Donirajte

Kako da sprečite gojaznost kod deteta

by , 13. дец 2013.

Stižu nam praznici i dani kada deci kupujemo poklone kojima ćemo ih obradovati.  Međutim, važno je da pored omiljene igračke, knjige i ostalih stvari, pripazimo da im ne „poklonimo“ i hranu koja direktno utiče na gojaznost mališana (što je svakako nešto što nisu tražili, ni želeli). Jer, praznici su sinonim za trpezu prepunu raznih tradicionalnih đakonija i masnih jela. Ipak, postoje načini kako da, sa jedne strane, ispoštujemo tradiciju, a sa druge da uživamo u prazničnoj atmosferi, bez dobijanja na težini.

Gojaznost kod dece

Podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da se u poslednjih 30 godina broj dece koja su gojazna više nego udvostručio, odnosno da je trostruko više gojaznih adolescenata. Samo u 2010. godini više od trećine dece i adolescenata imalo je problema sa prekomernom težinom ili sa gojaznošću. Dok ovakva statistika predstavlja veliki izazov, ne samo za lekare već i za roditelje koji se suočavaju sa ovim problemom, ipak je i dalje moguće da se stvari promene na bolje. „Svima je teško da promene svoje navike, mada će vaša deca sigurno to lakše učiniti nego vi“, kaže dr. Valentin Fuster, načelnik kardiologije Mount Sinai bolnice u Njujorku. „Ne odlažite i ne odustajte od brige za svoje zdravlje. Pomaganje deci da formiraju zdrave navike je velika stvar i nešto na čemu će vam biti zahvalna do kraja života“.

Šta je, zapravo, gojaznost?

Pre svega je važno da se napravi razlika između termina „prekomerna težina“ i „gojaznost”. „Prekomerna težina“ se definiše kao prevelika telesna masa koja potiče od masti, mišića, kostiju, vode ili kombinacije ovih faktora, za određenu telesnu visinu. „Gojaznost“, pak, predstavlja prekomerno nagomilavanje masnog tkiva u organizmu.1 Ipak, oba problema nastaju kao rezultat kalorijskog disbalansa, odnosno premalo je utrošenih kalorija u odnosu na one koje su unete, na šta utiče genetika, ponašanje kao i okruženje pojedinca. Prekomerna težina, kao i gojaznost, razlog su za zabrinutost, posebno kada su u pitanju mala deca. Imajući ove definicije u vidu, važno je napomenuti da samo na osnovu observacije nije moguće odrediti da li deca pate od prekomerne težine ili su gojazna samo zato što imaju koji koligram viška. U obzir se uzima i oblik tela. kao i faze razvoja deteta. U određivanju da li težina vašeg deteta predstavlja zdravstveni problem može da vam pomogne lekar koristeći grafikone rasta i ostale parametre.

Početak gojaznosti

obesityDeca mogu da postanu gojazna na mnogo načina.2 Tipični faktori rizika koji vode do dečije gojaznosti su:

  • Nezdrava ishrana: Svakodnevno konzumiranje visoko kalorične hrane, uključujući gazirane sokove, slatkiše, torte i kolače i druge namirnice sa prevelikim sadržajem masnoća i šećera u sebi.
  • Premalo fizičke aktivnosti: Deca koja nisu fizički aktivna, i koja vreme provode na pasivan način ispred televizora ili kompjutera igrajući igrice, ne mogu da potroše kalorije koje su uneli u organizam putem nezdrave hrane.
  • Genetika: Ako je dete rođeno u porodici gojaznih ljudi, veća je verovatnoća da će ono, takođe, biti gojazno.
  • Psihološki faktori: Deca mogu da potraže utehu u hrani kako bi se izborila sa emotivnim problemima poput stresa i depresije.
  • Socio-ekonomski faktori: Jeftinija, brza hrana sa dužim rokom trajanja iz prodavnice ili kioska nije i najzdravija opcija za vas.

Posledice gojaznosti

Gojaznost ostavlja trenutne, ali i dugoročne posledice kod dece3, uključujući:

  • Povećava se rizik da takva deca obole od kardiovaskularnih bolesti, kao što su povišen nivo holesterola i visok krvni pritisak.
  • Veća je opasnost da obole od dijabetesa.
  • Povećan je rizik od problema sa kostima i zglobovima, prestanka disanja u snu, društvenih i psiholoških problema (takvi ljudi malo cene sebe i često su depresivni).
  • Veća je verovatnoća da će deca biti gojazna kada odrastu, sa rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, moždanog udara, raka i osteoartritisa.

Istraživanja su pokazala da su deca koja su već sa dve godine postala gojazna imala veće šanse da takva ostanu i kada odrastu, dok je kod 50 odsto svih odraslih ljudi zabeležena gojaznost u detinjstvu.4 Kao što doktorka Fuster iz Mount Sinai bolnice ističe, važno je da se što ranije započne borba sa gojaznošću, kako bi se smanjio rizik od budućih zdravstvenih problema.

Na koji način gojaznost može da se spreči?

snowman-quail-egg-christmas-bento_lPostoji mnogo načina koji mogu da vam pomognu da sprečite da vaše dete postane gojazno. Tu su na prvom mestu zdrave životne navike, kao što su pravilna ishrana i fizička aktivnost. Ako dete kao malo stekne ovakve navike, smanjuje se rizik da dete postane gojazno kao i da oboli od bolesti koje gojaznost nosi sa sobom. Zdrave navike u ishrani počinju kod kuće, ali na njih takođe pozitivno mogu da utiču i škola, sredstva informisanja, kompanije koje se bave proizvodnjom hrane i pića i industrija zabave. Za decu je važno da prave razliku između marketinških poruka i onoga što je zaista dobro i zdravo. Ovo su samo još neki od načina kako da se izborite sa gojaznošću mališana:5

  • Zakažite godišnji lekarski pregled kod svog pedijatra: Tokom pregleda, doktor će izmeriti visinu i težinu deteta, i na osnovu toga izvršiti procenu rizika od gojaznosti.
  • Neka dete uči na vašem primeru: Pozovite dete da vam se pridruži dok jedete zdravu hranu ili dok vežbate.
  • Neka se dete što više bavi sportom: Sport koji gledaju na televiziju još je interesantniji ako se njime bave. Neka dete započne sa treninzima u nekom od lokalnih sportskih klubova, zajedno sa drugarima iz škole. Tako će više vremena provoditi napolju i biće više fizički aktivno.
  • Ne koristite hranu kao sistem nagrade i kazne: Davanjem slatkiša detetu kao nagradu ili njihovim uskraćivanjem po principu kazne naučićete dete da donosi nezdrave navike u budućnosti.
  • Istaknite ono što je pozitivno: Podstaknite dete da se igra napolju i jede sveže namirnice tako što ćete mu objasniti zašto je dobro da to radi (neka dete to ne doživi kao nešto naporno).
  • Budite strpljivi: Prilikom određivanja gojaznosti uzima se visina deteta, pa ako ono još uvek raste, dajte mu vremena pre nego što izvedete brzoplete zaključke.

Saveti kako da sprečite gojaznost deteta tokom praznika

Postoji mnogo načina kako možete da sprečite da se vaše dete previše ugoji ili postane gojazno tokom praznika. Samo zato što smo ostavili pun tanjir kolačića za Deda Mraza na Badnje veče ne znači da iste treba i da pojedemo do poslednje mrvice! Evo nekoliko saveta šta možete da učinite da vaša deca nastave zdravo da se hrane i tokom praznika:

  • Planirajte unapred: Priprema hrane u poslednji čas često dovede do nezdravih obroka. Izdvojite više vremena za pripremu jela, nabavku svežih namirnica koje ćete da koristite dok kuvate kako biste izbegli smrznuta jela ili hranu iz konzerve.
  • Ograničite porcije: Cela porodica uvek jedva čeka da na red dođu torte i kolači koji se tradicionalno spremaju za praznike. Međutim, to ne znači da treba da ih konzumirate u velikoj meri. Dozvolite deci da probaju jedan kolač ili manje parče od svakoga i biće time zadovoljna.
  • Budite im uzor: Ako vas deca vide kako jedete povrće koje ste prethodno stavili u marinadu i izgrilovali, poželeće i sama da ga probaju.6
  • Unesite novine u svoje recepte: Zašto ove godine ne biste promenili način pripreme dezerta. Umesto čokolade možete da upotrebite voće. Kolač ili torta će, i pored toga, ostati ukusni, a u isto vreme biće zdraviji izbor za vašu porodicu.
  • Organizujte neku aktivnost za sagorevanje kalorija: Posle obroka, neka cela porodica izađe napolje na partiju fudbala ili ako je hladno odigrajte pantomime, asocijacije ili nešto slično. Bilo kakva aktivnost posle jela doprinosi da se hrana lakše svari i sagore suvišne kalorije.7

Praznici su vreme kada možete da se opustite i uživate u krugu porodice. Iskoristite ih, kako biste bez mnogo truda izabrali odgovarajuću hranu i aktivnosti za decu. Zdravo dete gotovo uvek izrasta u zdravu odraslu osobu. Zato učinite svom detetu uslugu i poradite na tome da sprečite njegovu gojaznost.

Fotografije: Joe_13 / Foter.com / CC BY-ND noodlepie / Foter.com / CC BY-NC-SA sherimiya ♥ / Foter.com / CC BY-NC

1 komentara

Napiši odgovor
  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic каже:

    Sigurno je da decu od malih nogu treba uciti da je zdrava ishrana osnov njihovog zivotnog razoja i da mnogo utice na to kako ce se dete privikavati na odredjenu ishranu koja mora biti bogata vitaminima i ostalim elementima koji su dobri za zdravlje deteta .
    Zdrav nacin ishrane podrazumeva i dobar sklop koji cemo koristiti da ucimo decu da jedu ono sto je dobro za njih ali u isto vreme da ih prilagodimo uslovima kojima cemo samo zadovoljiti njihove potrebe a ne ici preko toga i preterivati sa unosenjem svega i svacega u detetov meni .
    Vaznost dobre ishrane ogleda se u cinjenici da je ona polazno gorivo koje deci omogucuje svaki obilk fizicke i druge aktivnosti kojima dete jaca i neguje svoj organizam koji je onda otporniji na razne vrste bolesti koje vrebaju malisane ukoliko im ne omogucimo dovoljan unos svih supstanci potrebnih za njihov pravilan rast i razvoj .
    Jako je vazno da obroci budu manji a cesci i na taj nacin da ne opteretimo dete sa nepotrebnom kolicinom slatkisa koje se mogu nepovoljno odraziti na njhov rast i razvoj i napraviti ogromnu stetu po detetovo zdravlje , i funkcionisanje organizma .
    Decu svakako ne treba opteretiti nepotrebnim unosom raznih vrsta hrane u neogranicenim kolicinama jer time direktno uticemo da se dete navikne da vise jede a manje da trosi energije na druge aktivnosti i tu onda dolazi do poremecaja u ishrani koje se moze redukovati samo ogranicenim unosom onih elemenata koji su detetu potrebni za pravilan rast i razvoj .

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE