Donirajte

Da li verujete u Deda Mraza?

by , 9. дец 2013.

Deda Mraz pozitivno utiče na kognitivni razvoj deteta, njegovu maštu i kreativnost, inspiriše dete na pisanje pisma, podstiče ga na jasno izražavanje želja.

Priča 1:

Kao dete sam verovao u Deda Mraza. Sećam se kako sam ga čekao jedne godine sa šoljom mleka u ruci i keksićima na poslužavniku. Ostajao sam budan do kasno u noć, iako mi je san padao na oči. Nadao sam se da ću ga ugledati kad izađe iz dimnjaka. Na kraju, shvatio sam da, ipak, neće doći. Suznih očiju otišao sam u krevet, ali mleko nisam popio. Ali, gle čuda! Sledećeg jutra ispod jelke me je čekalo brdo poklona. Tada sam bio siguran da Deda Mraz zaista postoji. Uvek sam se trudio da budem dobar za Božić i Novu godinu, kako bi mi stigli pokloni.

Priča 2:

Svakog 31. decembra sestra i ja smo sa nestrpljenjem čekale da Deda Mraz tačno u ponoć pozvoni na vrata i obraduje nas poklonima koje smo roditeljima rekle da nam donese. Ali, svaki put umesto njega čekala nas je omiljena Barbi, puno kinder čokoladica i ostali darovi upakovani u ukrasni papir. Našu tugu što opet nismo uspele da vidimo Deda Mraza mama se trudila da ublaži rečima da je on mnogo zauzet i da ima još dece koja ga čekaju da im donose ono što su poželela. Iako smo vremenom shvatile da je Deda Mraz bio naš tata, koji je svake godine imao sve veće muke da se iskrade, stavi paketiće ispred vrata, a onda se pojavi tačno na vreme da zajedno vidimo šta nam je to Deda Mraz doneo, i dalje se rado sećam tih trenutaka.

Priča 3:

U mom razredu sam slušala drugare kako se raduju Novoj godini pričaju o Deda Mrazu i prave spiskove poklona. Joca već zna da će da dobije crvenog Moćnog rendžera, Mila je poželela „Skelitu“, lutkicu „Monstersicu“, Tea i Maja se raduju cipelama i kompjuteru. Ja sam u početku ćutala. Ipak, kada su me, na kraju pitali šta je to što ću ja da dobijem, rekla sam tiho „novu haljinicu za Mašu“. To je mala lutka koju imam. Dobila sam je pre tri godine i još je čuvam i pazim. Volela bih da mi je Deda Mraz donese, neka bude crvenkasta, sa svetlucavim zvezdicama. Znam da tata i mama to ne mogu da mi kupe. Ali, ako mi i ne stigne sada, neću biti tužna. Možda će je doneti neki drugi put.

Upkos tome što se današnji klinci mahom igraju u igraonicama, provode sate ispred kompjutera i za tili čas nauče kako da koriste najnoviji ajpod i ajfon, ili što su nečiji roditelji bogatiji, a nečiji siromašni, odnosno što jedni maštaju o velikim stvarima, a drugi o sitnicama, decu spaja to što i dalje veruju u jednu „tradicionalnu“ stvar iz prošlosti – u Deda Mraza.

Bez obzira na to da li mu pišu pisma ili šalju mejlove, želja mališana ostala je ista: da im donese poklone i obraduje ih. Većina nas se sigurno i dalje seća novogodišnjih proslava gde smo posle predstave, sa paketićem u ruci, čekali svoj red da se slikamo sa Deda Mrazom. Slične kolone mališana koji čekaju na svojih pet minuta danas možete videti u svakom šoping centru širom sveta. Dakle, samo su se okolnosti promenile, a dobri deka u crvenom odelu i dalje je ostao ono što je oduvek bio – donosilac poklona, verni prijatelj dece i simbol nade da će jednog dana svi njihovi snovi i želje postati stvarnost.

Od Deda Mraza deca obično traže da im donese igračke. Međutim, ponekad su njihove želje mnogo ozbiljnije, u vidu molbe da im Deda Mraz pomogne kako bi se mališani izborili sa bolnim i teškim životnim situacijama u kojima se oni i njihove porodice nalaze.

Molim te Deda Mraza, ne želim igračke. Ništa ne moraš da mi doneseš. Samo želim da moja sestrica ozdravi. (Mihajlo, 5 godina)

Deda Mraze, samo reci tati da nam svima mnogo nedostaje. Trudim se da budem hrabra i da ne plačem. Brinem se o mami kao što mi je on rekao da učinim. Čak i ako ne možeš da mi ga vratiš, reci mu samo da ga puno volim. (Ivana, 6 godina)

Deda Mraze, samo želim da moja mama bude srećna. (Marko, 5 godina)

Ko je Deda Mraz?

Deda Mraz je izmišljeni lik koji donosi deci poklone na Badnje veče, Božić ili na dan Svetog Nikole ili za Novu godinu. Verzije i ime ovog lika variraju među različitim kulturama, religijama i narodima. Ono što je približno za sva podneblja, to je da živi „negde oko severnog pola“, da nosi crveno odelo i kapu, da ima belu bradu, da je uvek dobro raspoložen, da se vozi na sankama sa irvasima, i da ima pomoćnike patuljke.
On cele godine, tako, pravi poklone, koje deli dobroj deci širom sveta za Novu Godinu i Božić, da bi ih nagradio za lepo ponašanje. Deca mu svake godine pišu pisma u kojima opisuju kako su bila dobra i šta bi želela na poklon, pa on tako zna kom detetu šta da donese.

Širom sveta se vozi u letećim sankama u koje je upregnuto osam irvasa od kojih svaki ima svoje ime, a najpoznatiji je Rudolf koji, zahvaljujući svom crvenom svetlećem nosu, Deda Mrazu osvetljava put. Deda Mraz obično čeka da svi zaspu, a zatim ulazi kroz odžak i deci spušta poklone u čarape, čizme ili ispod okićene jelke.

Zašto je verovanje u Deda Mraza tako važno?

baby-santa

Roditelji se neretko dvoume šta deci da ispričaju o Deda Mrazu. Da li je ta bajka opravdana ili je treba izbegavati? Da li je u redu lagati mališane o nekom čoveku koji ne postoji. Kako će ona da reaguju kada budu saznala da ste sve vreme izmišljali stvari, i da li će se razočarati?

Psiholozi kažu da, bez obzira na sva ova pitanja, možete slobodno da se upustite u novogodišnje čarolije i da ne izostavljate Deda Mraza. Ali, i da je bolje reći detetu da je ono poklon dobilo ne zato što je nešto dobro uradilo, bilo poslušno, već zato što je ono dobro dete, dobro biće, zato što ga roditelji i ostali koji ga daruju, vole. Takođe, ako imate dvoje ili više dece, a nisu svi podjednako poslušni – ne biste smeli jednima da stavljate poklone pod jelku, a drugima ne.

Novogodišnje i božićne poklone, naime, deca dobijaju zato što ih mama i tata vole bez obzira na to da li su dobri. Zato se deci i kupuje nešto sa spiska koji su „poslali“ Deda Mrazu, nešto što žele. Taj poklon je način da roditelji decu obraduju, usreće, iskažu svoju ljubav i pažnju, a ne da ih zbog nečega nagrade ili kazne.

Sa druge strane, ovo verovanje je pre svega dobro za moralni razvoj deteta. Verovanje u dobrog deku obučenog u crveno odelo, koji zna da li si bio dobar i lepo se ponašao ili nisi, pomaže detetu da jasnije vidi razliku između dobrog i lošeg. Time je podstaknuto da i samo stvara sliku o dobru i zlu.

Takođe, Deda Mraz pozitivno utiče na kognitivni razvoj deteta, njegovu maštu i kreativnost, inspiriše dete na pisanje pisma, podstiče ga na jasno izražavanje želja. Takva izmišljena bića posebno su važna u razvoju dece između treće i pete godine.

Stručnjaci dodaju i da verovanje u Deda Mraza podstiče darežljivost i smanjuje dečji egocentrizam. To je i prilika da nauče da vrednuju stvari koje imaju.

Naučna istraživanja, pritom, potvrđuju da se većina dece ne razočara kada shvati da Deda Mraz ne postoji. Naprotiv, smatraju da su veliki i zreli kada to saznaju i vrlo su radi da se pred mlađom braćom i sestrama pretvaraju kako i dalje veruju.

Samim tim, Deda Mraz je posebna čarolija koja postoji samo u detinjstvu i ne treba je oduzimati deci pre vremena. Pustite da dete samo počne da se raspituje, prvo da sumnja i da na kraju otkrije istinu. Naučite dete da smisao novogodišnjih praznika nisu samo pokloni, već prvenstveno vreme sa porodicom, vreme za uspomene koje će pamtiti zauvek.

Možda niste znali o Deda Mrazu

  • Smatra se da je Deda Mraz od 1985. do danas primio preko 12 miliona pisama i 700.000 čestitki.
  • Imena Deda Mrazovih irvasa su: Dasher, Dancer, Prancer, Vixen, Comet, Cupid, Donner, Blitzen i Rudolph.
  • Deda Mraz ima svoj aerodrom koji se nalazi u Rovaniemi, glavnom gradu finske Laponije koja se, inače, smatra domovinom Deda Mraza. Na aerodrom osim putničkih, sleću i avioni finske pošte donoseći svake godine hiljade i hiljade pisama dece (ali i odraslih) iz celoga sveta koji pišu Deda Mrazu.
  • Ukoliko želite da pošaljete pismo Deda Mrazu u Laponiju, njegova adresa je: Santa Claus, Santa Claus Main Post Office, FI-96930 Arctic Circle.
  • Pošta Deda Mraza postoji i u Srbiji i pismo od Deda Mraza može da vam stigne i na srpskom jeziku, preko web stranice www.pismodedamraza.rs
  • Rovaniemi Deda Mraz čak ima i svoj fudbalski klub, i izvodi svaki početni udarac na domaćim utakmicam
  • Deda Mraz je bio najbogatiji izmišljeni lik na čuvenoj Forbsovoj listi, ispred Ričija Riča, Leksa Lutora (Supermen), Mongomerija Bernsa (Simpsonovi), Baje Patka i drugih. Za njega piše da mu je bogatstvo neograničeno, da živi na severnom polu, da ima 1.659 godina i da se bavi industrijom igračaka i slaktiša. Od 2006. je izostavljen sa ove liste, jer je bio „van konkurencije“.

Kako doživljavaju Deda Mraza u zemljama širom sveta?

U Belgiji deca veruju u Svetog Nikolu, koji im donosi poklone. Deca takođe veruju da on jaše konja, pa mu ostavljaju seno, šargarepu i vodu za konja ispred kuće. Hrišćani u Kini ukrašavaju svoje domove papirnatim lampionima i ostavljaju čarape u koje Deda Mraz stavlja poklone. Deda Mraza zovu Dun Che Lao Ren. U Italiji, Deda Mraza menja veštica Befana koja dobroj deci donosi poklone dok lošu kažnjava. U Japanu ljudi ukrašavaju svoje domove i radnje sa zelenišem. Njihov Deda Mraz je sveštenik HOTEIOSHA. Finci Deda Mraza zovu Joulupukki, Englezi Father Christmas, a Šveđani tomte, i vide ga kao ružnog patuljka koji izlazi iz poda noseći vreću sa poklonima. Vozi se sankama koje vuče koza. U Rusiji deca se drže za ruke i pevaju pesme dok kruže oko posebno za tu priliku okićene jelke. Ona čekaju Ded Moroza i njegovog pomoćnika Snjeguročku da im donese poklone. U Francuskoj Pere Noel stavlja poklone u cipele koje su deca ostavila pored kamina.

Šta deca najčešće traže od Deda Mraza da im pokloni?

daddy-daughter-santa

Istraživanje od prošle godine u Velikoj Britaniji otkrilo je da je „tata“ na 10. mestu najtraženijih poklona od Deda Mraza. Mnoga deca su, tako, spremna da zaborave na najnoviji „ajped“, igračke, slatkiše ili kućnog ljubimca samo da bi ponovo imali oca koji će brinuti o njima.

Prvo mesto na listi najtraženijih poklona, takođe, bi moglo da bude veliko iznenađenje za mnoge roditelje jer se na njemu nalazi brat ili sestra. Na drugom je pravi irvas, a na trećem živi konj, dok je na četvrtom, nekako neočekivano, automobil. Istraživanje, koje je obuhvatilo decu staru između četiri i 12 godina, pokazalo je da deca najviše traže i psa (5), čokoladu (6) i lizalicu (7). Na osmom mestu je sneg, a na devetom kuća.

Među 50 najtraženijih poklona od Deda Mraza, 17 se odnosi na kućne ljubimce i druge životinje – magarca, pile, pa čak i slona. Na listi se pojavljuju i čisto materijalne stvari kao što su „ajfoni“ i „ajpedi“. Oni najmaštovitiji traže mesec, mašinu za putovanje kroz vreme ili… cveklu. Jedno dete je tražilo Evu Longoriju, a drugo Harija Stajlsa, pevača grupe „One Direction“.

Reference:

1 komentara

Napiši odgovor
  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic каже:

    Sigurno je da decijoj masti treba dati prostora da veruju u ono sto ih raduje i cini sretnima i zadovoljnima na nacin koji ce zadovoljiti sve njihove potrebe koje zavise od toga koliko su deca svesna mogucnosti svojih roditelja da im obezbede ono sto ona zele .
    Svi smo mi kao mali verovali u deda mraza i njegove avanture prepricavali sa roditeljima i drugarima u vrticu i skoli i na taj nacin podgrejavali nasu nadu da cemo dobiti ono sto hocemo ako budemo cele godine dobri i poslusni .
    Verovanje u deda mraza je deo nasih mastanja i sanjarenja o tome koliko je on deo nasih zivota dok smo mali i dok ne shvatimo da samo ako verujemo u nesto to ce nam se i ostvariti ako uporno radimo na tome da budemo dobri i tako zasluzimo ono sto nam sleduje kao nagrada i motiv da budemo jos bolji i tako odrastamo sa uverenjem da negde tamo postoji neko ko deci sirom sveta deli poklone koji nam ulepsavaju zivot i cine ga bogatijim za ona iskustva koja ce nam pomoci da zivimo bolje i lepse .
    Deda mraz je vise od nekog cikice koji nam donosi ono sto pozelimo , on je simbol srece i radosti malisana koji se svake godine oduseve sto ce im taj lik iz njihove maste i prica omoguciti da budu sretna i zadovoljna tokom cele godine a pogotovo zimi pred novu godinu kada deda mraz ima najvise posla da deli osmehe malisanima koje tako hrabri da veruju u ono sto ih cini sretnima onoliko koliko im je potrebno za jedan zivot koji obogacujemo nasom verom i nadom u bolje dane i godine koje nam znace mnogo vise od toga nego sto smo mi i sami toga svesni .

Оставите одговор на igor terzic Одустани од одговора

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE