Rana specijalizacija u sportu može da dovede do niza neželjenih efekata.
Svetlost reflektora. Publika koja netremice prati svaki korak i pokret takmičara u besprekornoj opremi na terenu. Gromoglasan aplauz prolama se tribinama posle postignutog gola, dobijenog meča, oborenog rekorda, osvojene zlatne medalje.
Svakome ko je bar jednom prisustvovao ovom veličanstvenom trenutku dobro je poznat osećaj kada nas iznenada preplavi i ponese talas pozitivne energije i emocija. Vazduh odiše nekom posebnom magijom, kolektivnom dozom radosti i uživanja, koju stvara samo sport.
Ipak, postoji nešto što može da vas vine u još veće visine i izazove još snažniji emotivni naboj. To je euforija kojom celo telo zrači jer ste VI postigli gol, dobili meč, oborili rekord, osvojili zlatno odličje. To je utisak koje se ne može opisati rečima – razlog zbog koga su izmišljenje fraze „biti na sedmom nebu“ i „živeti život do maksimuma“. Osećate se kao da ste na krovu sveta i ništa ne može da vas spusti na zemlju.
Copyright: tammykayphoto
Jednom sam se našla u takvoj situaciji, kada sam poslednji put u srednjoj školi učestvovala na lokalnom šampionatu u plivanju. Za to takmičenje vežu me neke od najlepših uspomena; od trenutka kada sam se popela na pobedničko postolje narednih nedelju dana bila sam na sedmom nebu. Mogu samo da zamislim kakav je osećaj proživeti toliku sreću i radost na značajnijoj sportskoj pozornici, kada su ulozi i nagrade neuporedivo veći.
Upravo je taj pobednički osećaj i želja da njhova deca dožive isti uspeh naveo veliki broj roditelja, nastavnika i trenera da se zapitaju da li rana specijalizacija u sportu omogućava mališanima da budu korak ispred ostalih kako bi postali novi Majkl Felps, Usein Bolt, ili Lionel Mesi – sportske zvezde kojima se mnogi od nas dive.
Njihovo pitanje je sasvim opravdano. Veliki broj stručnjaka izrazio je uverenje da rana specijalizacija obezbeđuje mladim sportistima odskočnu dasku za uspeh na velikim takmičenjima kojim će ispisati stranice sportske istorije. Podrška ranoj specijalizaciji bazirana je na tezi da je više iskustva jednako većim prednostima na duže staze. Studije u kojima su učestvovali šahisti i muzičari iznele su dovoljan broj dokaza koji opravdavaju ranu specijalizaciju. Kada je reč o šahistima, čini se da veće iskustvo rezultira boljim sposobnostima organizacije, procesuiranja i reagovanja na informacije. Osim toga, neki istraživači ističu teoriju o „pravilu 10 godina“ po kojoj je 10 godina intenzivnog treniranja, posebno osmišljenog da unapredi atletske veštine i tehnike, minimalan uslov da se postigne nivo profesionalnog sportiste. Takođe, veruje se da tih 10 godina moraju da se poklope sa specifičnim periodima fizičkog i kognitivnog razvoja. Na taj način, što duže sportista trenira na visokom nivou, to je veća verovatnoća da će ostvariti vrhunske rezultate.
Copyright: ISchmidt
Ipak, novije studije pokazuju da rana specijalizacija može da dovede do niza neželjenih efekata. Pre svega, ograničavanje deteta da trenira samo jedan sport ne samo da ga sprečava da uživa u igri i nameće mu pritisak zbog prevelikih očekivanja roditelja već takođe prouzrokuje nedovoljan razvoj motoričkih sposobnosti. Manje učešće u alternativnim sportovima često dovodi do zasićenja, zbog čega mališani napuštaju sport i nisu više fizički aktivni, što se loše odražava na njihovo zdravlje. Stručnjaci su otkrili da rana specijalizacija može da ograniči i psihosocijalni razvoj deteta zbog manjeg broja mogućnosti da boravi u različitim okruženjima i ovlada veštinama koje su mu potrebne kako bi se snašlo u takvim sredinama. Osim toga, intenzivni treninzi dovode do iscrpljenosti, povreda i ozbiljnih fizičkih oštećenja zbog naglog rasta kostiju i istezanja/nefleksibilnosti usled sporijeg rasta mišića i tetiva.
Sa druge strane, rana diversifikacija dobija sve veću podršku trenera i naučnika. Pokazalo se da se većina profesionalnih sportista mnogo kasnije u životu specijalizuje za određeni sport, tek u tinejdžerskom dobu: studija o plivačima otkrila je da su oni koji su se specijalizovali rano proveli manje vremena u timu reprezentacije i rano se povukli iz sporta od plivača koji su kao deca trenirali različite sportove, a kasnije se potpuno posvetili plivanju. Pretpostavka je da do toga dolazi zato što dečji sportski programi mališanima pre svega omogućavaju da uživaju u sportskoj igri i na taj način razvijaju njihovu unutrašnju motivaciju koja je potrebna za više struktuirane i intenzivne treninge koji ih kasnije očekuju. U međuvremenu, mnogi od onih koji se rano specijalizuju kada odrastu prestanu da se bave sportom, navodeći kao glavni razlog to što je za njih sport izgubio svaku draž. Rana diversifikacija takođe podstiče i unapređuje razvoj fizičkih i kognitivnih veština koje su neophodne za primarni sport jer se identični elementi prenose iz jedne sportske discipline u drugu. Studije pokazuju da učenici koji su se oprobali u nekoliko sportova postižu bolji uspeh u školi i imaju dobar odnos sa vršnjacima, zato što različiti sportovi promovišu različite životne veštine. Mnoge organizacije poput NCAA (Nacionalna univerzitetska sportska asocijacija) – regulatorno telo koledž sportova, Olimpijski komitet SAD, Nacionalna fudbalska liga, Američka profesionalna bejzbol liga, Nacionalna hokejaška liga, podržale su ranu diversifikaciju, navodeći da multisportski pristup dovodi do boljih performansi, manjeg sagorevanja, manje socijalne izolovanosti i dužeg bavljenja i uživanja u sportu tokom života.
Copyright: Andresr
Iako rana specijalizacija ima svojih prednosti, najnovija istraživanja sve više pokazuju da taj put ne treba shvatiti olako. Benefiti rane diversifikacije, kada se izvagaju prednosti i mane specijalizacije, ogledaju se u tome što sportista ne samo da može da dostigne svoj puni potencijal u sportu već takođe razvija sve aspekte svoje ličnosti. Po rečima stručnjaka:
Rana specijalizacija može da unapredi veštinu, ali ne doprinosi atleticizmu kao treniranje više sportova.
Zato svaki put kada osetite potrebu da podstaknete svog mališana da se opredeli za jedan sport, setite se da je Stiv Neš počeo da trenira košarku tek sa 13 godina, dok se Majkl Felps oprobao u bejzbolu, fudbalu i golfu pre nego što se profesionalno posvetio plivanju.
