Detetu kupujete sladoled ako je bilo dobro, čokoladu ako je bilo mirno, dajete mu nešto novca ako je dobilo peticu u školi, ili mu skidate zvezde s neba ako je pojelo sve iz tanjira. U savremenom roditeljstvu batine–grdnja metoda disciplinovanja odavno je prevaziđena.
Kažnjavanje je ostalo u prošlosti, danas se deca nagrađuju. Zašto da koristimo prut kada postoji bolji način da vaspitamo mališane, uz pomoć šargarepe? Ipak, šta ako se ispostavi da šargarepa nije tako slatka?
Dok svaki oblik fizičkog kažnjavanja ili kritikovanja, posebno na javnom mestu, treba izbegavati, iako je vaš cilj samo da dete vratite na pravi put, takođe nije preporučljivo da ga učite „veštini“ iznuđivanja i manipulacije.
Svaki put kada mališanu „samo“ nudite čokoladu u zamenu da pojede povrće za ručak, vi mu zapravo usađujete „šta ja time dobijam“ stav. Tako ćete odgajiti dete koje će uvek očekivati nešto da dobije pre nego što ispuni ono što je obećalo, i koje će nastaviti da ne sarađuje ukoliko odbijete da ga prvo podmitite.
Kako davanje čokolade deci za dobro ponašanje postaje podmićivanje? Zar se to ne zove „nagrađivanje“? U čemu je zapravo razlika između mita i nagrade?
Mito i nagrada
Zamislite da je vaše dete u školi dobilo zadatak da ga uradi kod kuće, ali uopšte nije zainteresovano da počne. Kako biste ga podstakli da ga ipak završi, „podmićujete“ ga sa dva sata gledanja crtaća pre nego što obavi zadatak. Takvo rešenje u datom trenutku deluje brzo i efikasno. Ipak, ako nastavite u tom smeru, vremenom će se vaša navika pregovaranja i podmićivanja okrenuti protiv vas. S obzirom na to da mališanu dajete mito pre nego što je bilo šta uradio, on tada može da učini šta mu je volja, jer je već dobio ono što je želeo.
Sa druge strane, ako mu dozvolite da dva sata gleda crtani nakon što je završio zadatak, onda je reč o nagrađivanju.
Mito kao i nagrada znači da detetu nudite nešto u zamenu za dobro i poželjno ponašanje. Za razliku od nagrade, podmićivanje mališana nije unapred isplanirano i roditelji mu obično pribegavaju kako bi prevazišli trenutnu krizu, nudeći im nešto što pre nisu nameravali da im daju. Iako se takav pristup čini delotvornim u stresnim situacijama, njegove dugoročne posledice prevazilaze sve benefite. Podmićivanje uči decu da mogu da dobiju ono što žele ako „naprave scenu“, i umesto da sarađuju oni uviđaju da dobijaju mnogo više ako urade upravo suprotno.
Nagrade roditelji određuju unapred, kako bi dete znalo šta može da očekuje. Na taj način oni su ovoga puta u mnogo boljoj poziciji jer nisu prinuđeni da pregovaraju sa detetom usred nezgodne situacije. Ako želite da se mališan lepo ponaša, morate striktno da se pridržavate principa priznavanja truda koji je uložio samo onda kada je zadatak ili obaveza ispunjena, kako bi shvatio zašto je važno da bude disciplinovan i odgovoran. Tako ćete u isto vreme sprečiti da razvije nerealan osećaj da mu nešto po pravu pripada, kao i da se pita „Šta ja tu dobijam?“ svaki put kada nešto mora da uradi, što je posledica pogrešne prakse podmićivanja.
Iako metoda nagrađivanja u prvi mah deluje kao bolja opcija, čak i ona ima svoje nedostatke. Mališani u ranom uzrastu žive u sadašnjosti. Oni ne poseduju kognitivne sposobnosti ili kontrolu impulsa koji su potrebni za razmišljanje unapred, i zato ne mogu ništa da obećaju, bez obzira na to koliko je primamljiva vaša nagrada. Osim toga, ukoliko ga konstantno nagrađujete za dobro ponašanje ili postignuća, jednom kada mu ne date nagradu mališan može da odustane i prestane da se trudi. Ukoliko je nagrada vezana za svaki uspeh, počinjete da devalvirate trud deteta zato što mu podsvesno stavljate do znanja kako ste mislili da nije doraslo zadatku, što se zauzvrat negativno odražava na njegovo samopouzdanje.
Povremeno nagrađivanje kao najbolje rešenje
Psiholozi ističu da je pohvaliti detetov uloženi trud najbolje rešenje pomoću kojeg možete da mu omogućite da oseti satisfakciju zbog postignutog cilja. S vremena na vreme možete da ponudite malu nagradu (u vidu iznenađenja) kao logičnu posledicu njegove saradnje. Na ovaj način naučićete mališana da teži ka uspehu, jer će biti istinski motivisan.
Konačno, ukoliko obratite pažnju na to kako vaši postupci utiču na ponašanje mališana, moći ćete da promenite svoj pristup i postignete bolje rezultate. Setite se da kada pribegavate mitu kako biste korigovali dečje ponašanje, cena koju na kraju plaćate zapravo je mnogo veća nego što se to u početku čini. Umesto toga, podstaknite mališana da zasluži razumne nagrade tako što će preuzeti odgovornost i potruditi se da popravi svoje ponašanje.