Donirajte

Dvojezičnost kod dece: unapređene kognitivne sposobnosti, razvijene socijalne veštine i očuvano mentalno zdravlje

by , 14. Mar 2016.

Benefiti učenja drugog jezika su očigledni za rano obrazovanje. Ne samo da će bilingvalni učenici moći bolje da obavljaju izvršne funkcije i imati veće šanse da duže očuvaju svoje mentalno zdravlje već će takođe biti veštiji u komunikaciji sa razvijenijim socijalnim veštinama.

Ako se pitate kako da podstaknete akademski napredak svog deteta, uključite ga u učenje stranog jezika. Iako se nekada smatralo da učenje drugog jezika pored maternjeg u ranom uzrastu zapravo može štetno da se odrazi na kognitivne sposobnosti mališana, novija psihološka istraživanja pokazuju da znanje dva jezika dugoročno pozitivno utiče na mozak. Studije koje koriste najnoviju tehniku „slikanja mozga“ otkrile su da su oba jezička sistema u mozgu bilingvalnih ljudi aktivna i kada govore na jednom jeziku. Istraživači su zato u početku biligvalnost pogrešno smatrali hendikepom.

Međutim, u poslednjih petnaest godina neuronaučnici, psiholozi i pedagozi prikupili su mnoštvo

dokaza o brojnim prednostima odrastanja dece u bilingvalne pojedince. Ono što je istraživače zbunjivalo u inicijalnim proučavanjima bilingvalnog mozga bio je naizgled konfuzan mozak sa velikim brojem regija koje su bile aktivirane, što je zapravo izgled mozga u treningu. Baš kao što vežbanje doprinosi boljoj fizičkoj kondiciji, konstantno rešavanje više zadataka istovremeno unapređuje sposobnost mozga da obradi nove informacije.

Kao rezultat toga, bilingvalna deca često ispoljavaju bolje kognitivne sposobnosti od svojih monolingvalnih vršnjaka. Drugim rečima, mališani koji govore dva jezika imaju razvijenije izvršne funkcije mozga, odnosno lakše rešavaju probleme i zadatke, veštiji su u selekciji važnih od nevažnih informacija i imaju bolju ukupnu memoriju uz visok nivo postignuća pri učenju novih jezika i matematike. Šta obezbeđuje takvu prednost bilingvalnoj deci u odnosu na monolingvalne vršnjake? Dok mehanizam koji je zaslužan za ovakve rezultate nije sasvim poznat, istraživanja pokazuju da su bilingvalna deca bolja u posmatranju svog okruženja. Dok se prebacuju sa jednog jezika na drugi, ona procenjuju šta im je rečeno i kako da odgovore, i izoštravaju svoju sposobnost posmatranja okoline i promena u njoj.

Copyright: Oksana Kuzmina

Copyright: Oksana Kuzmina

Ukoliko unapređene izvršne funkcije mozga nisu dovoljan motiv da podržite dvojezično obrazovanje svog mališana, razmotrite benefite bilingvalnosti za mentalno zdravlje. Alchajmerova bolest postaje sve veći problem u razvijenim zemljama sveta. Procenjuje se da će do 2015. godine broj obolelih od Alchajmera samo u SAD premašiti cifru od 7,1 miliona. Neuropsiholozi sa Univerziteta Kalifornija, San Dijego otkrili su bilingvalnost kao potencijalno rešenje ove predstojeće krize javnog zdravlja. Njihova studija u kojoj je učestvovalo 44 starije osobe koje govore španski i engleski jezik uspostavila je vezu između životnog doba kada se bolest pojavljuje i jezičkih sposobnosti; kod bilingvalnih ljudi simptomi Alchajmerove bolesti nastupaju nekoliko godina kasnije u odnosu na osobe koje koriste samo jedan jezik.

