Često se kaže da je igra objektiv kroz koji deca doživljavaju svet oko sebe. U tom smislu ona je od velike važnosti jer doprinosi kognitivnom, fizičkom, socijalnom i emotivnom blagostanju dece.
Neke od mnogobrojih koristi dečije igde između ostalog su i: smanjenje straha, stresa i anksioznosti, više radosti i samopoštovanja, povećana pažnja i pozitivne emocije koje jačaju imunološki, endokrini i kardiovaskularni sistem. Odgovornost je roditelja da osmisle kreativne igrice i stvore stimulativno okruženje za svoju decu.
Dečiju igru možemo podeliti u nekoliko vrsta:
-
Pokretne-motoričke igre
Penjanje, skakanje, nošenje, bacanje, trčanje i igranje loptom su sjajne aktivnosti za mališane. Ove vrste igara pozitivno deluju na razvoj motoričkih sposobnosti i akomodaciju oka koja je vrlo bitna kod čitanja.
Neke od primera fizički zahtevnijih igara su:
Dan-Noć je sigurno jedna od igrica koju smo svi probali bar jednom kao mali. Kada učitelji ili roditelji kaže dan dete ustane, kada kaže noć ono čučne. Postaje kada ponovite par puta dan ili noć a dete automatski krene da uradi suprotno.
Preskakanje konopca je još jedna dobra fizička aktivnost za decu. Preskakati se može trečeći, skačući, sa obe noge zajedno ili naizmenično, sa poskocima između okreta konopca, unapred, unazad, krećući se ili u mestu. Ova igra je zanimljiva zato što se dete može samo igrati a moguća je i u društvu više mališana. Kada dete preskače konopac samo, potrebno je da se prethodno podesi njegova dužina. Idealno je da, kada dete stane na sredinu konopca, ručke može da podigne do pazuha. Preskakanje konopca u društvu podrazumeva da dva igrača drže konopac i okreću ga u velikim krugovima, dok treći igrač stoji između njih i preskače konopac.
Puštanje zmajeva je takođe super igra za vreme provedeno napolju. Zahteva samo malo vetra! I mi volonteri na Drugarijadi smo iskusili kako ova igra može da oraspoloži i zabavi decu. Deca se takmiče čiji će zmaj dalje da odleti i uče kako da slušaju vetar, te zatežu i popuštaju končić po potrebi.
„Igranje je najviši oblik istraživanja.“ Albert Ajnštajn
-
Umetničke igrice poput crtanja, bojenja i pevanja
Bilo da je u pitanju omiljena igračka, kućica ili kućni ljubimac, crtanje je uvek dobra opcija za podsticanje mašte. Takođe, pevanje, imitacije i pantomime pozitvnu utiču na razvoj kreativnosti kod dece.
Crtanje na majici. Uz pomoć voštanih boja i brusnog papira deca mogu stvarati kreativne i zanimljive crteže a ostaje i sjajna uspomena koju im možete pokazati kada nakon par godina.
Pravljenje oblika uz pomoć štapića za sladoled. Klasifikujte ih tako što ćete ih svaki od njih obojiti u neku boju a onda oni koji su iste boje služiće da napravite neki oblik poput trougla ili kvadrata.
Puzle takođe predstavljaju dobar način da se dete zabavi. Različite boje i oblici naučiće primoraće dete da upotrebi svoje kognitivne sposobnosti kako bi kreiralo kompletnu sliku. Ovo je odlična alternativa kada izlazak napolje nije moguć.
Igranje u kadi. Ovo može da bude nešto nalik odlasku na bazen ali bez krema za sunčanje i rezervne odeće. Bez straha od utapanja i prehlade. Tako da igra u kadi sa malo više vode može da nauči decu i roditelje kako da se nose sa vodenim izazovima.
Frizbi može da bude dobra igračka kako za vaše dete tako i za vašeg ljubimca. Kada se oni udruže praktično ne postoje granice zabave.
-
Tehnologija na pametan način
Svakako su telefoni i televizori nezaobilazni za najmlađe, ali ukoliko je već tako onda vodite računa o vrsti programa koji gledaju kao i o sajtovima koje će dete posećivati.
Postoji puno sjajnih i stimulativnih online sadržaja koji će ih animariti.
Jedan takav sajt je i štreber . U pitanju je srpski sajt koji pruža mnogo načina da dete nauči nešto korisno i da mu to uzgred bude i interesantno.
„Igra je najveće izražavanje ljudskog razvoja u detinjstvu i sama po sebi je slobodna manifestacija onoga što je u duši deteta“ Fridrih Frebel
Za kraj bih želeo da istaknem rad Brajana Satona Smita, stručnjaka za dečiju igru koji veruje da se deca rađaju sa ogromnim neuronskim kapacitetom koji ako se ne koristi u prvim godinama života vremenom izumire. U svojoj knjizi „Dvosmislenost igre“ on tvrdi da:
„Pored toga što deca igranjem formiraju neurološku osnovu koja će im pomoći za rešavanje problema, govor jezika i kreativnost, ona takodje samim igranjem uče. Uče kako da se odnose prema drugima, kako da koriste svoje mišiće i telo i kako da razmišljaju o apstraktnim pojmovima. Kroz igru deca uče kako da uče. Ono što stiču igranjem nije konkretna informacija već uopšteni stav i pristup koji je usmeren ka zdravom rešavanju problema a koje uključuje i abstrakciju i kombinatornu fleksibilnost gde deca povezuju delove ponašanja u novo rešenje za probleme koji zahtevaju promenu misli ili akcija. Dete sa kojim se roditelji ne igraju dovoljno i koje ima malo prilika da istraži svoju okolinu, može da ima problema prilikom stvaranja ovih neuralnih veza koje će mu biti potrebne kasnije tokom života“.
