Donirajte

Kako su dobre vesti postale nevažne

by , 3. феб 2014.

Mladim novinarima koji se spremaju za ovaj posao, predavači koji ih uče šta je vest, najčešće navode sledeći primer: nije vest da je pas ujeo čoveka, nego je vest ako je čovek ujeo psa.

Sudeći po lošim vestima koje su preplavile novine, ovo je bukvalno prihvaćeno. Ali, postavlja se pitanje, zašto bi uopšte bilo ko koga ujedao da bi vest bila čitana?

Zašto se smatra da loše vesti prodaju novine? Zbog čega se urednici takmiče u tiražima postavljajući na naslovne strane šokantne tekstove?

Da ilustrujem ovo, nabrojaću samo neke od naslova iz štampe u našem regionu, namerno ne navodeći nazive novina, jer posle ovog stvarno nisu zaslužili reklamu.

Dakle, u novinama je moguće pročitati i ovo:

  • Ubila muža kuhinjskom krpom…
  • Obesila se o tek propupalu trešnju…
  • Ubio ženu, pa skočio u bunar i onda se objesio…
  • Osmoškolci ubili boga u veroučiteljici…
  • Umirovljenici odmaraju na klupama, a groblja zjape prazna…
  • U požaru izgoreo prasac Vicko, krava Jagoda i čovek Ivan…
  • Provalio u vrtić i zlatnu ribicu nabio na čačkalicu…
  • Mačka sa 5 nogu živeće sasvim normalno ako joj uklone dve…

…i tako dalje, verovali ili ne.

Ovo izgleda kao šala, ali na žalost, nije. Birala sam naslove koji mogu da vas nasmeju u svom besmislu, koji su na granici rubrike „verovali ili ne“ kao da se sami sebi rugaju u pokušaju da budu senzacionalističke. Nisam navodila one tragične naslove koji se kreću od politike do crne hronike, ali dovoljno je da otvorite bilo koje novine. Analizirajući naslovne strane novena u regionu, lako je postaviti statistiku u kojoj ubedljivo vode loše vesti.

dobre-vesti-postale-nevazneKupujući novine prosečan čitalac željan nečeg lepog među vestima koje se nude, prisiljen je da bira naslovnu stranu na kojoj je manje stradalih, manje korumpiranih, manje loših vesti, koje su preplavile sve što čitamo i gledamo. I taj trend kao da je u porastu. Utrkujući se da pronađu novu, neobjavljenu, što strašniju ili neverovatno bizarnu vest, traži se na sve strane, pretražuju se privatni životi, kopa se po najdubljoj intimi javnih ličnosti, iznosi se na videlo najgore u ljudima, porodicama, okruženju.

Teoretičari medija skloni su jednostavnom objašnjenu. Oni tvrde da što su vesti u novinama tragičnije, čitaocima njihovi životi izgledaju manje tragično u odnosu na pročitano.

U svetu u kome vlada nezaposlenost, u vreme tranzicije i recesije, u opštoj nemaštini i besparici, konzument vesti postaje manje nesrećan kada svoj život poredi sa životima sa naslovnih strana. Čini se da i nije tako loše ostati samo bez posla, zamislite kako je onom ko je ostao bez kuće u požaru, koga su opljačkali lopovi, koga je prebio neko na ulici ili sve one priče o ubistvima najbližih, zlostavljanju i svim strahotama koje ispunjavaju novine.

U beskrajnom nizu loših vesti, naši životi nam izgledaju skoro kao dobra vest.

U poređenju sa drugima, odlično smo prošli.

U poređenju sa onima iz novina, nama je odlično.

Tako bi izgledao mehanizam plasiranja loših vesti – što je drugima lošije, mi smo bolje.