Socijalne veštine bilingvalne dece

Prednosti dvojezičnosti ne završavaju se sa boljim kognitivnim sposobnostima ili zaštitom od neurodegenerativnih bolesti. Osim što se učenjem novog jezika povećava broj ljudi sa kojima možemo da razgovaramo, najnovija istraživanja potvrđuju da dvojezičnost menja način naše komunikacije sa drugima. Psiholozi sa Čikago univerziteta počeli su da dokumentuju socijalne veštine bilingvalne i monolingvalne dece. Otkrili su da veštine praćenja situacije, koje doprinose izvršnim funkcijama bilingvalne dece, takođe utiču na razvoj socijalne inteligencije.

Praćenje društvene situacije često rezultira boljim razumevanjem konteksta u kojem se razgovor vodi, otkrivanjem detalja o međuljudskim odnosima i povezivanjem mesta sa razgovorom. Takvi kontekstualni signali koje bilingvalna deca primećuju, a koje monolingvalna deca ne mogu da uoče olakšavaju im da razgovaraju sa odraslima, kao i da neverbalno komuniciraju. Osim toga, razumevanje konteksta i međuljudskih odnosa vodi bilingvalnu decu korak bliže ka naprednim socijalnim veštinama.

Copyright: takasu

Copyright: takasu

Nedavna studija koju je sprovela Ketrin Kinzler sa Kornel univerziteta i njene kolege sa Čikago univerziteta pokazala je da bilingvalna deca razumeju značaj prilagođavanja percepciji drugih ljudi radi uspešne komunikacije. Bebama su tako pokazane dve banane, jedna koja je bila vidljiva i deci i odrasloj osobi koja je bila sa njima, dok su drugu bananu mogla da vide samo deca. Kada su istraživači upitali mališane da im daju bananu, bilingvalna deca su češće pokazivala na bananu koju je odrasla osoba mogla da vidi. Sa druge strane, monolingvalna deca su podjednako davala i jednu i drugu, ili obe banane u isto vreme.

Boravak u multijezičnom okruženju

Osim bilingvalnosti, boravak u multijezičnom okruženju takođe je način da se obezbede neki od ovih benefita. Deca u multijezičnim sredinama i dalje posmatraju kontekstualne signale koji su odgovorni za unapređene socijalne veštine bilingvalnih beba. U tom pogledu, okruženost ljudima koji pričaju drugim jezicima je dovoljna da omogući deci u ranom uzrastu određenu prednost u društvenom kontekstu. Ipak, tu se prednost završava. Kada se izvršne funkcije dece koja su boravila u multijezičnoj sredini uporede sa onom iz jednojezičnog okruženja, ne postoje nikakve uočljive razlike.

Benefiti učenja drugog jezika su očigledni za rano obrazovanje. Ne samo da će bilingvalni učenici moći bolje da obavljaju izvršne funkcije i imati veće šanse da duže očuvaju svoje mentalno zdravlje već će takođe biti veštiji u komunikaciji sa razvijenijim socijalnim veštinama. Dvojezičnost ne samo da proširuje mogućnost interakcije sa svetom već unapređuje sposobnost da se sagleda percepcija drugih i deluje u skladu sa tim.

Copyright: spass

Copyright: spass

Međutim, čak i 15 godina posle objavljivanja istraživanja koja su pokazala prednosti bilingvalnosti, mnogim obrazovnim sistemima i dalje nedostaju efikasni programi učenja stranih jezika. U Americi se tako jezičko obrazovanje prvenstveno odvija u srednjim školama. I pored toga, samo je u deset saveznih država polaganje stranog jezika bilo obavezno za srednjoškolce 2010. godine. Sa druge strane, bilingvalno obrazovanje u nekim delovima sveta postoji već decenijama. Devedesetih godina prošlog veka Belgija, Francuska, Holandija, Austrija i Finska proširile su svoje ranije uspostavljene dvojezičke edukativne programe za sve učenike opšteg obrazovnog profila. Ovakva odluka ne iznenađuje s obzirom na to da tržište postaje sve konkurentnije i sve više globalizovano.

Zato sledeći put kada pomislimo šta možemo da učinimo za svoju decu, postavite sebi isto pitanje na francuskom („Qu’est-ce que nous pouvons faire pour nos enfants?“) ili španskom jeziku („lo que podemos hacer por nuestros hijos?“) …

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE