Noćne more kod dece – kako da pobedite čudovište iz ormara

Nakon što ste svog mališana smestili u krevet, ušuškali ga i pročitali mu njegovu omiljenu priču, poželećete mu laku noć i lepe snove.

Ipak, kako da reagujete i pomognete deci kada se, umesto da sanjaju kako se na cvetnoj livadi igraju sa medom, kucom i zekom, tokom noći nađu usred najgoreg košmara ili suoče sa svojim najvećim strahom?

Zašto se deca plaše odlaska na spavanje?

Noćni strahovi i noćne more su izuzetno česta pojava kod dece, naročito u predškolskom uzrastu. Oni su sastavni deo razvoja dečje psihe, odnosno njihove mašte i osećaja straha, jer deca postaju svesna da postoje stvari koje mogu da ih povrede. Noćni strahovi i more su neka vrsta odbrambenog mehanizma, koji služi za preradu misli i osećanja koja su ostala neobrađena u budnom stanju. Oni su odušak za nerešene probleme racionalnog svesnog uma. Mnoga dešavanja iz svakodnevnog života mogu da utiču na dečje snove. Nekada je to polazak u vrtić ili školu, neke stresne situacije, svađe u porodici, strah od velikog komšijskog psa ili scene pune nasilja na televiziji. Sve što dovodi do jačih emotivnih dečjih reakcija pogoršava njihove strahove i uzrokuje njihovu veću uznemirenost. Stvari kojih se deca plaše obično se menjaju tokom njihovog odrastanja. Tako se sasvim mala deca plaše čudovišta ispod kreveta, babaroge i ostalih izmišljenih likova, dok se stariji mališani pribojavaju realnih opasnosti, kao što su provalnici ili prirodne katastrofe.

Noćne more

Noćne more ili košmari su intenzivni, zastrašujući snovi iz kojih se dete iznenada budi, a dešavaju se najčešće u ranim jutarnjim satima. Dete plače, jeca, doziva roditelje i oseća strah i nakon što se probudilo iz košmara, jer se seća onoga što je ružno sanjalo, tako da mu neće biti lako da ponovo utone u san. Iako se noćne more javljaju i kod odraslih, ipak su deca ta koja su sklonija košmarnim snovima i buđenju noću, jer ona svakodnevno primaju nove informacije iz svoje okoline i upijaju nova iskustva, i to velikom brzinom.

Noćni strahovi

Za razliku od noćnih mora, noćni strahovi se javlja 2-3 sata posle odlaska u krevet. Dete bar u početku ne reaguje na pokušaje roditelja da ga umire, jer iako deluje budno, njegov um i dalje spava. Kada se probudi, uopšte se ne seća onoga što je sanjalo ili su takva sećanja maglovita, i deluje uznemireno, ponekad agresivno. Noćni strahovi se javljaju neko vreme i nestaju kako ciklus spavanja sazreva.

Saveti kako da pomognete mališanu da provede mirnu noć

Posle noćne more dete traži blizinu roditelja kako bi se osećalo sigurno i kako bi moglo ponovo da zaspi. To se naročito odnosi na mališane najranijeg uzrasta, zato što sve do 4. godine oni ne prave razliku između snova i jave. U takvim situacijama, za njihov pravilan psihički razvoj važno je da roditelji što pre reaguju na plač ili dozivanje deteta i da mu daju do znanja da ga uvek čuvaju. Zagrljaj i ponavljanje „Bezbedan si, mama je tu“ takođe pomaže da se dete brže smiri. Ipak, kako odrastaju, moći ćete da ih naučite veštinama kako se izbore sa svojim strahovima.

• Saslušajte dete ukoliko želi da vam ispriča ono što je sanjalo i pokažite razumevanje za ono što ga plaši. Nikada nemojte da potcenjujete, negirate ili budite njegove strahove.
• Utešite mališana. Važno je da roditelji uteše i smire svoje dete kada je uplašeno. Ukoliko je potrebno, nekoliko puta mu ponovite da su mama i tata tu, da je bezbedan i da nema razloga da se plaši, jer je sve to samo ružan san.
• Naučite ga da se izbori sa svojim strahovima. U tom smislu ponudite mu nekoliko opcija kako da reaguje u takvim situacijama, kao recimo da obuče magičnu pidžamu i postane superheroj ili da razmišlja o lepim stvarima. Ispričajte mu šta vi radite kada ste uplašeni. Takođe, pružite mu odgovarajući uzor na koji može da se ugleda kroz čitanje priča o deci koja su uspela da pobede svoje strahove.
• Igrajte se u mraku. Organizujte potragu za blagom u vidu predmeta koji sijaju u mraku.
• Noćno svetlo. Bez obzira na to čega se vaše dete plaši, noćno svetlo često pomaže, sve dok nije suviše jako, kako bi mališan mogao da se uspava. Ili probajte da ostavite odškrinuta vrata njegove spavaće sobe kako bi dete znalo da nije odvojeno od ostatka porodice.
• Izbegavajte gledanje strašnih filmova i emisija na televiziji. Ne dozvolite mališanima da gledaju horor filmove ili da čitaju strašne priče pred spavanje, jer će takvi sadržaji samo intenzivirati njihove strahove.

• Pronađite predmet koji će ga štititi tokom noći. To može da bude ćebence ili neka igračka sa kojom će mališan odlaziti na spavanje.
• Tehnike za opuštanje. Naučite dete kako da se opusti i rasterećno utone u san. Neka zamisli da leži na plaži ili posmatra zalazak sunca. Takve misli skrenuće mu pažnju od stvari koje ga plaše.
• Razgovarajte o strahovima svog deteta narednog jutra ili tokom dana. Na taj način mališan će se manje plašiti kada padne noć. Osim toga, pomozite mu da izgradi svoje samopouzdanje, kako bi se osećao sigurnije u svakom trenutku.
• Ohrabrite mališana da ostane u svom krevetu. Jedino tako će dete moći samo da se uveri da mu se ništa loše neće dogoditi, kao i da nauči kako da se izbori sa svojim strahovima. Mnogo bolje rešenje je da vi ostanete sa njim u njegovoj sobi nego da on pređe kod vas. Ukoliko je mališan previše uplašen, pravite mu društvo dok se ponovo ne uspava. Ipak, ne činite to suviše često, čak ni dve noći zaredom, jer u takvim situacijama vaše prisustvo može da postane neophodno. Ako se dete probudi usred noći i dođe u vašu sobu, bolje je da ga otpratite nazad do njegove sobe i ponovo ušuškate u krevet.
• Proverite da li je sa detetom sve u redu. Ukoliko je mališan zabrinut zbog toga što se vraćate u svoju sobu, svakih 5-10 minuta ga obiđite kako biste se uverili da je sve u redu. Neka vaš dolazak ne zavisi isključivo od njegovog dozivanja kroz plač.