Sportisti jesu inspiracija i uzor mladima, ali deca mogu da se ugledaju i na roditelje, naučnike, nastavnike, i druge koji ne dobijaju toliko pažnje, a više su nego posvećeni pomaganju drugima.
Skandal koji je napravila jedna od najvećih NFL zvezda, Rej Rajs, obeležio ovu sezonu američkog fudbala. Naime, proletos je član Baltimor Rejvensa fizički nasrnuo na svoju verenicu u jednom kazinu i pritom je nokautirao. Svađali su se oko spiska gostiju za predstojeće venčanje i pojedinih SMS poruka koje su sportisti to veče stizale na telefon. Rajs je rešenje pronašao u tome što je napao Dženej koja je pala u nesvest od siline udarca. Čim je video – snimak ovog incidenta procureo na internetu u septembru, odmah je podignuta optužnica. Njegov klub Baltimor ga je otpustio, a NFL kaznio suspenzijom na neodređeno vreme. Ipak, NFL liga je za slučaj znala još ranije, i “kaznila” je Rajsa sa samo dve utakmice neigranja. To je izazvalo brojne kritike na račun komesara lige Rodžera Gudela koji je otvoreno priznao da je pogrešio u donošenju isuviše blagih mera. Tek, sve to je u SAD podstaklo široku nacionalnu debatu o sportistima i nasilju u porodici.
NFL sportisti nisu jedini koji su se našli na udaru javnosti zbog sličnog ponašanja. Tako su 2013. godine zbog sistematskog dopinga biciklisti Lensu Armstrongu oduzete sve titule pobednika Tur de Fransa. Ove godine višestruki olimpijski šampion u plivanju Majkl Felps uhapšen je zbog vožnje pod uticajem nedozvoljenih supstanci. Ovakvi skandali narušili su reputaciju sportista i sportova kojima se bave. Ipak, milioni ljudi i dalje prate sport preko malih ekrana dok najmlađi nastavljaju da se dive svojim omiljenim sportskim idolima. Pitanje je da li bi mališani i dalje trebalo da ih doživljavaju kao svoje uzore.
Jedan od najvećih izazova sa kojima se sportisti suočavaju je što su stalno i svuda prisutni, i praktično nemaju prava na grešku. Oni ne učestvuju samo na takmičenjima koje prenose nacionalne televizijske kuće širom sveta već često promovišu i zaštitna su lica raznih proizvoda, dok ima i onih koji se pojavljuju kao glavni likovi u popularnim video – igricama. Svaki dan se na sportskim programima vrte pregledi najboljih utakmica, intervjui sa igračima i snimci mečeva. Neki sportisti se pojavljuju kao voditelji emisija u prepodnevnom terminu, neki od njih pišu memoare, dok drugi drže govore na svečanoj dodeli diploma. Danas gotovo ne može da se napravi razlika između elitnih sportista i profesionalnih zabavljača i animatora.
Pažnja javnosti koju sportisti uživaju može da ima i pozitivan uticaj. Profesionalni sportisti su oličenje discipline, timskog rada i sportskog duha. Svake nedelje oni nas iznova zadivljuju sposobnostima na terenu i željom da pomeraju granice svojih dostignuća. Olimpijske igre su možda najbolji primer tih ostvarenja. Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine Usein Bolt je osvojio zlatnu medalju u trci na 100 metara, koju je pretrčao za neverovatne 9,63 sekunde. Gimnastičarka Gabi Daglas je prva Afro-Amerikanka koja je osvojila titulu u višeboju na Olimpijskim igrama. Misti Mej Trinori i Keri Volš-Dženings osvojile su treće uzastopno zlato u odbojci na pesku. Svake četiri godine na OI, sportisti nas istinski inspirišu da i mi postignemo još veće uspehe, i učinimo svoju naciju ponosnom, ako ikako možemo.
Takođe, mnogi sportisti su iskoristili to što su u centru pažnje kako bi učinili nešto dobro za društvo. Često pružaju podršku raznim humanitarnim organizacijama ili doniraju velike sume novca koji zarade u dobrotvorne svrhe. Bejzbol igrač Njujork Jenkisa Derek Džeter donirao je preko 10 miliona dolara za podršku mladima u riziku. Zvezda američkog ženskog fudbala Mia Ham i član hokejaške Kuće slavnih Mario Lemieux osnovali su fondacije koje finansiraju istraživanja za pronalaženje leka protiv kancera. Fondacija Novak čoković predstavlja još jedan pozitivan primer kako je uspešan sportista iskoristio svoj uticaj i sredstva da bi pomogao drugima da žive bolje.
Međutim, medijska pažnja, podrška, i milionski ugovori su nešto sa čim mnogi sportisti ne umeju da se nose. Biti u centru pažnje i pod budnim okom javnosti znači da ne mogu da sakriju mane (koje svako od nas ima) i stavove o raznim životnim temama. Čak i kada sportisti negde pogreše, mališanima je i dalje teško da razlikuju njihove profesionalne uspehe od toga kakvi su kao ličnosti. Dugotrajno glorifikovanje sportista isključivo zbog njihovih fizičkih podviga može loše da se odrazi na mlađe generacije koje traže uzore da ih vode i usmeravaju u životu.
Deca mogu da pronađu svoje uzore i van sportskih terena. Veliki broj naučnika, nastavnika i državnih službenika ne dobijaju toliko pažnje za svoja dostignuća, a više su nego posvećeni pomaganju drugima. Na primer, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade zaslužuje podjednak prostor u medijima kao karijera i uspesi jednog NFL beka. Sportisti mogu da inspirišu mališane da budu fizički aktivni i vode zdrav način života, ali na kraju, kada se sve uzme u obzir, oni bi pre svega trebalo da se ugledaju na ljude iz svog najbližeg okruženja kao što su roditelji, bake, deke i nastavnici. Oni možda neće znati da zakucavaju poput NBA zvezda, ali su oličenje odgovornosti i posvećenosti. Vrhunski sportisti dolaze i prolaze. Svetski rekordi se obaraju i novi šampioni se krunišu svake godine. Pravi heroji nastoje da nam svaki dan ulepšaju život i inspirišu nas da budemo najbolji što možemo.
