Po rečima Augusta Kurija, brazilskog naučnika, psihijatra, psihoterapeuta i autora nekoliko bestselera u kojima obrađuje dinamiku emocija i izgradnju misli, današnja generacija dece i mladih ljudi nikada se nije osećala manje srećnom.
Tempo izgradnje misli menja se kroz mnogobrojne stimulacije, kao što su neograničeno korišćenje mobilnih telefona, interneta, video-igara, provođenje previše vremena ispred TV ekrana ili svakodnevno dobijanje poklona. U 21. veku deci i tinejdžerima nedostaju važne socijalno-emocionalne veštine: posmatranje stvari i situacija iz tuđe perspektive, razmišljanje pre reagovanja, izlaganje umesto nametanja ideja i učenje kako biti zahvalan.
Prekomerna stimulacija naštetila je ovoj generaciji i pretvorila ih u nestrpljive mališane i adolescente koji pokazuju malo razumevanja i interesovanja za probleme koji pogađaju naše društvo i koji više izražavaju svoje nezadovoljstvo umesto da su zahvalni. Ipak, postoje načini na koje roditelji mogu da preokrenu ili, u najmanju ruku, ublaže ovaj negativan trend. Rešenje se krije upravo u razvijanju osećaja zahvalnosti.
Istraživanje Džefrija Froha, profesora psihologije sa Univerziteta Hofstra, i njegovog tima pokazuje da su zahvalni mladi uzrasta od 11 do 13 godina u poređenju sa manje zahvalnim vršnjacima srećniji, optimističniji, da imaju bolje odnose sa prijateljima i porodicom, da su zadovoljniji svojom školom, porodicom, zajednicom, prijateljima i samima sobom, kao i da pružaju veću emocionalnu podršku drugima. Osim toga, utvrđeno je i da su zahvalni tinejdžeri od 14 do 19 godina u poređenju sa manje zahvalnim tinejdžerima više zadovoljni svojim životim, da koriste svoje jake strane za dobrobit svoje zajednice i više su uključeni u rad škole i hobije, imaju bolje ocene, manje su zavidni, depresivni i pohlepni.
Svi navedeni benefiti navode roditelje da se zapitaju šta mogu da učine kako bi podstakli zahvalnost kod svoje dece. Postoje strategije koje mališanima jasno stavljaju do znanja da su voljeni, i koje ih uče kako da budu zahvalni za ono što jesu i imaju.
1. Ličnim primerom pokažite deci šta znači zahvalnost
Deca se često ugledaju na svoje roditelje i kopiraju njihov model ponašanja u određenim situacijama. Pokazivanje zahvalnosti kroz svakodnevna mala dela kao što je reći „hvala“ ili uzvratiti nekome na podršci i pomoći odgovarajućim gestom i pažnjom način je na koji možete da naučite mališane da budu zahvalni. Tako ćete zahvalnost koju osećate zbog dobrog u vašem životu učiniti transparentnom i svojoj deci ukazati na to da postoje mnoge stvari zbog kojih smo privilegovani, kao i da je zahvalnost dragocena vrlina. Odrasli mogu direktno da promovišu zahvalnost kod dece tako što će ih naučiti da cene ono što dobijaju od drugih – ličnu vrednost takvih „darova“ i nesebičnost koja ih prati, kao i trud, vreme i osećanja koja je neko uložio kako bi učinio nešto dobro za drugoga. To će olakšati mališanima da zahvalno razmišljaju.
Takođe, za vreme večere možete da podstaknete ukućane da razgovaraju na temu zahvalnosti i opišu zbog čega su tog dana bili zahvalni. Ili napravite „kutiju za zahvalnost“, u koju će svaki član porodice staviti ceduljicu sa kratkim opis situacije kada je osetio zahvalnost. Na kraju godine otvorite kutiju tokom zajedničnih porodičnih aktivnosti i naglas pročitate opise koji se u njoj nalaze kako biste se prisetili svih dobrih stvari koje su se te godine desile. Na taj način naučićete decu da cene pozitivne aspekte života umesto da razmišljaju samo o negativnim.
2. Provodite što više vremena sa svojom decom i maksimalno im se posvetite
Vreme je druga reč za ljubav. Deca, čak i tinejdžeri, vole da provode vreme sa svojim roditeljima. Ukoliko sa mališanom provodite dosta vremena na kvalitetan način, pomoći ćete mu da savlada jezik ljubavi kao najveći životni dar. Uživajte u svakom zajedničkom trenutku i uklonite sve moguće distrakcije, uključujući i mobilni telefon. Zahvaljujući fokusiranosti i privrženosti, u mogućnosti ste da saosećate sa detetom i pokažete empatiju kao jednu od najvažnijih emocija za razvijanje zahvalnosti i moralnog ponašanja. Osim toga, dete i vi bićete više zahvalni zbog vašeg dobrog odnosa i stvari u kojima oboje uživate.
3. Iskoristite detetove jače strane kako biste podstakli njegovu zahvalnost
Kada odredite koje su jače strane vašeg mališana, pomozite mu da ih upotrebi kad god mu se za to ukaže prilika. Ne samo da se tako otvaraju mogućnosti da drugi doprinesu stvarima koje vaše dete voli, već mališan tako može da unapredi svoju sposobnost da bude od pomoći i da sarađuje za dobrobit ostalih, što će ga učiniti više zahvalnim. Kako biste na direktan način promovisali zahvalnost, ohrabrite dete i pomozite mu da iskoristi svoj potencijal kako bi bilo zahvalno i ljubazno prema drugima.
Copyright: Andresr
4. Podstaknite pomaganje drugima i negovanje međuljudskih odnosa
Pomaganje drugima i nesebičnost su dva ključna elementa za odgajanje zahvalne dece. Kada mališani pruže ruku, posebno kada koriste svoje prednosti, oni se osećaju više povezani sa onima kojima pomažu i tako razvijaju i neguju prijateljstva i društvene odnose. Neka uče kroz vaše postupke i ponašanje da su drugi ljudi bitni i da očuvanje dobrih međuljudskih odnosa treba da bude prioritet. Kako biste pomogli mališanima da ojačaju odnose sa ljudima iz okruženja, podstaknite ih da budu pažljivi i obzirni prema drugima, da dele ono što imaju sa njima, redovno kažu „hvala“, kao i da budu kooperativni i spremni da pomognu.
Copyright: KonstantinChristian
5. Pomozite mališanima da otkriju ono što je njima važno
Osećaj svrhe postojanja daje deci kompas za kreiranje smislenog života. Naša dužnost kao odraslih je da im pomognemo da otkriju svoje pasije i pronađu put ka ličnom cilju koji je u skladu sa njihovim moralnih vrednostima, interesovanjima i željama. Početak tog procesa je podsticanje njihove zainteresovanosti za određena društvena pitanja i probleme kako bi saznali što više o tim temama i došli do načina na koje mogu da naprave razliku. Osećaj najdublje zahvalnosti u životu proizilazi iz globalnog razmišljanja, povezivanja sa problemom sa kojim se mnogi ljudi suočavaju i preduzimanja koraka koji doprinose pozitivnim promenama u društvu.
Ljudi a posebno mladi češće slede materijalne ciljeve kao što je želja za posedovanjem stvari koje su sinonim za bogatstvo, status i određeni imidž u društvu. U većini slučajeva to vodi ka manje kvalitetnim i ispunjenim društvenim odnosima i isključuje izglede za razvijanje dubljih veza sa drugima i iskrenu zahvalnost. Uloga roditelja je da skrenu fokus dece sa težnje za ostvarivanjem materijalno obojenih snova i preusmere ga na suštinske ciljeve, kao što su angažovanost u aktivnostima koje jačaju osećaj zajedništva, pripadnosti i razvoja. Ne samo da će uspešno postizanje takvih ciljeva ispuniti osnovnu dečju potrebu za samostalnošću, kompetentnošću i pripadnošću već od toga zavisi njihov lični razvoj, sreća, uspeh i zahvalnost. Kako biste još više pojačali njihovu zahvalnost, uživajte zajedno sa njima u uspesima koje su postigli, i podstaknite ih da se zahvale onima koji su im pomogli da ostvare svoje ciljeve.
Moć zahvalnosti
Odgajanje zahvalne dece nije samo posao porodice već i društva. Društvo treba što pre da iskoristi moć zahvalnosti. S obzirom na to da svet u kome živimo svakim danom postaje sve više kulturološki šarenolik i digitalno povezan, i da se gomilaju složeni društveni problemi, zahvalnost može da pomogne u pokretanju motivacije i sposobnosti koje su mladima potrebne kako bi ostvarili ne samo akademski uspeh već i položili „ispit života“. Svi moramo da se uključimo i uradimo ono što je u našoj moći kako bismo pomogli mališanima da odrastu u moralne odrasle osobe, koje će doprineti stvaranju saosećajnog i brižnog sveta. Ohrabrujući decu da pokažu i drugima daruju najbolji deo sebe, možemo samo da zamislimo kakve blagoslove nova generacija zahvalnih donosi. Za sve što vredi u životu potrebno je mnogo vremena i truda. Na nama je da učinimo da se tako nešto zaista i dogodi.
