Donirajte

Kako izgraditi otpornost kod dece

by , 1. сеп 2022.

Američko udruženje psihologa (APA) definiše otpornost kao „proces dobrog prilagođavanja kada ste suočeni sa nedaćama, traumama, tragedijama, pretnjama ili značajnim izvorima stresa“. Kada stvari krenu naopako, zaštitni emocionalni oklop koji se zove „otpornost“ je ono što vam pomaže da se nosite i prođete kroz teške trenutke. Ponekad nas to čini još jačim nego što smo bili ranije.

„Otpornost“ je popularna reč koju koriste mnogi ljudi, ali ne umeju u potpunosti da je objasne. Kada govorimo o otpornosti deteta, govorimo o njegovoj sposobnosti da se nosi sa usponima i padovima i da prebrodi poteškoće koje doživljava tokom detinjstva. Izgradnja otpornosti pomaže deci ne samo da se nose sa trenutnim izazovima, već i da razviju osnovne veštine i navike koje će im pomoći da se suoče sa izazovima kasnije u životu, tokom adolescencije i odraslog doba.

Kada odgajate „otpornu decu“, otpornost nije nužno stanje kome treba težiti. Umesto toga, radi se o podučavanju dece specifičnim strategijama za negovanje samopoštovanja, poverenja, prilagodljivosti, ljubaznosti i zdravih odnosa. Svako dete ima određeni stepen otpornosti.

Kako odgajati otpornu decu?

Prema Centru za dete u razvoju na Harvardu, „najčešći faktor za decu koja razvijaju otpornost je bar jedan stabilan i posvećen odnos sa roditeljem, starateljem ili drugom odraslom osobom koja ga podržava. Ovi odnosi obezbeđuju ličnu interreakciju i posvećen odnos koji štiti decu od poremećaja u razvoju.“ Deca koja odrastaju u okruženju gde osećaju podršku imaju veće izglede da postanu otpornija.

Postoji mnogo konkretnih i specifičnih načina na koje roditelji i staratelji mogu pomoći u izgradnji otpornosti kod dece, prema dečjim psiholozima, dr Bruksu i dr Goldštajnu:

# 1: Izgradite empatiju

Pomozite svom detetu da razvije empatiju tako što ćete ga podučavati i usmeravati da razmotri, vizuelizuji i razume borbe i izazove sa kojima se drugi suočavaju. Dečje knjige mogu biti neverovatno koristan izvor koji će pomoći deci da razumeju koncept empatije i govore o osećanjima kao što su bes, frustracija, usamljenost, tuga, glad, itd.

# 2: Identifikujte osobu koja će vam pomoći

Deca moraju imati bar jednu osobu kojoj mogu da se povere kada se suoče sa izazovima. Roditelji ili staratelji mogu da dopru do dece kada se bore sa nekom aktivnošću i uvere ih da su tu za njih u slučaju da im zatreba pomoć.

#3: Pažljivo slušajte

Postoji ogromna razlika između slušanja i razumevanja. Roditelji mnogo puta govore svojoj deci: „Slušam te“, ali da li oni zaista slušaju? Roditelji i staratelji moraju praktikovati aktivno slušanje, uspostavljanjem kontakta očima sa detetom, okretanjem prema njemu i uključivanjem u razgovor.

#4: Prihvatite decu takvu kakva jesu

Ovo je izuzetno važno za izgradnju otpornosti kod dece. Na primer, nekoj deci će možda trebati mnogo vežbe u učenju novih koncepata u nauci, a drugoj deci može biti potrebno mnogo prakse u društvenim veštinama. I jedno i drugo je podjednako važno. Roditelji moraju da pomognu svojoj deci u izgradnji otpornosti.

#5: Identifikujte dečje vrline 

Roditelji i staratelji moraju pronaći i razumeti dečje vrline i ponuditi im mogućnosti da ih nadograde. Kada deca izgrade samopouzdanje koristeći svoje vrline, biće spremnija da istražuju druge aktivnosti u kojima ne moraju nužno biti toliko jaka. Otpornost se gradi znatno lakše kada deca mogu prvo da razumeju svoje jače strane.

#6: Ispravljanje grešaka

Greške – ko ih nije napravio?! Pomozite deci da shvate da greške nisu katastrofalne i da se mogu iskoristiti kao prilike za lični rast. Dajući deci priliku da pokušaju ispočetka, pomažete im u izgradnji međusobnog poverenja.

#7: Razvijte odgovornost

Dajte deci mnogo različitih prilika da izgrade odgovornost. Na primer, pokažite im kako da očiste svoje sobe, pomognu vam oko kuće, brinu o kućnim ljubimcima, bašti itd.

#8: Uvažite ih i dodelite im značajnu ulogu

Kada deca mogu da učestvuju na smislen i autentičan način kod kuće, osećaće se povezanijim. Veza pomaže u podsticanju otpornosti i smanjenju anksioznosti i stresa.

#9: Naučite ih kako da rešavaju probleme

Podstičite otpornost modeliranjem rešavanja problema. Modelirajte ova tri koraka, a zatim neka deca nastave sama, bez vaše pomoći.

  • Identifikujte problem i sve njegove komponente.
  • Razmislite o dva ili tri načina da rešite problem i da se oko kojih svi mogu složiti.
  • Zamislite podsetnik koji možete da koristite kada je potrebno i podelite ga sa onima koji su uključeni, kao što je korišćenje znakova ili neverbalnih poruka.

Bilo bi lako zamisliti da je potrebno nešto izuzetno da bi se napredovalo uprkos preprekama. Ali ono što nam je potrebno da razvijemo otpornost je jednostavno i obično kao i svakodnevne veze i podrška. Ekspert za otpornost, En Masten, otkrila je da otpornost ne izuzetna, već prilično uobičajena. Ona je ovo nazvala „običnom magijom“.

Ljudski mozak je savitljiv. Ova savitljivost ili „plastičnost“ najizraženija je u ranom detinjstvu. Dakle, što ranije počnemo da jačamo sposobnost naše dece da se odupru stresu, to bolje. Iako je moguće, mnogo je teže promeniti naš mozak kako starimo.

Specifični načini podsticanja otpornosti koji su navedeni u tekstu će biti bolje prihvaćeni od strane dece ako im dozvolimo da dožive promene, malo po malo. Ove manje promene mogu dovesti do mogućnosti prilagođavanja većim promenama sa kojima se deca svakodnevno suočavaju i mogu stvoriti otpornije ili živahnije dete koje može da se prilagodi životnim izazovima. Poštovanjem osećanja koja deca imaju u suočavanju sa nedaćama ili neuspesima, zajedno sa pronalaženjem njihovih jačih strana, možemo da odigramo ulogu u tome da se „oporave“ ili postanu otporniji.

Otpornost deteta je njegova sposobnost da se nosi sa usponima i padovima i da se izdigne posle poteškoća koje doživljava tokom detinjstva.

Iako mnogi roditelji osećaju da moraju da se umešaju i „spase“ svoju decu od neuspeha, može biti produktivnije pomoći deci da sama reše probleme – i kako se mogu poboljšati i prilagoditi različitim situacijama u skladu sa tim. Život je jedan veliki ringišpil. Pokušajte da podsetite svoje dete da ako ili kada se nešto loše desi u školi, društvu ili na internetu, ili ako je jednostavno pogrešilo—da je podrška dostupna. Dobro je da im date do znanja da ste tu da ih saslušate i da im pomognete.


O autoru: Padma Rajan, dugogodišnji obožavatelj Novaka Đokovića, takođe je profesionalac koji radi u oblasti upravljanja grantovima, istraživanju i evaluaciji u ranom razvoju. Ima dvoje dece, sina advokata i ćerku pedijatra. Živi u Atlanti, Džordžija, SAD.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE