Donirajte

Kako se hrane naša deca u vrtićima?

by , 31. мај 2015.

Kako se uopšte danas hrane naša deca u vrtićima u odnosu na vršnjake iz drugih delova Evrope ili sveta? 

Ne, ne, ne, ne možemo da jedemo špagete jer nije ponedeljak!!!

I danas, više od 10 godina nakon te fenomenalne rečenice, starija ćerka Katarina (16 godina) i ja slatko se nasmejemo kad god su na meniju „Italijani“ i shvatimo da je, recimo, subota.

Objašnjenje je logično – Katarina, tada četvorogodišnje dete, napamet je znala meni u svom vrtiću, od ponedeljka do petka, a „bolonjeze“ su joj i tada bile najdraže jelo. Ponedeljak je zato bio omiljeni dan, za razliku od petka kada je stizao pasulj. Slučajno ili ne, ni danas ne voli pasulj. Ponekad, namerno, nabacim tu temu jer uživam da slušam sa kolikom energijom priča o mirisu koji stiže, dok sa drugarima sedi u onim predivnim malim stolicama svih boja i čeka da im servirka podeli tanjire. I nije mi problem da po 1000. put odgovaram na pitanje zašto je morala da jede kašikom, a ne viljuškom, zašto su vodu dobijali u šolji, a ne u staklenoj čaši kako se ona ili neko od drugara ne bi slučajno povredio.

zeljko-vuckovic-family

A kako se uopšte danas hrane naša deca u vrtićima u odnosu na vršnjake iz drugih delova Evrope ili sveta? Reklo bi se, nije loše, mada uvek može bolje, pogotovo jer svi zajedno možemo da učinimo dodatni napor u tom smeru. Čini to i Fondacija Novak Đoković, koja je nedavno uložila 76 miliona dinara u obnovu obrenovačkog vrtića  „Veseljko, koji sada raspolaže sa jednom od najmodernijih kuhinja u Srbiji i gde se sprema 4.500 obroka dnevno za mališane iz svih pet vrtića u gradu koje je pre godinu dana pogodila poplava.

U srpskim vrtićima mališani imaju četiri obroka – doručak, uglavnom na bazi mleka i mlečnih proizvoda, potom užinu, najčešće voćnu (jabuka, pomorandža), pa ručak (paste, pasulj bar jednom nedeljno, musaka, riba), uz salate (kupus, kiseli krastavci, retko paradajz) i na kraju, pre polaska kući, još jedna voćna užina.

Nutricionisti se zalažu da deca u vrtićima kroz minimum tri obroka unesu namirnice iz svih sedam grupa visoke energetske vrednosti u koje spadaju: žitarice, mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, masnoće, povrće, voće i šećeri. U pripremi hrane u beogradskim vrtićima koristi se i poseban softverski program sadržaja i sastava dečjih obroka koji tačno izračunava energetsku vrednost i iznos belančevina, životinjskih i biljnih masti, minerala, gvožđa i vitamina za sve uzraste, a obroci se čuvaju 72 sata i podležu laboratorijskom ispitivanju u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

U većini vrtića deca bar dva ili tri puta nedeljno dobiju kolač, pogotovo kada je nekom detetu rođendan. Zbog bezbednosti dece procedura po tom pitanju je vrlo stroga i mnogi roditelji ostanu u čudu kada shvate da ne mogu da donesu tortu da slavljenik ili slavljenica počaste drugare. Ali, i tu ima rešenje, dovoljno je da roditelj samo dan ranije najavi rođendan i iz centralne kuhinje će stići posluženje. Izuzetak od ovog pravila su grickalice u fabričkim pakovanjima poput smokija, čipsa ili grisina.

>>Pogledajte naš tekst: deca i šećer, ne tako slatka priča<<

little-boy-has-a-lunch-in-the-kindergarten

Nedeljni meni u jednom od beogradskih vrtića izgleda ovako:

  • PONEDELJAK:
    • doručak: kuvano jaje, jogurt, hleb, margarin;
    • užina: keks;
    • ručak: pasulj, hleb, kiseli krastavci;
    • užina: jabuka.
  • UTORAK:
    • doručak: sirni namaz, hleb, mleko;
    • užina: pomorandža;
    • ručak: panirani filet oslića, integralni pirinač, sos od paradajza, hleb;
    • užina: keks
  • SREDA:
    • doručak: pileća salama, margarin, čaj, hleb;
    • užina: voće;
    • ručak: supa od boranije sa junećim mesom, musaka od makarona sa sirom;
    • užina: integralni keks sa čokoladom i pomorandžom.
  • ČETVRTAK:
    • doručak: kačkavalj, pavlaka, hleb, čaj;
    • užina: voće;
    • ručak: varivo od graška sa svinjskim mesom, hleb;
    • užina: kornfleks, mleko.
  • PETAK:
    • Doručak: med, maslac, čaj, hleb;
    • užina: voće;
    • ručak: karfiol čorba, pasta sa svinjskim mesom;
    • užina: keks.

I koliko god se nadležni trude da ishranu mališana učine što raznovrsnijom i kvalitetnijom, koliko god se, bar deklarativno, vodilo računa o kvalitetu, utisak je da deci dnevni meniji brzo pređu u dosadu i jedva čekaju odlazak kući. U školama je nešto drugačije, deca su već dovoljno odrasla da mogu da izađu do obližnje pekare ili picerije, jedu što im je po volji, čak u većini škola postoje kantine, uglavnom iznajmljene preduzetnicima, pa deca i ne moraju napolje. Ipak, skoro u svim školama i dalje imaju svoju užinu, a deca koja ostaju u dnevnom boravku – i ručak. Tamo gde uslovi dozvoljavaju, sve se i sprema u školskim kantinama, pa se na jednom mestu spajaju ukusno i korisno.

>>Pogledajte naš tekst kako da motivišete Vaše dete da se zdravo hrani<<

boys-and-girls-from-the-group-of-children-sitting-at-the-table-with-lunch-and-eat-appetizing

Pojedina istraživanja kažu da se deca u srpskim školama, uprkos svemu, hrane kvalitetnije i raznovrsnije od vršnjaka u SAD, što je možda i očekivano, pogotovo kada znamo koliko je brza hrana zastupljena u Americi, ali iznenađenje je recimo da je na tom polju Srbija ispred Engleske ili Finske, zemalja koje su pri vrhu rang-liste ulaganja u obrazovanje. Najviše zaostajemo za Francuzima, gde đaci osim što dobijaju hranu po najvišim standardima, imaju dvomesečni plan ishrane, a u pojediim školama ide se toliko daleko da roditelji dobijaju preporuku šta deci da spremaju za večeru. Zato i ne čudi što nam deca sve više imaju problema sa gojaznošću. Statistički svako peto školsko dete ima višak kilograma, uostalom, kao i roditelji, a kvalitetna i raznovrsna ishrana prvi je i najvažniji korak ka prevazilaženju tog problema. I naravno, fizička aktivnost, sport. Ali, to je već neka druga tema.

Na kraju da se podsetimo priče sa početka. Katarina je nedavno dobila sestru, Petru, sad joj je 11 meseci, tek počinje da jede hranu za odrasle. Iskreno, baš me zanima koji će joj dan biti omiljeni u vrtiću? Kladim se u ponedeljak ili neki drugi dan kad su na meniju špagete. Ali, o tome pišem za tri-četiri godine…

Kako se vaša deca hrane u vrtićima? Jeste li zadovoljni? Da li mislite da je hrana koju dobijaju zdrava i ako ne, šta biste promenili? Podelite sa nama svoje utiske.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE