Nekada davno deca bi se ušuškala u krevet i čekala roditelje da im pročitaju priču za laku noć, a onda bi zaspala.
Tako su se svako veče pripremali za spavanje. Klasične bajke, knjige pune ilustracija iz omiljenih crtaća koje bude dečiju maštu, i još mnogo toga, stajalo je pored kreveta čekajući da mališani uz omiljenu im priču utonu u san.
Slično poput glavnog junaka koji se u ovim pričama bori protiv sila zla, i uspavanke imaju svog neprijatelja: one iščezavaju.
Nedavno istraživanje pokazalo je da trećina roditelja, na žalost, nikada nije pročitala neku priču svojoj deci za laku noć, kao i da četiri odsto dece nema baš nijednu knjigu. Takođe, istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji 2010. godine otkrilo je da je 55,7 odsto nastavnika osnovnih škola vodilo brigu o deci koja nisu bila u prilici da pročitaju ili čuju nijednu priču.
Kako se priče za laku noć sve manje čitaju, tako se smanjuju i njihovi pozitivni uticaji na decu. Dokazano je da čitanje deci pred spavanje povećava njihov uspeh u školi. Ako čitanje postane svakodnevna aktivnost u životu deteta, ono će, kako odrasta, biti motivisano da čita još više. Istraživanje je pokazalo da deca koja čitaju iz zabave bolje rešavaju matematičke zadatke i lakše usvajaju maternji jezik od dece koja retko uzimaju knjigu u ruke. Čitanje je od suštinskog značaja i za one koji žele da postanu pisci. Pit Korbet, stručnjak za književnost i bivši direktor jedne osnovne škole, ističe:
Svaki nastavnik zna da su najbolji i najveštiji pisci upravo oni ljudi koji najviše čitaju. Čitanje ne razvija samo sposobnost dece da se izražavaju već i njihovu maštu.
Zašto onda priče za laku noć izumiru?
Većina roditelja kao glavne krivce navode nedostatak vremena i stres koji ih sprečava da svaku noć čitaju priče svojoj deci. Mnogi, takođe, kažu da su njihovoj deci draži TV, igračke i igrice na kompjuteru nego knjige. Međutim, roditelji treba da imaju u vidu da je čitanje knjiga sa decom jedan od lepih načina da provedu vreme zajedno i da tako učestvuju u njihovom odrastanju.
Bedtime Story, slika Gary Daly-a
Priče za laku noć ne doprinose samo boljem uspehu deteta u školi. Često su savršeno osmišljene, i kao takve one u sebi uglavnom nose emotivnu životnu pouku koja se deci podsvesno usađuje.
Ovakve pouke su dobro poznate mladima i odraslima, a neke od njih su iz mojih omiljenih knjiga iz detinjstva:
- “Tamo gde su divlje stvari” Moris Sendak: Svuda oko nas su čudovišta, ali na vama je da preuzmete kontrolu nad svakom situacijom u kojoj se nalazite, pobedite čudovišta, i vratite se tamo gde je za vas bezbedno.
- “Dobro drvo“, Šel Silverstejn: Svi mi starimo, ali starimo zajedno. Treba da budemo zahvalni onome odakle dolazimo i gde ćemo završiti.
- “Aleksandar i užasan, strašan, nimalo dobar, veoma loš dan“, Džudit Viorst: Stvari se ne odvijaju uvek onako kako bismo želeli, ali na kraju će ipak sve doći na svoje. Korist od priča za laku noć je višestruka pa je naša dužnost da nađemo vremena i da ih što više čitamo deci.
Danas na toliko načina možemo da nabavimo priče – knjižare prodaju veliki broj naslova za decu, iznajmljivanje knjiga u bibliotekama koje su prepune najrazličitijih sadržaja je obično besplatno, a zahvaljujući tehnologiji, knjige i priče u elektronskom formatu su nam takođe na raspolaganju. 
Zato sledeći put kada se vaše dete bude spremalo za spavanje, prisetite se sopstvenog detinjstva (anketa je pokazala da 91 odsto roditelja kojima su kao malima čitali priče za laku noć takođe čita svojoj deci). I dalje se odlično sećam priča koje su mi roditelji čitali. Koje su vaše omiljene knjige iz detinjstva?
