brigu o oralnom zdravlju u daljem životu,
- prevencija je jeftinija nego terapija,
- prevencija je mnogo manje traumatična za dete nego terapija,
- rani stadijumi karijesa ranog detinjstva mogu biti zaustavljeni primenom preventivnih mera.
O autoru: Ljubica Pavlović Trifunović je po zanimanju dečiji stomatolog. Pridružila se autorima bloga Novak Đoković Fondacije sa željom da što više podigne svest o značaju oralne higijene kod dece. Pored ljubavi prema svom poslovnom pozivu, Ljubica neguje i veliku strast prema putovanjima.