Donirajte

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece

by , 26. сеп 2017.

Veoma često se sposobnost procesuiranja složenijih emocija kod dece potcenjuje. Misleći da ih štitimo tako što od njih krijemo manje prijatne stvari koje su deo života, zapravo bitno utičemo na njihov kvalitet života.

Deca koja od najranijeg uzrasta uče kako da ispoljavaju osećanja, pravilno ih identifikuju i razvijaju emocionalnu inteligenciju imaju daleko veće šanse da vode uspešan život na različitim poljima (u međuljudskim odnosima, zdravlju, karijeri). Mladi sa visokom emocionalnom inteligencijom imaju bolji uspeh u školi i donose dobre odluke u životu. U okruženju u kojem se emocije otvoreno ispoljavaju (prijateljskom, porodičnom) većina dece će slobodno pričati o svojim osećanjima i brže će razviti empatiju prema svojim vršnjacima i svetu uopšte. Ako ih naučite kako da upravljaju emocijama, naučili ste ih osnovnim veštinama potrebnim za uspeh u životu, pokazala su istraživanja.

Doktor Marc Brackett, direktor Yale centra za emocionalnu inteligenciju, razvio je RULER program. RULER je akronim koji se odnosi na prepoznavanje emocija u sebi i drugima, razumevanje uzroka i posledica emocija, adekvatno identifikovanje emocija, izražavanje emocija na odgovarajući način i efikasno regulisanje emocija.

Pokazalo se da ovaj program povećava emotivnu inteligenciju kod učenika, veštinu komuniciranja, produktivnost, performans u školi, liderske veštine i pažnju, uz smanjenje anksioznosti, depresije i slučajeva nasilja među učenicima. RULER stvara sveobuhvatno pozitivno okruženje za učenike i nastavnike, a evo i načina na koje možete pomoći svom detetu na putu razvoja ove veoma važne veštine.

Uvažite viđenje svog deteta

Čak i ako ne možete „uraditi ništa“ u vezi sa problemom svog deteta, solidarnost sa njim je veoma važna jer mu pomaže da izađe na kraj sa problemom. Ako vam se čini da se vaše dete uznemirilo previše, zapamtite da svi mi oslobađamo akumulirane negativne emocije onda kada nađemo sigurno utočište, a detetu su to roditelji.

Umesto da ih odbijete ili minimizirate njihovu važnost, prihvatite emocije svog deteta, inače ono može pomisliti da su određena osećanja sramna ili neprihvatljiva. Solidarisanje sa detetom, međutim, ne znači da se sa njime slažete; to samo znači da ste razumeli njegovo viđenje problema. Možda će morati da učini na kraju ono što vi smatrate da je najbolje za njega, ali ono ima pravo na svoje viđenje.

Neodobravanje detetovog straha ili besa neće zaustaviti ta osećanja u njemu, ali bi ga moglo naučiti da ih potisne. Nažalost, potisnuta osećanja ne nestaju, ona ostaju u čoveku dok traže izlaz. Zbog toga što nisu pod svesnom kontrolom, ova sećanja izlaze u potpuno pogrešnim situacijama i ispoljavaju se na potpuno pogrešan način (u vidu košmara ili nervoznog tika). Umesto toga, naučite dete da postoji čitav spektar osećanja koja su deo čoveka, ali da neke akcije u životu moraju biti ograničene.

Naučite dete da rešava probleme

Emocije su poruke. Naučite svoje dete da ih oseća i toleriše bez potrebe da deluje u skladu sa njima svaki put (naročito u afektu). A onda, ukoliko je potrebno, usmerite ih hladne glave na rešavanje problema.

Kada deca (a to važi i za odrasle) prihvate svoje emocije, one izgube svoju snagu i počnu da se rasipaju. Ovo ostavlja prostor za rešavanje problema. Ponekad deca to mogu učiniti sama, a ponekad im treba pomoć roditelja da bi došli do tog „stadijuma“. Ali oduprite se želji da njihov problem rešite vi, osim ako to od vas nisu tražili, u suprotnom – dete može pomisliti da nemate poverenja u njegovu sposobnost da samo rešava svoje probleme.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE