Čak 60% mališana uzrasta od tri do četiri godine ima izmišljenog prijatelja. Izmišljeni prijatelj obično je istog pola kao i dete, iako ne mora nužno da bude samo ljudsko biće, već i magično stvorenje iz bajke ili neka životinja.
Istraživanja pokazuju da su deca koja imaju izmišljene prijatelje u većini slučajeva jedinci ili prvorođena deca u porodici. Takođe, nestvarni prijatelji mogu da se menjaju u skladu sa raspoloženjem i uzrastom mališana. Ipak, prisustvo imaginarnog prijatelja ne mora da bude alarm za uzbunu roditeljima da sa njihovom decom nešto nije u redu. Mališani koji imaju izmišljene prijatelje imaju dosta i pravih prijatelja kao i aktivnu maštu, bogat rečnik i sposobnost za nezavisnu igru.
Zbog čega mališani imaju izmišljene prijatelje?
Nemaju svi imaginarni prijatelji istu funkciju. Neki su samo fantazije, dok drugi predstavljaju način za prevazilaženje stresnih i tužnih iskustava kao što je polazak u vrtić ili gubitak bliske osobe.
Osim toga, deca takve drugare često koriste kako bi preko njih izrazila svoja osećanja ili strahove. Ukoliko čujete da „Muna ne voli da nosi traku za kosu“ ili da se „Šegi plaši mraka“, vrlo je verovatno da se i vaš mališan isto tako oseća i razmišlja. Loše ponašanje prijatelja i upadanje u nepriliku mogu da budu znak da postoji previše pravila u životu mališana ili ga roditelji često kažnjavaju.
Copyright: Alexandru Marian
Izmišljeni prijatelji pružaju deci priliku da steknu kontrolu nad okolinom. Dok pravi prijatelji mogu da pokupe svoje igračke i napuste igru ili da se igraju nečega što se mališanu ne sviđa, izmišljeni to nikada ne čine, zbog čega su idealni za društvo.
Osim toga, imaginarni prijatelji omogućavaju mališanu da uživa u kreativnim igrama, isproba različite „bezbedne“ načine da nešto uradi, vežba komunikaciju sa drugim stvarnim osobama iz okruženja, kao i da na njih svali krivicu za svoje nestašluke.
Na koji način izmišljeni prijatelj utiče na dečji razvoj?
Saznanje da njihovo dete ima imaginarnog prijatelja roditeljima može da deluje zbunjujuće i zabrinjavajuće zbog često pogrešnog verovanja da imaginarni prijatelji mogu da odvrate mališane od interakcije sa ljudima iz stvarnog sveta. Ipak, imaginarni prijatelji nisu razlog za brigu. Oni najčešće predstavljaju normalnu razvojnu pojavu. Studija La Trobe univerziteta pokazuje da su deca koja imaju imaginarnog prijatelja kreativnija i bolje razumeju socijalnu interakciju. Ona koriste rečenice složenije strukture, raspolažu većim fondom reči, apstraktno razmišljaju i imaju bolje razvijene socijalne veštine. Zahvaljujući izmišljenom prijatelju dete zamišlja kako bi se dijalog odvijao sa obe strane, što mu pomaže da razume emocije i perspektivu drugog sagovornika. Iz toga može da se zaključi da je igra sa imaginarnim prijateljem pozitivna za razvoj deteta.
Kako da se roditelji odnose prema imaginarnom prijatelju svog deteta?
S obzirom na to da je postojanje imaginarnog prijatelja prolazna faza u razvoju deteta, ne bi trebalo da roditelji tome pridaju preveliki značaj. U tom smislu, važno je da se detetu nikada ne rugate zbog izmišljenog prijatelja, da ga ne grdite ili mu ne zabranjujete takvu igru. Umesto toga, pokažite interesovanje za kreaciju koju je iznedrila njegova mašta jer tako možete da otkrijete šta vašeg mališana privlači, plaši i brine. Na osnovu prirode imaginarnog prijatelja roditelji često mogu da zaključe šta detetu treba ili nedostaje. Ako se oseća usamljeno, izmišljeni prijatelj je tu da mu pravi društvo, a ako je dete tužno, on će ga utešiti. Ipak, ne bi trebalo da učestvujete u igri vašeg deteta sa njegovim izmišljenim prijateljem, da se pretvarate da ga vidite i čujete, jer time samo možete da zbunite dete i otežate mu da nauči da pravi razliku između stvarnog i izmišljenog sveta. Sa druge strane, nije poželjno ni da negirate njegovo prisustvo, već saslušajte mališana kada vam ga opisuje i pitajte ga koje stvari mu se dopadaju, a koje ne. Osim toga, ne dozvolite detetu da za neke vlastite greške okrivi svog imaginarnog prijatelja i ukažite mu na to da su greške koje je počinio samo njegove i ničije više, kao i da sam mora da snosi odgovornost za svoje postupke, što je izuzetno važno za njegov pravilan emocionalni i socijalni razvoj. Pre svega, potrebno je da roditelji prihvate izmišljenog prijatelja kao izraz kreativnosti i faze emocionalnog sazrevanja deteta i omoguće mališanu da sam odluči kada će njegov prijatelj zauvek otići, dok su mame i tate aktivni posmatrači. Konačno, kako dete odrasta, omogućite mu da se često igra sa drugom decom u stvarnom svetu i doživi mnogo lepih i prijatnih iskustava. Tako imaginarni prijatelj više neće biti toliko interesantan i atraktivan, pa će polako nestati.
Copyright: Romrodphoto
Da li imaginarni prijatelj ipak može da postane razlog za zabrinutost?
Iako pojava izmišljenog prijatelja može da bude korisna za mališane kao način nošenja sa teškim ili intenzivnim osećanjima i različitim pritiscima, u nekim slučajevima dete može da postane previše tiho, povučeno i izolovano od društva. Zato obratite pažnju na to da li dete ima imaginarnog prijatelja i nakon što je krenulo u školu, jer je tada već dovoljno odraslo pa takav drugar može samo da oteža njegovo uključivanje u aktivnosti sa drugom decom ili dovede do odbacivanja od strane vršnjaka. Takođe, roditelji treba da budu oprezni i potraže pomoć psihologa u slučaju da mališan ne pravi razliku između imaginarnog i stvarnog prijatelja ili počne da veruje da su imaginarni prijatelj i on ista osoba.
Koliko dugo će imaginarni prijatelj biti prisutan?
Izmišljeni prijatelji ne traju večno. Neki od njih polako iščezavaju, dok druge zamenjuju novi. Ipak, većina dece preraste imaginarnog prijatelja do osme ili devete godine života. Roditelji ne treba da zaborave da mališanima od tri i četiri godine veliki svet u koji se spremaju da zakorače često deluje zastrašujuće. Zato imaginarni prijatelj koji bi im pomogao na putu te tranzicije, uz mogućnost da razvijaju svoju maštu i kreativnost i ovladaju raznim veštinama, na kraju ipak ne zvuči tako loše.
