Donirajte

Da li je došao kraj onom što se nekad zvalo detinjstvo?

by , 30. Jul 2014.

Koliko često izvodite mališane da se igraju napolju i istražuju okolinu? Smatrate li da njihovo detinjstvo treba više da protiče napolju nego u kući, ili je to suviše opasno za njih?

Kada kažemo „leto”, često pomislimo na igre na otvorenom, piknik u parku ili dan proveden na plaži. Zar ne? Međutim, danas se srećemo sa raznim istraživanjima i tekstovima koji sumorno govore o takozvanom „kraju detinjstva”, odnosno ističu činjenicu da se mališani više ne igraju napolju, u prirodi, kao nekada, već biraju da sate i sate provode ispred televizora, kompjutera, tableta…

Konkretno, istraživanje koje je sproveo „National Trust” 2012. godine otkrilo je podatak da četvrtina dece provodi dnevno manje od pola sata napolju. Takođe, istaknuto je da više od polovine dece uzrasta od sedam do dvanaest godina provodi manje od sata dnevno igrajući se van kuće, dok skoro svako deveto od desetoro mališana nikada nije učestvovalo u igrama na otvorenom kao što su penjanje na drvo, istraživanje pećine, korišćenje mape, ili pravljenje skloništa i skrovišta.

Takve brojke su nekada bile nezamislive. Od 1000 anketiranih roditelja, baka i deka dobijen je podatak da su u proseku provodili dva sata i 34 minuta svakog dana napolju kada su bili mali. Pritom, više od polovine baka i deka (53 odsto) provodilo je više od tri sata dnevno na otvorenom u uzrastu od sedam do dvanaest godina, u poređenju sa šest procenata mališana danas. Konačno, Britansko kraljevsko društvo za zaštitu ptica (RSPB), kao najveća humanitarna organizacija u državi koja se bavi očuvanjem prirode, iznelo je podatak da je samo jedno od petoro britanskih mališana „u kontaktu sa prirodom”.

Kao rezultat svega toga, „National Trust” je pokrenuo kampanju pod nazivom „50 stvari koje treba da uradite pre nego što napunite 11 godina i 9 meseci“sa ciljem da se deca danas više povežu sa prirodom, time što će stvoriti priliku za 200.000 mališana da se igraju napolju ovog leta. Kampanja organizuje više od hiljadu različitih aktivnosti i događaja tokom letnjeg raspusta kako bi podstakla cele porodice da više vremena provode u prirodi.

Hju Denis, zvezda popularne engleske humorističke serije „Prekobrojni”, podržao je ovu kampanju, o čemu je govorio za list „Independent”:

Moje najlepše uspomene iz detinjstva vezane su za vreme koje sam proveo igrajući se napolju. Tužno je da današnja deca ne uživaju u iskustvima kojih se mi odrasli tako rado sećamo. Radost čine male stvari – koje su sve, samo ne dosadne i komplikovane. Dvorište iza kuće ili zgrade može da bude prava riznica različitih aktivnosti za decu, baš kao i plaža ili obližnji park.

Helen Mič, pomoćnik direktora sektora za prirodu i angažovanje u „National Trust”, dodala je:

Sećanja koja nosite iz detinjstva zauvek žive u vama, a ukoliko su mesta na otvorenom deo tih sećanja, onda postoji nada da će deca izrasti u ljude koji žele da zaštite takva posebna mesta za generacije koje dolaze.

Kraj detinjstva

childhoodIpak, neki se pitaju zašto se taj trend po kom se deca više ne igraju napolju povezuje sa izrazom „kraj detinjstva” ? Da li se vi slažete sa tom konstatacijom? Tačno je da su zapadne države postale opsednute bezbednošću dece, i da se roditelji smatraju neodgovornim ako dozvole mališanima da se slobodno igraju napolju. Neki roditelji su optuženi za grubo zanemarivanje, čak ide dotle da su označeni i kao kriminalci zato što dozvoljavaju da njihova deca vode samostalan život.

Dakle, danas postoji kontradiktornost između slobode dece i njihove zaštite, pa ako neko dozvoli mališanima da se igraju napolju, to može da se kosi sa društvenom klimom. Sva novija pomenuta istraživanja i članci ne uzimaju takve stvari u obzir, baš kao što ne uzimaju u obzir ni manjak entuzijazma roditelja za igru dece na otvorenom. To je sa jedne strane pogrešno, jer je verovatno najbolji način da se deca zaštite upravo u podsticanju njihove nezavisnosti, kreativnosti i avanturističkog duha. Zar ne mislite da je deci potrebno da iskuse i ostvare interakciju sa svetom koji ih okružuje, kako bi spoznali sebe, razvili osećaj odgovornosti i znali kako da se nose sa rizičnim i neočekivanim situacijama?

Da li prevelika briga o bezbednosti dece znači i manje slobode za njih?

Što je najvažnije, boravak na otvorenom može pozitivno da utiče na mentalno i fizičko zdravlje vašeg deteta. Fizička aktivnost je ključna za njihov rast i razvoj, s obzirom na to da su pod ogromnim pritiskom da postignu dobre rezultate u školi. Tako bi boravak u parku ili pored jezerceta mogao donekle da ih rastereti i relaksira. To bi bilo dobro i za našu planetu: vreme provedeno u parku ili na nekom drugom mestu na otvorenom podstaklo bi decu da izrastu u ekološki odgovorne pojedince i zaljubljenike u prirodu, koji će se rado sećati uspomena iz detinjstva kada su se igrali napolju, pa će možda i više vremena provoditi u prirodi.

childhood-plane

S druge strane, današnje društvo je u velikoj meri evoluiralo i od dece ne može da se očekuje da se ponašaju i igraju na isti način kao što su to činile generacije pre njih. Važno je ne oslanjati se previše na tehnologiju i novotarije, mada čovek ne može ni da ih ignoriše. Rešenje je u pronalaženju zdrave ravnoteže i pravljenju kompromisa.

Da li uočavate neke druge prednosti i mane o kojima nismo govorili? Da li smatrate da prevelika briga o bezbednosti dece znači i manje slobode za njih?

Oznake:

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE