Petrovac na Mlavi: Pred vama je „druga tura“ priča sa radionica programa „Podrška, ne perfekcija“, koji se uspešno realizuje u saradnji sa našim partnerima Generali osiguranjem Srbija i The Human Safety Net.
Katarina Mijajlović
Moja porodica broji tri člana – muž, ja i dečak od 2,5 godine, a kroz 3 meseca očekujemo i pojačanje.
Na program „Podrška, ne perfekcija“ krenula sam na insistiranje moje koleginice koja je program već pohađala i prenela mi samo pozitivne utiske. Sve radionice bile su, svaka na svoj način i u zavisnosti od teme, zanimljive. Mnoge stvari sam već znala jer se bavim pedagoškim poslom pa sam kroz trinaestogodišnje iskustvo dosta i naučila. Ono što mi je posebno koristilo su iskustva u roditeljstvu drugih polaznika, čula sam dosta korisnih saveta i sama se pronašla u pojedinim pričama i tako uvidela gde grešim.
Nemam apsolutno nikakve predloge za unapređivanje programa jer smatram da je svaka tema temeljno razrađena i podjednako značajna.
Program „Podrška, ne perfekcija“ bih preporučila svima koji imaju neke nedoumice što se tiče roditeljstva. I ne samo to… Na ovom programu upoznajete nove ljude, smejete se, šalite, saosećate, družite, razmenjujete iskustva, što je osnov uspešnosti ovog programa.
Jelena Milivojević
Moju porodicu činimo muž Slobodan, naša ćerka Emilija i ja. Do pre dve godine smo živeli u Beogradu gde nam je bilo jako teško što se tiče vremena koje smo provodili skupa kao porodica. Zbog brzine života, udaljenosti od posla, vrtića, gradskog prevoza dnevno smo provodili zajedno 3 sata (nekvalitetnih), nekada i manje. Baku i deku tamo nismo imali. Sada je sve lepše i lakše, a i Emilija je starija. Jednog dana dok smo bojile, Emilija mi je rekla da u svemu želi da bude savršena. Zbunila sam se. Nisam znala šta da odgovorim, kako da joj opišem da to ne postoji, da ne treba da teži ka tome. To je bilo ključno da se prijavim za program „PODRŠKA, NE PERFEKCIJA“.
Što se čitavog programa tiče, sve je bilo pozitivno, poučno i lepo. Iskustva porodica, primeri, zaista jedno lepo druženje u kome shvatite da niste sami u dilemama i mukama koje roditeljstvo sa sobom nosi. I kada to podelite sa ljudima koje ne poznajete, bude nekako lakše i steknete „prijatelje“ koji vas na ulici jednim pogledom razumeju. Izdvojila bih Potrebu za ljubavlju i Ja-poruke, jer se tiče nas – roditelja koji ne znamo šta nas čeka, ali nas uči kako da se ponašamo u nekim situacijama, da mi budemo zadovoljni, da su nam baterije napunjene kako bismo bili dobri, staloženi i strpljivi sa našom decom.
Što se unapređenja programa tiče, bilo bi dobro da postoji udruženje ovog tipa za roditelje, a mogu i deca da budu uključena, za pubertetski period… Bilo bi korisno, možda sam se udaljila od teme, da imamo savetovalište, za teške trenutke koji su se desili u toku radionice, a koji se tiču čitave porodice…. kako se nositi sa tim bolom?
Da, isplakali bi se živi, ali to nam je i potrebno. Da iskažemo osećanja, damo savete, podržimo jedni druge i da plačemo, jer se i u kući suzdržavamo od plakanja da nas ne vide naša mala bića. Uglavnom svima nam treba podrška, deci naša, a nama Vaša, svih Vas – LJUDI.
Perfekcija i savršenstvo ne postoje. Samo treba da se prihvati situacija u kojoj god da se nađemo i da iz te situacije izvučemo najbolje ili najlakše rešenje. Ko to može? E, zato bih preporučila program „PODRŠKA, NE PERFEKCIJA“, da iznesemo svoje viđenje, uvidimo gde grešimo, dobijemo i damo savete, i shvatimo da su u životu u svemu, ali baš u svemu ljubav, zagrljaj, podrška i razgovor ključne stvari u očuvanju porodice, prijatelja.
Marija Stanojević
Zdravo, ja sam Marija i imam 27 godina. Našu malu porodicu čini: sin Dušan koji uskoro puni 2 godine, suprug Nikola i ja. Za program „Podrška, ne perfekcija“ smo se muž i ja prijavili zajedno, dok je naše dete za to vreme bilo u prostoriji za decu.
Dušan je jako živahno i razigrano dete, u vrtić je krenuo sa godinu dana i kolektiv kao takav je jako lepo prihvatio. Jako lepo sarađuje i raduje se odlasku u vrtić. Za program smo se prijavili najviše zbog razmene mišljenja i novih metoda koje želimo da usvojimo kako bismo bili što bolji i kvalitetniji roditelji svome detetu.
Naravno da svi imamo obaveza preko glave i da je svaki dan izazov i trka između posla, kuće i roditeljstva. Mogu reći da kao roditelji dobro funkcionišemo, zato što u svemu učestvujemo zajedno i sa dobrom organizacijom postižemo da završimo sve obaveze predviđene za taj dan.
Meni lično najviše je trebao savet kako se izboriti sa neočekivanom ljutnjom i napadima besa zato što smo u periodu konstantnog istraživanja. U toku programa usvojili smo rutinu čitanja pre spavanja, i opisivanja svakodnevnih situacija i svega što nas okružuje. A polako uvodimo i ostale tehnike. Kvalitetnije provodimo vreme koje provodimo zajedno.
Program kao takav je izuzetno koristan, posebno za vreme u kome živimo i koje će, čini mi se, nažalost biti sve teže. Složiću se sa ostalim roditeljima da bi bilo dobro da se osmisli program i za roditelje tinejdžera, posebno ako uzemo u obzir svakodnevne vesti i sukobe koji nas okružuju.
Za kraj bih pohvalila i facilitatora programa, dragu Ivanu, koja je sa nama nesebično delila i lične primere i situacije sa svojim detetom.
Program bih preporučila svim roditeljima koji žele da napreduju, da čuju i poslušaju korisne savete, da unaprede svoje roditeljstvo. Da unaprede svoju porodicu i budu bolja verzija sebe.
Marija i Ivan Dinić
Našu porodicu čini tata Ivan, mama Marija, dete Elena, baba i deda. Živimo u porodičnoj kući sa malim dvorištem u selu Zabrđe u blizini Petrovca na Mlavi. Tata Ivan radi kao obezbeđenje, a pošto je ljubitelj sitnih životinja, dodatno se bavi gajenjem i prodajom papagaja, golubova, hrčkova i kunića. Mama Marija je po struci nutricionista, trenutno bez posla. Pored svakodnevnih kućnih obaveza, najviše vremena gleda da posveti Eleni. Voli cveće, pogotovo kaktuse i trudi se da sakupi što više različitih vrsta. Elena je najmlađi član naše porodice, glavni izvor naše sreće, radosti i smeha. To je jedna vesela i radoznala devojčica. Zna da bude i jako nestašna. Najviše voli da provodi vreme napolju, u parku i u igri sa drugom decom.
Omiljena igračka joj je ljubičasti meda od kog se ne odvaja. Baba radi u policiji, a ostatak dana obično provodi u bašti i plasteniku, dok deda gaji ovce i koze. Tu su i naši ljubimci pas Đina i mačka Tigrić. To je ukratko naša porodica, ista kao i svaka druga, ali opet posebna na svoj način.
Program „Podrška, ne perfekcija“ smo rešili da pohađamo na preporuku roditelja koji su već prošli ovaj program i bili puni pozitivnih utisaka.
Nešto što bismo izdvojili sa radionica kao jako značajno je saznanje koliko su ustvari rutine važne i zašto je bitno da negujemo rutine u porodici. Isto tako, koliko je bitno postavljati kratkoročne ciljeve ne bi li dostigli one dugoročne. Kao i koliko je poželjno da se deci čita, još od najranijeg doba. Zato smo se i učlanili u biblioteku i svake nedelje uzimamo po 2 knjige. A trudimo se da naviku uspavljivanja uz pomoć crtaća na telefonu u potpunosti izbacimo.
Program bi mogao da se unapredi nekom motivacijom za veći odziv tata, jer većinom ga mame pohađaju.
Preporuka za druge roditelje bi bila da su radionice i korisne, a u isto vreme i zanimljive, tako da vreme brzo prođe, razmene se iskustva i na svakoj se čuje nešto novo, što vredi primeniti u roditeljstvu.
