Rod Lejver i njegova poruka svetu

Gledaoci su se divili hrabrosti Lejvera, koji je kao sedamdesetpetogodišnjak izašao na crtu Federeru, samo godinu dana posle smrti svoje supruge i posle teškog moždanog udara.

Ljubitelji tenisa 60-ih godina prošlog veka uživali su u nezaboravnim partijama i udarcima legendarnog tenisera Roda Lejvera. Pamte se njegove pobede, titule i rekordi. Mnogi se, nažalost, sećaju i moždanog udara koji je Rod doživeo tokom intervjua koji je davao za televiziju ESPN 1998. godine. Sve se odigralo veoma brzo. Lejver je naglo izgubio kontrolu, srušio se i počeo da povraća. Novinar, koji ga je intervjuisao, je odmah  shvatio šta se dešava i istog momenta pozvao hitnu pomoć.

Čim se malo oporavio i bio u stanju da govori, Lejver se lekaru na intenzivnoj nezi na klinici u Los Anđelesu obratio rečima  “Nekada sam bio prilično dobar teniser”  , kao da je želeo da ga podseti na svoj sportski duh i jačinu tela. Desna strana tela mu je bila paralizovana, a govor uglavnom nepovezan. Krvarenje u mozgu još nije bilo prestalo.

Jedinom teniseru, koji je uspeo da dva puta osvoji sva četiri grend slema u sezoni, tog dana su rekli da nikada više neće moći da drži reket u rukama i prebacuje lopticu, makar i rekreativno.

Ipak, desilo se ono što je tad malo ko mogao da predvidi. Lejver je 8. januara ove godine izašao na teren stadiona u Melburn parku, koji nosi njegovo ime, spreman da se suprotstavi glavnom rivalu u borbi za najveću titulu svih vremena – Rodžeru Federeru. Lejverova teniska oprema, davno izašla iz mode, delovala je nekako bledo i neubedljivo naspram jarkih boja najnovijeg modela majice i šorca sa znakom NIKE, koju je nosio njegov protivnik.

Kada je neko ko  je doživeo moždani udar u stanju da ponovo izađe na teniski teren, trči i bori se, to je dovoljan znak da se oporavio. Da je dobio jednu bitku. Međutim, da bi se isti taj čovek vratio na teren, i podignutog pogleda, mirnih ruku i čvrstog stava, pred rasprodatim tribinama i stotinama hiljada drugih, koji meč prate uživo u televizijskom prenosu, suprotstavi se Rodžeru Federeru, pa makar to bilo i u egzibiciji, potrebno je mnogo više od želje. Potrebno je da taj neko bude ni manje ni više nego Rod “Raketa” Lejver.

Tokom humanitarnog događaja “Veče sa Rodžerom Federerom i prijateljima” gde je prikupljeno milion dolara, 75-godišnji levoruki teniser zadivio je sve prisutne i pokazao da može da igra i desnom rukom, koja mu je ranije bila potpuno oduzeta zbog šloga. Doduše, usled artritisa zloba leve ruke, bio je sprečen da prikaže neke od svojih čuvenih udaraca. Međutim, svaki put kada je došao u kontakt sa lopticom, publika ga je bodrila sve glasnije. Nije bilo važno gde će loptica da završi.

Pet Rafter je za Lejvera 1998. godine rekao da je on bio “poslednja osoba za koju bi vam palo na pamet da može da doživi moždani udar”. Bilo je nezamislivo da će se Lejver ikada naći prikovan za krevet, odnosno da se kao malo dete raduje što je ponovo u stanju da se osloni na noge i načini par koraka.

Ako je nekada Lejver bio najveći uzor mladima, on je danas željan da iskoristi iskustvo koje je stekao tokom dugog perioda rehabilitacije kako bi postao podjednako važan uzor starijim osobama da nastave da vode zdrav način života i bave se sportom.

Nakon što je potpuno izgubio moć govora posle moždanog udara i godina koje je proveo boreći se da povrati tu sposobnost, Lejver je 2014. godine javno pozvao penzionisane Australijance da izađu iz svojih domova i budu fizički aktivni, bez obzira na sport kojim se bave, koliko imaju godina i kakvo im je zdravstveno stanje.

Stojeći između Žo – Vilfreda Conge i Federera 8. januara 2014. godine, Lejver je delovao skromno i nenametljivo, suprotno od utiska koji je u mladosti odavao ovaj poznati crvenokosi levoruki teniser iz malog mesta u dalekoj pokrajini Kvinslend.

Ovoga puta publika nije aplaudirala Lejverovom atletizmu i dominaciji na terenu, te osobine koje su ga nekada krasile vremenom su izbledele. Gledaoci su se divili njegovoj hrabrosti, doleteo je natrag u Australiju kako bi javno razmenjivao udarce sa jednim od najboljih tenisera današnjice – i to kao sedamdesetpetogodišnjak, samo godinu dana posle smrti svoje supruge, takođe, posle teškog moždanog udara koji je doživeo.

Zašto je bivša zvezda belog sporta odlučila da svoje nekadašnje tenisko umeće prikaže pod reflektorima Rod Lejver arene? Verovatno da bi pokazao da je sada nešto više od nekadašnje zvezde – čovek koji je uspeo da preživi i prebrodi nedaće, koliko god da su se činile teškim u početku ili u toku procesa oporavka. Ako je uspeo on u tome, mogu da uspeju i drugi.