Zaboravlja se tako na princip ogledala, da ono o čemu čitamo i sa čim živimo postaje i naša slika. Da je lako popustiti u lošem okruženju, odustati od moralnih vrednosti do kojih smo držali, popustiti pred naletom loših primera… Tako i naš odraz u ogledalu postaje ružniji pod težinom loših vesti s kojima se stapamo. Ne motivišu nas, ne stimulišu, ne utiču pozitivnim primerom, jer sve postaje otvoreno, sve postaje negativno i vodi u neka nova pitanja čemu sve ovo… Zašto biti dobar učenik, dobar roditelj, dobar komšija, zašto biti dobar čovek u okruženju lošeg.

kako-su-dobre-vesti-postale-nevazne

A sa druge strane, zanimljivo bi bilo uraditi istraživanje u kome bi jedne novine donosile samo dobre vesti. Da li biste radije kupovali novine u kojima bi na naslovnim stranama pisalo o uspesima mladih matematičara, umesto da to bude tek neprimetan tekst tamo negde na dnu neke strane. Zamislite kada bismo na naslovnim stranama pisali kako je odlično biti najbolji djak, da to ne znači biti štreber.

Ili, zamislite kada bronzana medalja nekog sportiste ne bi bila proglašena izneverenom nadom koju smo polagali u njega/nju/njih? Zamislite kada bi bila tretirana kao dobra vest, bez prizvuka razočaranja.

Ili, kada bi isti prostor koji se sada posvećuje izmišljenoj profesiji starleta, šta god to značilo, bio posvećen zanimanju hraniteljica. Jer, to je na primer, jedna od mnogih žena koje su svoj život posvetile odgajanju tuđe dece i koje za to ne traže priznanja i pohvale. Primera radi, to je jedna od žena koja je došla na dodelu novogodišnjih paketića Fondacije Novak Djoković i ispričala da je godinama radila kao računovođa u jednom preduzeću ulažući u fascikle i registre dok nije prelomila i sve svoje emocije, trud i rad uložila u dva dečaka o kojima danas brine dok odrastaju u njenoj porodici. Da dobiju ljubav i pažnju koju nisu imali, da postanu dobri, pošteni i vredni ljudi. Dobre vesti su svi ti ljudi koji su u hraniteljske porodice uzeli decu kojima je ljubav bila neophodna i podizali ih zajedno sa svojom decom, ravnopravno, radujući se njihovim peticama, nijihovim uspesima, radujući se kada bi ih ta deca prvi put oslovila sa „mama“ ili „tata“.

To su vesti, intervjui, reportaže koje bih volela da čitam. To su priče koje nas ne bi uljuljkivale u uverenju da su naši životi „mali“ i da ih ništa ne može popraviti, ali da eto ima i manjih i lošijih.

Kako bi bilo lepo da nas vesti o uspesima i priče o dobrim ljudima motivišu da i mi popravljamo sebe. Uostalom, to je kao takmičenje dvojice vrhunskih sportista u kome, uprkos rezultatu, nijedan nije gubitnik. Naprotiv, samo jedan drugog motivišu da budu još bolji.

Dobre vesti bi sve nas učinile da budemo bolji, a naši životi ispunjeniji.

I za kraj priča u kojoj će svako moći da se pronadje. Naime, imao otac dva sina: jednog pesimistu, drugog optimistu. Da proveri da li je to baš tako, sobu pesimiste napuni najneverovatnijim igračkama i ostavi ga u njoj. Sobu optimiste napuni konjskom balegom i ostavi ga tamo. Kada je kasnije ušao u prvu sobu zatekao je sina rođenog pesimistu kako uzdiše dosađujući se okružen divnim igračkama. Za to vreme dečak optimista pažljivo je pretraživao svoju sobu.

– Šta radiš sine, upita ga otac.

-Tata, gde ima ovoliko konjske balege mora da se krije i neki poni, odgovori optimista.

glass is half full

Na nama je odluka da li ćemo se prepustite letargiji i lošim vestima ili ćemo odlučiti da u svemu tražimo dobru stranu. Baš kao onaj najkraći test kojim ćete odrediti kako vidite stvari. Gledajući čašu ispunjenu do pola, da li vidite da je poluprazna ili polupuna? Što se mene tiče, ja uvek vidim polupunu. Jer sreća je, ipak, u našoj odluci kako želimo da živimo.

Oznake:

21 komentara

Napiši odgovor
  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic каже:

    Sigurno da su vesti postale bitan deo nasih zivota jer preko njih mi saznajemo ono sto nas interesuje i zanima i to dobijamo cesto u paketu sa onim sto nas uopste ne interesuje ali predstavlja takodje jako bitan izvor zakljucaka koje izvlacimo posle citanja .
    Vesti su danas rasprostranjene na mnogo medija putem koji se mi obicni ljudi informnisemo o onome sto je zaista nama vazno u nasem nastojanju da obogatimo nas svet koji se cesto ispreplete na nacin da brzo zaboravljamo ono sto smo culi kako bi saznali ono sto je znacajno za nas .
    Novine su danas na zalost vise pune tekstova koji oslikavaju nasu stvarnost na jedan nepotreban i brutalan nacin kojim nam serviraju ono sto oni smatraju da ce im dobro doci da privuku paznju citalaca , a da bude na duzi rok .
    Lepe vesti su danas bacene u drugi plan i time smo umanjili znacaj i vaznost nekog uspeha kojeg se ponosimo kao nacija , jer verovanje u heroje je u danasnje vreme postalo tako istroseno i izlizano da je samo nesto cemu se ne radujemo koliko bi inace trebalo postalo jasan znak da ne postujemo dovoljno one vrednosti koje nam mogu pomoci da zivimo bolje .
    Vesti kojima prosirujemo nas fond znanja se ne ogranicava i ne zavrsava time sto mi postejemo deo necije medijske manipulacije kojom urednici novina i sajtova postaju ono bez cega ne mozemo da zivimo jer nam je to postala losa navika da zavirujemo u tudja dvorista i da se tesimo time da ako je nekome gore , onda je nama bolje , a upravo bi suprotno trebalo da bude da se vise usredsredimo na ono sto nas cini sretnim i ponosnim na one koji postizu uspehe zbog kojih mi kao narod dokazujemo koliko vredimo , a sigurno da je najbolji primer za to i sam gospodin DJokovic koji je mnogo promenio nase poglede na svet koji nas okruzuje i kojeg smo i mi deo jer zajedno sa njim i njemu slicnim mi se radujemo za to sto oni predstavljaju nasu zemlju na najbolji moguci nacin .

  • danijela.vujic@gmail.com' Danijela каже:

    Sjajan tekst, sjajan blog! Srećna sam što je,čini se,konačno nešto UČINJENO da se naš mali svet menja na bolje,počev od ovog bloga, Fondacije, ovakvog novinarskog teksta i verujem,u skorijoj budućnosti, i u nekim još lepšim i zvučnijim događajima. Srdačan pozdrav!

  • pavke1304@hotmail.com' Borko каже:

    Recicu samo ovo…U ovoj nemastini i ovoj zemlji lose vesti se serviraju kako bi narod pomislio „Pa meni je jos super, sta se ja zalim“ …Takav narod ne trazi bolje i vlast se ne mora bojati za svoje stolice. Kratko objasnjeno.

  • 1958va@gmail.com' Rade Rajić каже:

    Ne dozvolimo da nam mediji kreiraju savest. Danas je, nažalost, potrebno boriti se sa sobom da budeš ono što po svojoj prirodi jesmo – čovek. Većina se ljudi prepustila da ih nosi bujica pohleposti, mržnje, zavisti… izvrnutoj slici moralne i materijalne vrednosti.

  • manjapopa@gmail.com' manja каже:

    Nazalost, bojim se da je vecini ljudi zivot u Srbiji tezak i da narod takvim,uzasnim,ponekad i tragi-komicnim,vestima tesitda postoji i gore. Plasim se da kada bi novine pisale iskljucivo pozitivne vesti da bi ljudi masovno upadali u depresiju

  • tkostict@yahoo.com' Tanja каже:

    Odličan tekst! Novinarstvo u Srbiji je banalizovano i sramotno. Najgore je prošla televizija sa rijalitima… Spas je u dobroj književnosti.

    • sorozoran@gmail.com' Zoća каже:

      Juče od žene dobih novu knjigu. Hvala Bogu što postoji Bil Brajson… Sit sam se ismejao već na trećoj strani. Srpski „novinari“ (čast izuzecima) ne sramotite svoju profesiju, pročitajte i vi neku knjigu, pa onda napišite neki tekst, sigurno će se razlikovati od prethodnih

  • zorspa@gmail.com' zoran каже:

    Odličan text. I istinit. Ja, verovali ili ne, krajem 80-ih sam kupovao štampu samo petkom (zbog TV programa) više radi navike ( i onako nije bio tačan), da bih 90-ih prestao načisto. Ni vesti na TV-u ne gledam od početka 90-ih. Danas, kada prođem pored kioska, ni pogled ne skrenem na štampu. Tako se čuva mentalno zdravlje.

  • tizianofradean@gmail.com' Tiziano Fradeani каже:

    Napokon nesto lepo da procitamo.Mislim da netreba da se obaziremo ha to sto je svet ovakav ili onakav nego da pogledamo unutar sebe i da se prisetimo sta nas cini srecnim.A po meni je to da se posvetimo jedni drugima neocekujuci nista za uzvrat!Znam da je tesko ali vredi pokusati zbog nasih klinaca!

  • andrijaskrbovic70@gmail.com' andrija каже:

    Mnogo ce jos vode proteci,dok u Srbiji ne pocnu generalno da se desavaju lepe stvari,i dok Srbija ne postane lepse mesto nego sto je to danas.Ali pre svega treba promeniti svest,nacin razmisljanja.Postojanje vase fondacije,nadam i verujem da podstaci nas obicne male ljude da pokusamo nekim drugim ocim da se ponasamo i odnosimo prema cicinjenju dobra i verujem da cemo stremiti da postanemo bolji ljudi.Hvala Vam sto postojite….

  • abelucir@gmail.com' Ruža каже:

    Kao što je Nele Karajlić rekao da su nas ubedili da nam je loše. Što nam je loše? Zdravi, pravi i siti. Nama je dobro, samo nas truju vestima. Bravo, Tanja!

  • vlukomski@gmail.com' Vesna каже:

    A, toliko je malo potrebno da budemo srecni i da sa malo volje ulepsamo nekom dan 🙂 <3

  • ljiljanamilesevic@gmail.com' ljiljana каже:

    Divan tekst kao i Tanja kao novinar jer nam je tako neophodno da ima sto vise ovakvih tekstova koji zaista govore kako bi svi mi trebalo da se ponasamo,zivimo i pomazemo jedni drugima…..Pisem ovo jer od nasih sportista na celu sa Novakom koji je za mene olicenje kao prvo jednog divnog mladica koji je ali samo iskljucivo svojim radom i podrskom porodice uspeo to sto je uspeo u svom mladom zivotu… ali nama nikad nije dovoljno,e ja zato njega uvak branim i ne samo njega nego i sve druge mlade ljude bez obzira da li su sportisti ili ne a svojim radom postigli nesto, zasluzuju da se nadju uvek na naslovnim stranama novina..

  • agneza@dobrevesti.rs' Agneza Trpkovski каже:

    Poštovana koleginice. Drago mi je da ste napisali ovaj tekst. Mi smo internet novine Kuća dobrih vesti (www.dobrevesti.rs i http://www.thehouseofgoodnews), koje postoje nešto više od godinu dana, nenametljivo, sa sve većim brojem saradnika-volontera, divnih mladih i onih starijih ljudi okupljenih oko ideje novinarstva u službi ljudi. Moto našeg sajta je „Naše je samo ono što drugima damo“ i upravo se zalažemo i imamo već oko 4.000 tekstova na ove teme o divnim mladim, starim i svim drugim ljudima, o malim sportovima o svemu onom dobrom u nama, oko nas, u svetu koji nas okružuje. U rubrici O NAMA možete videti sve ono za šta se zalažemo u borbi za jedan bolji svet, za vraćanje ljudi pravim vrednostima, etici u novinarstvu i među ljudima uopšte, za povratak mobi, uzajamnosti, negujući vanvremenske teme o ljubavi, dobrotoljublju…. Hvala još jednom na inspirativnom tekstu i svako dobro svima želim. Agneza Trpkovski, osnivač i glavni i odgovorni urednik Kuće dobrih vesti

  • sumonjad@beogrid.net' biljana каже:

    ovo je jedan od tekstova koji treba slati dalje,terati ljude da citaju i shvate da nije bitno ko je sta u zivotu postigao vec nacin na koji se nesto postize i kako se ophodimo prema svima koji su u nasoj blizini.hvala tanji sto je uvek bila i ostala kao svetionik svih ovih godina i sto smo od nje navikli da cujemo ono sto jeste istina a ne sta bi zeleli da cujemo.dajte da dobre vesti postanu svakodnevica a ne nesto davno zaboravljeno

  • jeca2404@gmail.com' Jelena каже:

    Kao što moja divna kuma kaže: U životu izaberi šta želiš da budeš. MUVA – pa da letiš sa govn* na govn* ili PČELA pa da letiš sa cveta na cvet.

  • libcompany@gmail.com' Dusan Stojkovic каже:

    Dobre vesti su uvek dobre, i covek je po prirodi bozansko bice spremno na dobrotu.
    Zato ga treba u dualnom svetu darivati lepim vestima. Na zalost mnogo onih koji pisu su tu lepotu u sebi zapostavili i zbog toga pisu samo ono sto misle da se dobro prodaje. Samim tim zaboravljaju da obrazuju veci deo onih koji to isto i citaju. Zato sirite lepe vesti oko vas na najlepsi moguci nacin makar vas i cudno gledali.
    Ja sam nepopravljivi optimista i mislim da to nije tesko. Lepo je videti u ljudima dobro, cak i kad to ne pokazuju jer ce tako i vase dobro doci do izrazaja. a onda ce i oni biti bolji.
    casa je uvek puna !!! do pola je voda od pola je vazduh 😀 a i to je nesto 😀

  • novinestudentske@gmail.com' Sanja Lovren каже:

    Поштована Тања, покушавајући да на позорници живота сагледамо улоге свога постојања неким другим очима, мали и одабран тим, већ скоро годину дана вредно ради на реализацији идеје омладинских афирмативних новина које ће младе у нашој земљи подстаћи да своје окружење сагледају кроз позитивне примере, тражећи својим квалитетом прилику за доказивањем. Крајем прошле године, дванаесторо студената Универзитета у Новом Саду, прошло је новинарску обуку, спремајући се да кроз афирмативне текстове о семинарима, стипендијама, мање познатим спортовима и областима, здрављу, исхрани, науци… али и презентовањем успешних сутдената у разним областима, својим вршњацима предстве могућности које их окружују. Са поносом Вас обавештавамо да је у јануару ове године, изашао први број омладинских новина “Clik clik BOOM!”. У жељи да својим радом допринесемо да слике младих буду обојене бојама оптимизма, вере и могућности, позитивне приче до младих стижу бесплатно. Драго ми је што је овако квалитетан блог написан управо на ову тему, подстичући оптимизам да нисмо сами у овим настојањима. Људи, попут Вас, који су кроз своју струку допринели квалитету одређених области, били су прави подстицај да опстанемо у свету униформисаности, трудећи се да младима покажемо како, а не шта да мисле.

    Срдачан поздрав,

    Главна и одговорна уредница
    Сања Ловрен

  • msad@sbb.rs' Sara каже:

    Svaka cast!!! Ovo je predivan blog! ♥

  • msad@sbb.rs' Sara каже:

    Jako mi se svidja kako sagledavate stvari.I ja isto mislim da je stvarno bolje kroz zivot ici uzdignutom glavom i gledati samo napred.I naravno ne trebamo stvari gledati kao da su tuzne… Vec samo kao dobre, srecne…

  • mira1412@gmail.com' Mila каже:

    Predlog.Bilo bi divno osnovati DOBRE NOVINE,ili vec kako se odluci. Glavni sadrzaj novina bi bile dobre vesti,uspesi nasih naucnika, sportista, herojstvo nasih ljudi i sve sto budi u ljudima pozitivan osecaj i ponos na naciju.

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE