Mentalno i emocionalno zdravlje utiče na mnoge prekretnice u razvoju male dece. Mentalno zdrava deca ne samo što imaju srećnije živote generalno, nego i lakše uče odgovarajuće društvene veštine, lakše se nose sa emocijama, i bolje funkcionišu u društvu kada odrastu.
Mnoga deca se suočavaju sa teškim okolnostima koja utiču na njihovo mentalno zdravlje, poput zlostavljanja i zapostavljanja, roditelja koji su zavisnici, ili nasleđivanjem genetskih poremećaja. Ali, čak i deca sa „normalnim“ detinjstvom se mogu mučiti sa svojim mentalnim i emocionalnim zdravljem.
Pridavanje važnosti mentalnom zdravlju i emocionalnoj dobrobiti od ranog uzrasta je od ključne važnosti za srećan, uspešan život. Jedno sredstvo koje se može koristiti da se pomogne deci predškolskog uzrasta da poboljšaju svoje mentalno i emocionalno zdravlje, je muzika. Muzička terapija ima mnoge prednosti za malu decu, bez skoro ikakvih rizika.
Kako muzika utiče na mozak
Istraživanja su pokazala da muzika aktivira i stimuliše mozak na više blagotvornih načina. Može da dovede do lučenja dopamina, neurotransmitera koji izazivaju osećaj zadovoljstva. Muzika takođe aktivira limbički sistem, koji je odgovoran za funkcije poput memorije i procesuiranja emocija.
Muzika može biti važan deo unapređivanja mentalnog i emocionalnog zdravlja dece na način koji nije invazivan.
Aktiviranjem mozga na specifične načine, poznato je da muzika ima isceljujući ili terapeutski efekat za zdravstvene poremećaje koji nastaju u mozgu. Muzička terapija takođe pomaže pacijentima koji se oporavljaju od šloga, pate od Parkinsonove bolesti, epilepsije, depresije, i drugih bolesti. Oni koji imaju problema sa pamćenjem (poput pacijenata sa Alchajmerom) često mogu da se sete sećanja koja imaju veze sa muzikom dugo nakon što druga sećanja iščeznu. Takođe se koristi u terapeutske svrhe za ljude sa autističkim poremećajima.
Iako je potrebno još istraživanja na temu muzike i mentalnog zdravlja, jasno je da su blagotvorna dejstva za mozak značajna, i primena muzičke terapije je izuzetno svestrana. Skoro svako, svih uzrasta, može da ima koristi od slušanja muzike.
Muzika može pomoći predškolcima da se smire
Mala deca su veoma aktivna. Iako je to normalno i zdravo, takođe je potrebno da deca nauče kako da regulišu svoje emocije i energije kako se razvijaju. Muzika može biti efikasno sredstvo da se pomogne predškolcima da se smire kada su hiperaktivni ili uznemireni, i mogu im pomoći da nauče veštine poput uzdržavanja i planiranja.
Deca predškolskog uzrasta lepo reaguju na opuštajuću, sporu muziku niskog tona. Kao što svako ko je pevao bebi uspavanke zna, ova vrsta muzike je opuštajuća i umirujuća. Ona može biti efikasno sredstvo za decu i pojedinačno i u grupama.
Muzička terapija može da poboljša kognitivne funkcije
Bilo da se muče sa izgovaranjem reči, kasno počnu da pričaju, ili da nemaju nikakvih problema, muzika može pomoći maloj deci da unaprede kognitivne funkcije i usvajanje jezika. Muzika „priprema mozak za učenje“ i pomaže deci da nauče da čitaju i govore, istovremeno ojačavajući njihovu memoriju i pažnju.
Ljudi su vekovima koristili muziku da izraze i izazovu emocije, povežu se sa drugima, podele priče, i zbliže se.
Ovi kognitivni efekti se uglavnom vide kada su deca aktivno izložena muzici, poput učenja da sviraju instrument ili pevanja u horu. Zbog našeg evolutivne emocionalne reakcije na muziku, redovna izloženost muzici od ranog uzrasta može imati snažne emocionalno-društvene koristi. Takođe može pomoći sa učenje drugih predmeta prikladnih uzrastu, poput prirodnih nauka, povezivanjem činjenica i melodija.
Korišćenje plesanja i pevanja za emocionalno zdravlje
Muzička terapija može da uključuje različite aktivnosti, od pevanja i sviranja instrumenata, do jednostavnog slušanja muzike ili plesanja. Plesanje i pevanje pozitivno utiču na emocionalno zdravlje, vežbaju motoričke sposobnosti, i omogućavaju kreativno, emocionalno izražavanje.
Predškolci su u ključnom stadijumu razvoja za zdravlje i tela i mozga. Povezivanje njihove emocionalne reakcije na muziku sa fizičkim pokretima i učenjem o bezbednim ventilima za izražavanje, tj. muzike, pevanja i plesanja, može imati pozitivan učinak na emocionalno zdravlje deteta.
Plesanje i pevanje pozitivno utiču na emocionalno zdravlje, vežbaju motoričke sposobnosti, i omogućavaju kreativno, emocionalno izražavanje.
Smanjivanje stresa i anksioznosti i podsticanje dobrog osećaja sa muzikom
Mnoga deca iskuse stres i anksioznost tokom života. Ukoliko se ovi problemi ne reše rano, mogu se pogoršati tokom vremena. Muzika smanjuje stres i anksioznost, što podstiče dobar osećaj i može pomoći zdravom razvoju dece.
Muzika je izuzetno pristupačna i može pomoći većini dece
Muzika može biti važan deo unapređivanja mentalnog i emocionalnog zdravlja dece na način koji nije invazivan. Može umiriti previše stimulisanu decu ili one koji ne znaju da regulišu svoje emocije. Iako verovatno neće zadovoljiti sve potrebe mentalnog zdravlja deteta, može biti važno dodatno sredstvo koje može pružiti značajne prednosti.
Dobra stvar kod muzike je to što je kao terapeutsko sredstvo veoma pristupačno, i može pomoći većini dece na smislen način. Ljudi su vekovima koristili muziku da izraze i izazovu emocije, povežu se sa drugima, podele priče, i zbliže se. Za malu decu, izlaganje muzici može napraviti ogromnu razliku u njihovim životima, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju.
O autoru: Sarah Daren je iskusan konsultant u oblasti obrazovanja dece i mladih, sa impresivnim iskustvom od šest godina rada u industriji. Pružala je konsultantske usluge različitim organizacijama, uključujući one u sektoru mentalnog zdravlja i obrazovanja. Svoje znanje o zdravom načinu života implementira u svaki aspekt svog života, uključujući poziciju instruktora joge i podizanje dvoje male dece.
