Ono što uspešne ljude izdvaja od ostalih nije to što sanjaju velike snove, već što rade na ostvarenju tih snova.
Bez obzira na to da li je vaš idol Mahatma Gandi, indijski mislilac i vođa pokreta za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, Stiv Džobs, osnivač Epla ili Elon Musk, jedan od osnivača kompanija Pejpal i Tesla Motors, svako od nas sanja velike snove. Iako se takvi snovi često veoma razlikuju, svi su u suštini usmereni ka sličnom. Svaki put kada je neko nezadovoljan trenutnim stanjem stvari, on počinje da zamišlja neki bolji, drugačiji i lepši svet. I upravo tada se rađa jedan san. Uostalom, u prirodi svakog čoveka je da sanja o nečemu.
Četvorogodišnja ćerka mog komšije mašta o tome da napravi kućicu za svoju barbiku. Za studenta koji je tek diplomirao i zaposlio se u jednoj od vodećih svetskih tehnoloških kompanija u Silikonskoj dolini san je da dizajnira automobil koji može da leti. Mogućnosti su beskonačne. Ipak, ono što uspešne ljude posebno izdvaja od ostalih nije to što sanjaju velike snove, već što rade na ostvarenju tih snova. Da Gandi nije aktivno učestvovao u pokretu za građanska prava, Indija ne bi dobila nezavisnost 1947. godine. Da Džobs u Eplu nije pokrenuo proizvodnju ajfona, način na koji danas komuniciramo verovatno bi bio drugačiji. Da je Novak Đoković samo sanjao o tome da postane najbolji teniser planete, a da nije radio na ostvarenju tog sna, možda ne bi bio Novak Đoković „Džoker“, prvi igrač sveta.
Aktivno radite na ostvarenju svojih snova
Copyright: Rawpixel
Kada mi je deda preminuo od raka prostate, prvi put u životu postupio sam u skladu sa svojim ambicijama. Kao naivni gimnazijalac, uvek sam maštao da dam svoj doprinos nauci; međutim, da zaista pokušam to i da ostvarim kao tinejdžer, delovalo mi je kao nemoguća misija. Tek kada sam izgubio dedu, osetio sam dovoljno jaku motivaciju da aktivno doprinesem naučnim istraživanjima vezanim za kancer. Pročitao sam veliki broj relevantnih naučnih radova o ovoj teškoj bolesti. Biologija mi nije najbolje išla, pa sam imao određenih poteškoća da razumem veći deo literature, ali sam nastavio da je čitam. Nisam se predavao. Posle nekoliko meseci proučavanja svih informacija u vezi sa kancerom, kontaktirao sam sa profesorima širom Amerike kako bi mi pružili šansu da pokušam da pružim i svoj doprinos u istraživanju. S obzirom na to da sam bio veoma mlad, nisam dobio mnogo prilika. Ipak, ostao sam uporan i verovao da se čuda događaju. Kako se školska godina bližila kraju, i posle gotovo stotinu poslatih mejlova, primljen sam na laboratoriju sistemske biologije na Maunt Sinaj medicinskoj školi, gde sam mogao da učestvujem u izradi i implementaciji sopstvenog istraživačkog projekta.
Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra
Copyright: bikeriderlondon
Prilikom rada na tom prvom bioinformatičkom istraživanju, shvatio sam koliko je to zapravo težak i veliki izazov. I dalje sam morao mnogo toga da naučim iz biologije, a ne mogu da se pohvalim ni da sam bio majstor za kompjutere. U prvih nekoliko meseci radio sam na ostvarenju svog sna, ali sam u isto vreme i nenamerno odlagao najteže zadatke za kasnije. „Pročitaću taj rad sutra… Napisaću kod u sredu… Ponovo ću poraditi na pajplajnu sledeće nedelje“. Sporo sam napredovao sve dok nisam shvatio da je jako važno pridržavati se koncepta „Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra“. Ne mogu da utičem na to šta će se sutra dešavati, ali mogu da kontrolišem ono što se dešava u ovom trenutku. Čim sam isprojektovao svoj um od maštanja o tome šta bih uradio sutra na ono što radim danas, ubrzo sam krenuo da napredujem sa svojim projektom.
Neće uvek ispasti kako ste planirali
Copyright: Tomsickova Tatyana
Tri godine kasnije, na kraju srednje škole, ušao sam u jako kvalitetnu fazu projekta i predložio nove mešavine medikamenata, koje je odobrila Uprava za hranu i lekove, za 60 različitih tipova tumorskih ćelijskih linija. Objavio sam svoj prvi naučni rad i čak dobio priznanja na međunarodnoj sceni. Nažalost, nisam pronašao lek za rak prostate, o čemu sam nekada sanjao. Ipak, zavoleo sam nauku i stekao sam neumornu želju za učenjem. Uz diplomu iz molekularne, celularne i razvojne biologije sa Jejla, sačuvao sam želju i san da doprinesem da naš svet bude lepše i bolje mesto za život. I dalje sanjam o mnogim stvarima, ali takođe dovoljno čvrsto verujem u sebe da pokušam da te snove i ostvarim.
Novak Đoković fondacija
NDF – Friendship Games
Često mi je veoma interesantno da otkrivam koje su to stvari što pokreću druge ljude, i šta je to što oni žele da ostvare. Kada svojim vršnjacima postavim ovakva pitanja, mnogi od njih mi sa ushićenjem pričaju o velikom broju ciljeva u životu. Drugi se pak zbog toga osećaju pomalo neprijatno. Rekli su mi da neke ljude niko nikada nije pitao šta oni zaista žele, niko nikada nije verovao u njihove sposobnosti, a kada drugi ne veruju u vas, počinjete da zaboravljate kakav je osećaj kada verujete u sebe.
U Novak Đoković fondaciji imamo misiju da omogućimo deci da sanjaju velike snove, ali ”“ što je još važnije ”“ da u njih veruju. Nadamo se da će verujući u svoje snove mališani steći samopouzdanje da vredno rade kako bi se jednog dana takvi snovi i ostvarili.
