Donate Now

Školske uniforme – za i protiv

by , 6th Dec 2013

Da li bi deca trebalo da nose školske uniforme dok su u školama ili ne, pitanje je koje izaziva brojne polemike širom sveta.

Podjednako jaki razlozi su i za i protiv ove ideje. Oni koji podržavaju stav da se nose uniforme tvrde da je razlog za to veoma jednostavan: određeni kodeks odevanja stvara pozitivnu atmosferu za učenje u bezbednom okruženju. Oni, takođe, navode da su školske uniforme dobre i sa sociološkog aspekta, jer se smanjuju različitosti na osnovu ekonomskog statusa, a školska zajednica u isto vreme postaje sigurnije mesto za učenike.

Sa druge strane, svi oni koji su protiv školskih uniformi kao argumente ističu da je uniformisana garderoba skupa, nedovoljno efektna, kao i da umanjuje individualnost i slobodu izražavanja učenika.

Prvo da razmotrimo razloge koji idu u prilog školskim uniformama:

Noseći uniformu, učenici izgrađuju osećaj pripadnosti i identifikuju se sa školom. To stvara pozitivno društveno okruženje, jer je svaki učenik “deo tima”. Među učenicima koji nose iste uniforme rađa se i osećaj zajedništva, saradnje i međusobne podrške. Slično tome, igrače određenog sportskog kluba prepoznajemo po istom dresu koji nose. Njihova oprema primer je postojanja kolektivne svesti, kao i toga da oni kao članovi jednog tima zajedno rade na postizanju istog cilja ili svrhe.

classmatesTakođe, lakše je podstaknuti učenike da postižu što bolje rezultate u školi kada nose uniforme.  S obzirom na to da su odgovarajuće obučeni za odlazak u školu, oni svojim samim izgledom pokazuju spremnost da uče. Školska uniforma simboliše pripremu učenika za ispunjavanje svojih dužnosti i obaveza. Modni trendovi i neprikladno odevanje nisu opcija, jer učenik u uniformi svoju pažnju usmerava na učenje, dok navike potrošačkog društva ostavlja po strani, dok je u školi.

Iz ugla roditelja, uniforme za učenike su višestruko korisne. Smanjuju utrošak novca pri kupovini garderobe koja prati trendove u odevanju koji se stalno menjaju. Školske uniforme su ne samo klasične, već mogu da se koriste dok ne postanu skroz iznošene, a takođe predstavljaju odlično rešenje za roditelje kako bi prestali deci da kupuju, na primer, određenu marku patika zato što takve patike nose svi u njihovom razredu. Uniforme promovišu jednakost, u smislu da jedno dete ne može da nosi skupu garderobu, a neko drugo jeftinu.

Time što svi nose isto, jasno je da ne dolazi do nametanja bilo kakvih kompleksa u materijalnom smislu. Ipak, oni koji se protive ovako jednostranom načinu odevanja tvrde da određene socio-ekonomske grupe svojoj deci ne mogu da priušte uniforme. Međutim, nijedan školski odbor neće osporiti pravo učenika da pohađa neku školu na osnovu toga što porodica nije u mogućnosti da obezbedi uniformu za dete. Svaki školski odbor pomaže takvim porodicama u nabavci uniforme. Ovakva pomoć je lako dostupna preko potpredsednika škole i/ili savetnika i u potpunosti pokriva troškove školske uniforme. Takođe, postoji i program pomoći porodicama koje nisu u finansijskoj mogućnosti da stare i iznošene uniforme zamene novim, tako da ih njihova zamena ništa ne košta.

Školske uniforme doprinose povećanju bezbednosti učenika, jer na osnovu njih automatski može da se odredi ko je deo školske zajednice, a ko nije. Takođe, na ovaj način odmah mogu da se identifikuju oni kojima nije mesto u školi. Od svih argumenata koji govore u prilog školskim uniformama verujem da je ovaj najvažniji, iz razloga što ima za cilj da naša deca budu bezbedna. Školske uniforme imaju veliku ulogu u bezbednosti dece i na ekskurzijama; učenici iz određene škole su lako uočljivi. To pomaže nastavnicima ne samo da brže prebroje decu, već čini i samim učenicima da se drže zajedno kao razred, kao tim.

Školske uniforme takođe ne dozvoljavaju bilo kakva obeležja koja izražavaju pripadnost određenoj grupaciji. Nije dozvoljeno nošenje marama, kao ni šarenih majica ispod školske odeće.

Argumenti protiv školskih uniformi su takođe veoma jaki:

Školske uniforme su skupe i stoga se ne podudaraju sa obrazloženjem da školske uniforme, zapravo, omogućavaju da se prema deci iz siromašnih porodica svi u školi odnose kao i prema ostalim mališanima. Samim tim, uniforme time mogu da obeshrabre upravo one koje pokušavaju da podrže. Roditelji u svakom slučaju moraju da kupe deci odeću koju će nositi van škole, bez obzira na to da li u školi koju deca pohađaju postoje uniforme ili ne. Uniforma onda, nije način kako da se pomogne finansijski ugroženim porodicama, već predstavlja dodatno opterećenje i trošak za njih. U situaciji kada porodica ima dvoje ili više dece koja idu u istu školu u kojoj moraju da nose uniforme, to stvara veliki izdatak za porodicu na početku svake školske godine. Škole sa uniformama mogle bi da predstavljaju ogromnu prepreku za novopridošle porodice, čija su finansijska sredstva veoma ograničena jer su se tek doselili u taj kraj.

school-uniforms

Različiti klišei ne mogu da se izbegnu nošenjem školskih uniformi, niti one stvaraju homogenu zajednicu. Uniformama, stoga, nedostaje efektnost, i njihovo uvođenje ne može da se zasniva na argumentu da doprinose uspostavljanju pozitivnog društvenog okruženja. Osim toga, ne postoji dokazan odnos između uniformi i uspeha u školi ili uniformi i ponašanja učenika. Argument da uniforme pozitivno utiču na učenike u smislu postizanja boljeg uspeha u školi ili disciplinovanog ponašanja nema nikakvo utemeljenje u činjenicama. Štaviše, školske uniforme mogu da dovedu do diskriminacije učenika, posebno u gradskim sredinama. Ovo se dešava kada se učenici iz “loših” škola lako prepoznaju po uniformi koju nose, a zatim se na njih negativno gleda u okviru zajednice. To dovodi do getoiziranih škola i naselja, i izaziva strašne podele među ljudima što je upravo ono što uniforma pokušava da spreči.

Ako je “mašta važnija od znanja”, kao što je Ajnštajn jednom izjavio, onda školska politika nošenja uniformi podriva značaj samoizražavanja i kosi se sa suštinom onoga što bi trebalo da učimo našu decu – da kritički misle i razvijaju svoju individualnost.

Po rečima dr. Tare Maginis “školske uniforme rano šalju poruke učenicima da je konformizam važan, a kreativnost nije, odnosno da je autoritetima dozvoljeno da zloupotrebljavaju moć koju imaju i ograničavaju naše ustavno pravo na slobodu govora i izražavanja.

Ono što nosimo i naš stil odevanja su pravi odraz onoga ko smo mi i načina na koji sebe doživljavamo. Naša garderoba je izraz naše ličnosti, u određenim prilikama može da odražava naše raspoloženje, pripadnost određenom narodu, a ponekad i naše stavove. Nemogućnost da izrazimo sebe preko odeće je isto što i onemogućiti sportisti da trči ili pevaču da peva. Nošenje uniforme u školi, takođe, nije odraz stvarnog sveta. Uniforma nas ne uči individualnosti i kako da slavimo svoje različitosti, već ih sputava i primorava na konformizam. Škole bi trebalo da budu mesto istraživanja, podrške i razvoja učenika, dok se nametanjem obaveznog kodeksa oblačenja to ne postiže.

Polemika da li škola treba da uvede nošenje uniformi za učenike je sporna, dok su podjednako jaki argumenti za i protiv. Mišljenje ljudi će zavisiti od toga kakvi su njihovi prioriteti. Roditelj koji visoko vrednuje bezbednost će verovatno glasati za uniforme. Drugi koji smatraju da je samoizražavanje najvažnije, želeće da njihova deca borave u okruženju koje nije prilagođeno uniformom. Kao i sa mnogim drugim životnim dilemama naše mišljenje će se zasnivati na našim vrednostima. Prednost je da postoji veliki izbor škola i svaka porodica može da izabere onu za koju smatra da je najbolja za njihovu decu.

Šta vi mislite? Da li ste vi protiv uniformi u školama i za to? Da li znate neku školu u vašem komšiluku gde se nose uniforme? Koliko je to pomoglo deci da budu bolji đaci?

Početna slika: DarkB4Dawn / Foter.com / CC BY-NC-ND

5 comments

Leave a Reply

    Leave a Reply

    Cookie Policy

    Our website uses cookies to improve your experience.

    AcceptRead More