Donirajte

Cenzura muzičkih spotova – da ili ne?

by , 19. сеп 2014.

Mnogi se slažu da scene određenih muzičkih spotova nisu prikladni za tinejdžere. Možda je rešenje u uvođenju oznake “samo za starije od 15 godina” i drugih ograničenja?

Da li će oznaka „samo za starije od 15“ zaista zaštititi decu od eksplicitnog sadržaja koji se može naći na internetu? Da li je potrebno rangirati muzičke video spotove, tako da gledaoci, a pre svega roditelji, mogu da odrede da li su takvi sadržaji prikladni za njihove tinejdžere? Da li će bilo kakva vrsta ograničenja za pregled sadržaja imati veći značaj od običnog pop-up prozorčića? I konačno, da li je takva cenzura prihvatljiva, odnosno da li će doneti više štete nego koristi?

Zabrinuti roditelji u Velikoj Britaniji konačno mogu da odahnu. Nakon što su dugo vremena negodovali što njihova deca mogla da gledaju neprimerene, čak i vulgarne sportove svojih muzičkih idola zahvaljujući slobodi koju pruža internet, britanski premijer Dejvid Kameron odlučio je da povuče radikalne poteze. U Britaniji će se od 1. oktobra muzički spotovi na internetu objavljivati sa ograničenjem, poznatim kao „dobra oznaka“, i to isključivo radi zaštite dece. O čemu se, zapravo, radi?

Reč je o pilot projektu, koji će se, za početak, sprovoditi u trajanju od tri meseca. Očekivanja su velika, posebno posle saznanja da su You Tube, Vevo i British Board of Film Classification (državno telo za etiketiranje filmova) udružili snage kako se više ne bi desilo da spotove popularnih muzičkih zvezda sa neprikladnim sadržajem gledaju maloletnici. Po rečima Kamerona, cilj je „da se deca zaštite od scena nasilja i pornografije, kojima obiluju brojni popularni video snimci“. Ovakvu odluku podržali su Warner Music, Sony i Universal, tri najveće muzičke izdavačke kuće u Velikoj Britaniji, čija izdanja čine 85% svih nosača zvuka koji se objave u toj zemlji. Takođe, dodaju da će sprovesti istu starosnu klasifikaciju koja se primenjuje za filmove (zabranjeno za mlađe od 12, 15 ili 18 godina).

adults-only

Premijer Dejvid Kameron tvrdi da je za roditeljstvo potreban konstantan trud i rad.

Pomoć države roditeljstvu i porodicama sa decom ne sme da se završi dolaskom mališana na svet.

Jedan od ciljeva je i da se deca zaštite od neprikladnih online i offline sadržaja, kao i da se roditeljima omogući da steknu određen stepen kontrole nad onim što njihova deca smeju da gledaju. Kako bi se sprečilo da deca gledaju eksplicitne sadržaje na internetu, roditelji u Velikoj Britaniji moći će da instaliraju filtere na kompjuteru ili mobilnim uređajima, i time blokirali video snimke koji nose oznaku zabrane za određene starosne grupe.

Ipak, još uvek nije izvesno kako će se konkretno sprovoditi novi program, kao ni da li će se to primenjivati samo na britanska muzička ostvarenja. Kritičari ovakve odluke Vlade kažu da je ovo kratkoročni plan i da je za upozoravanje korisnika o tome šta gledaju na internetu i van njega potrebno više vremena i edukacije od postavljanja samih filtera.

Korišćenje ovakvog programa nije zakonski obavezno, to znači da roditelji sami moraju da donesu odluku da li će da aktiviraju navedenu funkciju ili ne, uprkos tome što će današnji tehnološki napredni i pronicljivi tinejdžeri sigurno moći da joj doskoče. Devid Kameron ističe:

U tome se ogleda uloga roditelja – znati kada treba reći ne, a ponekad čak i primeniti drastične mere, kao što je isključivanje televizora ili kompjutera, ma koliko to bilo nepopularno i neefikasno, s obzirom na to da deca uvek mogu da pronađu neki drugi ekran i odgledaju ono što ih zanima.

Ukoliko roditelje to ne brine, i ako ne uključe filtere, tada nijedno dete ne može da bude zaštićeno, i ovakva mera biće beskorisna.

girl-shocked

Generalno, roditelji su zabrinuti ne samo zbog seksualnih sadržaja, već i zbog scena koje prikazuju uživanje narkotika, nasilje i „loše ponašanje“. S obzirom na to da ne postoji opšta definicija „lošeg ponašanja“, porodice različito shvataju šta takvo ponašanje predstavlja, u zavisnosti od mesta gde žive, ličnih uverenja, standarda, ili religije kojoj pripadaju. Kako Guardian prenosi, Američka psihološka asocijacija objavila je 2007. godine izveštaj u kojem se navodi da postoji direktna veza između seksualizacije mladih devojaka i problema vezanih za narušavanje mentalnog zdravlja kod devojaka i žena (nizak nivo samopoštovanja, depresija, poremećaji u ishrani).

Međutim, zar ovakvo pitanje ne zaslužuje barem javnu raspravu? Da li je ova nova mera etiketiranja muzičkih spotova isto što i cenzura? Deca bi trebalo da prođu kroz loša i dobra iskustva. Ona bi trebalo da budu informisana o različitim aktuelnim temema, kao što su seksualnost i narkotici, iako bi bilo potrebno da se to sprovodi na edukativan i konstruktivan način. Previše kategorija i filtera mogu da dovedu do preterane kontrole, i tako postanu kontraproduktivni za rast i razvoj deteta.

Roditelji će, naravno, uvek želeti da zaštite svoju decu. Zaštititi ih znači reći im NE, i objasniti im zašto je pogrešno nešto što oni žele da učine, tako da postanu svesni toga i ne ponove istu grešku. Želja pojedinih da se po svaku cenu sačuva ta bezazlenost, nevinost i naivnost nikuda ne vodi, jer kasnije može da pokrene nasilno ponašanje.

spirit-you

Sve zapadne zemlje imaju problem sa pop muzikom, iako su iskustva i izloženost online i offline muzičkim sadržajima različiti među državama. Ono što se pokazalo efikasnim u Velikoj Britaniji, možda neće moći da se primeni u Srbiji i obrnuto. Zato je potrebno da se ovakvo pitanje razmotri iz perspektive deteta, roditelja, ali i publike i stanovništva neke zemlje u celini.

Da li mislite da bi uvođenje starosne klasifikacije za muzičke spotove efikasno zaštitilo decu u vašoj zemlji? Da li biste radije dozvolili deci da sama odgledaju sporne spotove, a onda im pomogli da uvide razliku između dobrog i lošeg kada su eksplicitni sadržaji u pitanju?

1 komentara

Napiši odgovor

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE