Donirajte

Da li ste znali da bebin psihološki život počinje mnogo pre rođenja?

by , 11. дец 2017.

Mogu li iskustva koja beba doživi pre rođenja uticati na promene u ponašanju i psihološkom razvoju bebe? Da li je moguće da ljudski fetus stiče znanja i pre svog rođenja?

Rođenje je početak života, nulta tačka od koje sat počinje da kuca. Od dana  kada beba dođe na svet roditelji počinju da neguju dete, čuvaju ga, uče ga i vaspitavaju. Međutim, da li život zaista počinje sa rađanjem? Poslednjih tridesetak godina ovaj stav se dovodi u pitanje i naučnici sprovode istraživanja o početku psihološkog razvoja i početka učenja kod dece. Mnogi naučnici, istraživači i psiholozi ukazuju na to da majčin stomak nije samo prostor u kome se dete razvija već i psihološki medij.

Šta dete vidi, čuje oseća i radi u majčinom telu? Posmatrajući rezultate mnogobrojnih istraživanja, saznajemo o razvoju inteligentnog života u utrobi. Prvobitno, on se razvija kroz razvoj čula. Pet meseci nakon začeća majka može da oseti blage pokrete u svom telu i tada beba počinje da se pokreće. Nakon šest meseci boravka u majčinom stomaku beba čuje. Žene koje su trudne mogu da primete da se dete koje se pokreće smiri kada majka počne da mu govori. To znači da dete već tada prepoznaje majčin glas i da je kada se rodi, majčin glas već dobro zapamtilo.

Ovaj fenomen potvrđuju istraživanja u kojima je bebama po rođenju data plastična bradavica. Primetili su da bebe više i brže sisaju kada im se pusti zabeleženi snimak glasa svoje mame nego kada se pusti glas neke druge žene. Čulo ukusa se takođe razvija u tom periodu. Istraživanja pokazuju da deca kasnije u životu češće prave izbor ka namirnicama koje je majka jela tokom trudnoće. Nakon sedam meseci beba može da otvori oči i da vidi. U osmom mesecu dete naglo dobija na kilaži. Međutim, kada uzmemo u obzir razvoj čula i doživljaje koje je dete primalo dok je bilo u materici, u neurološkom smislu rođenjem se ništa bitno ne menja. U ponašanju bebe, naravno osim prilagođavanja na potpuno drugačiju sredinu, razlike su takođe neznatne. Beba jede u meri u kojoj je jela. Spava onoliko koliko je spavala. Do prvih promena u ponašanju dolazi tek nakon  mesec dana od rođenja.

Copyright: Dasha Muller

Međutim, nije samo razvoj čula ono što govori u prilog tome da bebin psihološki život počinje mnogo pre rođenja. Istraživanja koja su urađena na Univerzitetu Severne Karoline govore u prilog prenatalnog učenja. Majke su dobile instrukciju da čitaju određenu priču naglas kada su bile trudne. Kada su se bebe rodile, istraživači su želeli da utvrde da li su bebe zapamtile priču koja im je čitana, kao i majčin glas. Analizom je utvrđeno da su bebe prepoznavale priču, kao i majčin glas. Takođe su primetili da bebe prepoznaju i više reaguju na svoj maternji jezik nego na druge jezike. Nakon ovakvih istraživanja možemo tvrditi da bebe pamte dok su u stomaku.

Zašto su ova istraživanja važna i šta nam govore? Govore da deca mnogo ranije počinju da uče nego što smo mi do sada pretpostavljali. Deca uče o majčinom glasu. Uče i pamte jezik. Pamte ukuse hrane koju majka jede. Na taj način pripremaju metabolizam i druge fiziološke reakcije na sredinu u kojoj će živeti. Majka šalje informacije o svom načinu hranjenja, o vremenu spavanja, ritmu dana, kao i druge informacije; beba uči i prilagođava se. Majka ima ulogu prenosioca informacija o svetu, koje dete upija kao sunđer kako bi imalo što više znanja o mestu na kojem će živeti. Majka sa detetom deli sve uticaje koji se dešavaju, vazduh, hranu, nivo buke, kulturne običaje.

Ljudski fetus je aktivni učesnik svog razvoja, koji skuplja informacije koje će mu biti važne za život posle rođenja. Na osnovu informacija koje majka pruža fetus se priprema za život. Ukoliko beba uči o svetu preko naših navika i oseća naše emocije, to zapravo govori da vaspitanje deteta počinje mnogo pre rođenja. Posao i uloga majke i oca (indirektno, kroz odnos sa majkom) i naše aktivno učestvovanje u njima je prisutno i tokom tih devet meseci stvaranja novog života. Bebin psihološki život počinje pre rođenja.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE