Donirajte

Izloženost dece nasilju u lokalnoj zajednici

by , 29. Sep 2017.

Posledice toksičnog stresa narušavaju zdrav razvoj deteta. Rano detinjstvo je ključan period kada treba uložiti maksimalne napore i iskoristiti resurse kako bi se zaštitila arhitektura mozga koji se razvija. Uspešnost takvih napora štiti i promoviše velike sisteme zdravlja, učenja i pozitivnog ponašanja tokom života.

Okruženja u ranom detinjstvu i školi mogu da budu snažne, bezbedne i dinamične zajednice za decu koja su izložena toksičnom stresu, posebno usled izloženosti nasilju. Korišćenje mogućnosti da takve sredine služe kao primarni kontekst za formiranje važnih socijalnih veza i odnosa sa vršnjacima i odraslima previše je dragocena strategija (u smislu povraćaja uloženih sredstava) da bi se zanemarila ili ostala samo slovo na papiru.

Izloženost nasilju u lokalnoj zajednici izvor je toksičnog stresa. Obično se definiše kao svedočenje ili viktimizacija kroz nasilna dela kao što su pucnjava, napad i pljačka na javnom mestu, ilegalne aktivnosti kao što su trgovina drogom, fizički obračun, ili neke druge slične radnje u nečijem komšiluku od strane poznatog ili nepoznatog počinioca. Literatura koja dokumentuje obim i rasprostranjenost izloženosti nasilju u lokalnoj zajednici navodi da veliki broj dece prijavljuje najmanje jedan incident direktne (u svojstvu žrtve) ili indirektne (kao svedok) izloženosti takvoj vrsti nasilja. Posebno brine činjenica da se deca koja prijave bar jedan slučaj direktne ili indirektne izloženosti nasilju u lokalnoj zajednici nalaze u većem riziku da i dalje budu izložena istom nasilju. Tokom godina većina istraživanja na ovu temu ispitivala je psihološke odgovore izloženosti nasilju među decom i adolescentima. Tako je izloženost nasilju u lokalnoj zajednici dovođena u vezu za internim odgovorom (npr. anksioznost) i eksternim odgovorom (npr. agresivnost). Ipak, manje je studija koje istražuju veze između izloženosti nasilju u lokalnoj zajednici i akademskog uspeha od onih koje se bave uticajem takvog nasilja na mentalno zdravlje.

Akademska dostignuća odnose se na performansu i angažovanje učenika. U istraživanjima socijalnih nauka akademska performansa tradicionalno se predstavlja korišćenjem standardizovanog ocenjivanja (npr. rezultati na testovima iz matematike i provera veštine čitanja). Angažovanje škole predstavlja emocionalnu, bihevioralnu i kognitivnu vezu učenika sa školom, zbog čega takođe igra važnu ulogu u ukupnom akademskom uspehu. Dok istraživanja izloženosti nasilju u lokalnoj zajednici i akademskih dostignuća ukazuju na negativnu povezanost, aktuelnim studijama nedostaje uticaj izloženosti takvom nasilju na rani razvoj, zajedno sa sveobuhvatnim razumevanjem dugoročnih posledica izloženosti dece nasilju u lokalnoj zajednici na akademski uspeh. Osim toga, malo znamo o ključnim razvojnim mehanizmima i faktorima školskog konteksta koji povezuju izloženost nasilju u lokalnoj zajednici sa akademskim rezultatima.

Ukazujući na takve nedostatke, u okviru svoje doktorske disertacije razmatraću pitanje na koji način razumemo izloženost dece nasilju u lokalnoj zajednici i akamedska dostignuća. Posebno želim da identifikujem ključne mehanizme koji dovode u vezu izloženost takvom nasilju sa akademskim uspehom. Takođe, zainteresovana sam za proučavanje školskog konteksta, sa fokusom na to da li je odnos između izloženosti nasilju u lokalnoj zajednici i akademskih dostignuća ublažen karakteristikama školskog okruženja.

Jedna od potencijalnih veza između izloženosti nasilju u lokalnoj zajednici i akademskog uspeha je traumatično iskustvo, koje može da utiče na važne kognitivne funkcije, kao što su pamćenje, koncentracija i rezonovanje, kao i upravljanje emocijama i modifikacija emocija, što se sve vezuje za uspeh tokom školovanja. Dva ključna mentalna procesa koja su i sama blisko povezana sa akademskim funkcionisanjem uključuju regulaciju emocija i pažnju.

Školska klima i povezanost mogu da se pokažu kao ključne karakteristike školskog i obrazovnog okruženja koje služe kao zaštitni faktori protiv izloženosti nasilju u lokalnoj zajednici, zauzvrat promovišući akademski uspeh. Školska povezanost je stepen do kojeg učenici identifikuju sebe sa školom i razvijaju osećaj pripadnosti u školi. Školska klima predstavlja stepen gde učenici i nastavnici dele opažanja da školsko okruženje neguje sigurnost i podržava nastavu i učenje širom školske zajednice. Učenici koji dele osećaj povezanosti sa školom pokazuju veće akademsko postignuće i posvećenost svom školovanju, izjavljuju da imaju više prijatelja koji podržavaju njihove ciljeve i pokazuju napredak u socijalnim veštinama, motivaciji i rezultatima. Štaviše, pokazalo se da je pozitivna školska klima povezana sa većim akademskim dostignućima i umanjenim negativnim ponašanjem.

Nadam se da će moja disertacija vredeti, značiti i uticati na edukatore, kreatore politike, istraživače i, najvažnije, na decu i njihove porodice.

Vreme je da konkretno razmislimo o podršci deci koja su izložena nasilju u lokalnoj zajednici kroz ciljane pristupe za intervenciju i prevenciju takvog nasilja koji su utemeljeni na naučnim saznanjima.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE