Deca u zonama sukoba: Toksični stres i kako on utiče na razvoj

Deca koja žive u konfliktnim zonama često su izložena ekstremnim traumama, što znači da mogu biti izložena toksičnom stresu.

U martu ove godine UNICEF je objavio izveštaj u kome se procenjuje da je 87 miliona dece mlađe od sedam godina ceo život provelo u konfliktnim zonama, što značajno ugrožava razvoj njihovog mozga. Među državama koje se pominju u izveštaju kao najnebezbednija mesta za život mališana danas su Avganistan, Irak i Sirija, gde svako treće dete ne zna šta je mir i raste u kontekstu „nasilja, straha i izbeglištva“.

UNICEF podaci takođe pokazuju da gotovo svako četvrto od više od 100 miliona dece uzrasta od 6 do 15 godina iz 22 zemlje pogođene ratovima širom sveta ne ide u školu. Pored činjenice da 25 odsto njih nemaju pristup obrazovanju, dolazi vest da se čak i mališani kojima je odlazak u školu omogućen nalaze u riziku da njihov mozak pretrpi nepopravljivu štetu.

Šta je to toksični stres i kako utiče na razvoj mališana?

Deca koja žive u konfliktnim zonama često su izložena ekstremnim traumama, što znači da mogu biti izložena toksičnom stresu. Dok se određeni nivo stresa smatra normalnim kako bi se telo upozorilo na neposrednu opasnost, toksični stres sprečava povezivanje ćelija u mozgu – što ostavlja značajne i dugoročne posledice na njihov kognitivni, socijalni i fizički razvoj.

Pored neposrednih fizičkih pretnji kojima su izložena deca u kriznim područjima, ona su takođe u riziku od ozbiljnih emotivnih posledica, izjavila je Pia Brito, šef sektora za rani razvoj dece UNICEF-a.

Dete se rađa sa 253 miliona neurona koji funkcionišu, ali da li će mozak da dostigne svoj puni kapacitet u odraslom dobu od oko milijardu povezujućih neurona zavisi u velikoj meri od ranog razvoja u detinjstvu.

Istraživači sa Harvarda 2004. godine objavili su studiju pod nazivom „Preveliki stres narušava arhitekturu mozga koji se razvija“, koja objašnjava na koji način toksični stres može da „izbaci iz koloseka“ zdrav razvoj mozga.

Srećni trenuci aktiviraju pozitivne neuronske veze u mozgu, dok stresna iskustva proizvode negativne. Iskustva koja se često ponavljaju sve više jačaju određene veze koje vremenom postaju dominantne. Kao rezultat dugotrajnog stresa, telo i um konstantno se nalaze u visokom stepenu pripravnosti, bez obzira da li je stvarna opasnost prisutna. U studiji se navodi:

Deca mogu da se osećaju ugroženo ili da impulsivno reaguju na situacije u kojima ne postoji realna opasnost, kao kada na nečijem inače neutralnom izrazu lica vide ljutnju ili neprijateljstvoc, ili ostaju preterano zabrinuta dugo vremena nakon što je opasnost nastupila.

Dugoročne posledice izloženosti toksičnom stresu

Iako je za dečji razvoj ključno da ovladaju veštinama kojima mogu da se izbore sa teškim situacijama, preveliki stres može toksično da deluje na mladi mozak. Stres izaziva čitav niz fizioloških reakcija, koje uključuju povećanje srčane frekvencije, rast krvnog pritiska i povišene nivoe hormona stresa (kortizola) u krvi. Takve reakcije pripremaju telo da se suoči sa pretnjama i od suštinske su važnosti za njegov opstanak. Ipak, neprekidno aktiviranje sistema reakcija na stres može da dovede do doživotno povećane osetljivosti na bolesti (kao što su kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, gojaznost, dijabetes i moždani udar), kao i do problema mentalnog zdravlja (poput depresije, anksioznosti i bolesti zavisnosti).

U svetlu ovih činjenica, UNICEF procenjuje da je jedno od jedanaestoro dece mlađe od sedam godina odraslo u konfliktnim zonama u životnom periodu koji je kritičan za razvoj mozga. Osim simptoma kao što je depresija, narušeni rani razvoj dečjeg mozga značajno umanjuje šanse mališana da ostvare svoj puni akademski potencijal. Studija Jejl univerziteta iz 1999. godine utvrdila je da kvalitet razvoja do polaska deteta u školu direktno utiče na njegovu sposobnost učenja.

Sukobi deci oduzimaju njihovu bezbednost, porodice i prijatelje, igru i rutinu. A to su sve elementi detinjstva koji deci daju najbolje moguće šanse da se potpuno razviju i uče efikasno, što im omogućava da doprinesu ekonomijama i društvima u kojima žive, kao i da izgrade jake i sigurne zajednice kada odrastu.

Zato moramo da ulažemo više da bismo deci i njihovim starateljima obezbedili ključna dobra i usluge, uključujući materijale za učenje, psihosocijalnu podršku i sigurne dečje kutke koji mogu da pomognu da deca povrate svoja detinjstva usred sukoba, izjavila je Brito.