Posledice verbalnog nasilja

by NDFAuthors

  • Apr 09, 2014

Verovatno svako od vas može da se seti nekog drugara iz školskih dana kome su se rugali i nazivali ga različitim pogrdnim imenima samo zato što se na neki način razlikovao od drugih.

Verbalno nasilje je najčešći vid nasilja u školama i zastupljen je i među dečacima i devojčicama, mada devojčice češće koriste reči umesto sile kako bi povredile drugara iz klupe. Ono se odnosi na bilo koji vid upotrebe reči sa ciljem sramoćenja, ruganja ili vređanja drugog. Iako posledice verbalnog nasilja nisu vidljive poput posledica fizičkog (modrice, ogrebotine”¦). Izuzetno je važno da budemo svesni da reči ponekad mogu biti čak  snažnije od udaraca i da na vreme prepoznamo kada je naše dete, drug ili učenik izložen ovom obliku nasilja u školi.

Kako vređanje i ruganje mogu uticati na decu i šta možemo učiniti kako bi se problem verbalnog nasilja u školi rešio?

Različita interesovanja, navike, drugačiji stil oblačenja, govora, boja kože samo su neki od razloga zbog kojih deca mogu biti žrtve verbalnog nasilja. Ponekada se dešava da oni koji imaju odličan uspeh i veoma su posvećeni školi bivaju izloženi ruganju i neprihvatanju vršnjaka, pa neretko donedavno odlični učenici namerno počinju da dobijaju loše ocene samo da bi bili prihvaćeni u društvu. Treba da budemo svesni da na podsmevanje i grube reči vršnjaka ne reaguju sva deca isto.

Volela bih da navedem primer dve devojčice, obe odlične učenice, uvek aktivne na časovima i veoma posvećene školi koje su vršnjaci iz odeljenja počeli da nazivaju štreberima i da negoduju i prevrću očima kad god bi se javile da odgovore na nastavnikovo pitanje. Način na koji su pojedini drugovi iz odeljenja počeli da se ponašaju prema jednoj od devojčica nije joj poljuljao samopozdanje, niti je ona na to obraćala pažnju. Uskoro, s obzirom na to da nije pridavala značaj rečima koje su joj upućivali, više nije bila interesantna i prestali su da joj se podsmevaju. Druga devojčica je međutim reagovala drugačije. Želela je da je drugovi iz odeljenja prihvate, patila je što joj se rugaju i namerno je počela da zaboravlja domaći i beži sa časova kako bi se uklopila i kako bi vršnjaci prestali da joj se podsmevaju. Najbolje bi bilo ostati ravnodušan, ali to je nekada teže nego što se čini.

verbal bullying by peers

Deca koja su nesigurna i imaju nisko samopoštovanje usled verbalnog nasilja mogu se još više povući u sebe i postati nepoverljiva, teško puštajući druge u svoj svet u kome nema grubih reči i podsmeha. Takva deca mogu odbijati da idu u školu i da učestvuju u aktivnostima zajedno sa vršnjacima. Reči mogu imati ogromnu moć, veću nego što bismo mogli da zamislimo. Ideje, želje i stremljenja deteta koje nema samopouzdanje, poruga ili podsmevanje mogu srušiti u trenu. Vera da može ostvariti svoje zamisli i snove slabi i takvo dete, žrtva verbalnog nasilja, biva obeshrabreno i odbija da prihvati izazove strahujući da nije sposobno da ostvari uspeh. Volela bih da istaknem da su i nastavnici ti koji pored drugova iz škole neretko svojim izjavama omalovažavaju ili obeshrabruju decu.

Sećam se primera jednog nastavnika koji se stalno šalio na račun podebljeg dečaka. Tom dečaku bilo je veoma neprijatno i te neumesne šale podstakle su ga da celo leto trenira i bavi se fizičkom aktivnošću i da se u septembru u školi pojavi znatno mršaviji, ni nalik na onog podebelog dečaka, a sve kako mu se nastavnik više ne bi podsmevao. S druge strane, izjave nastavnika poput onih da pojedini učenici imaju rupe u znanju, ništa ne razumeju, skoro da kažu da su glupi i opaske da im nije jasno kako žele da upišu određene škole i bave se onim što vole i što ih interesuje kada nemaju logiku ili savršeno poznavanje određene materije, mogu pokolebati i one sa već poljuljanim samopouzdanjem učiniti još nesigurnijim. Ne znam da li su pritom svesni da takvim opaskama mogu srušiti snove nekog deteta i srozati mu samopouzdanje.

different kidsDeca koja izgledaju drugačije, imaju višak kilograma ili na primer nose naočare, često su izložena podsmehu što vodi ka tome da se osećaju nelagodno u svojoj koži. Kada je reč o deci sa posebnim potrebama, ona su takođe neretko izložena grubim rečima i neprihvatanju vršnjaka. Moj brat je išao u razvojnu grupu redovnog vrtića i deca su njega i njegove drugare veoma lepo prihvatila, izvodila ih napolje i igrala se sa njima. Međutim, prilikom posete jednog vrtića u kome nije bilo razvojne grupe, deca su odmah počela da upiru prstom u njega i da zbijaju grube šale. Luka to tada nije mogao da razume jer je bio mali, ali šta je sa decom koja zaostaju u razvoju ili imaju neki drugi vid hendikepa koja su starija i mogu razumeti ružne reči i razumeti šta upiranje prstom znači?

Mislim da je veoma važno da učimo decu da prihvataju različitost i da se sa svojim vršnjacima koji ne čuju, ne vide, ne mogu da hodaju ili svet vide i razumeju na drugačiji način, prihvate, budu malo strpljiva i poigraju se sa njima. Verujem da su razumevanje i saosećajnost, uopšte posmatrano, izuzetno značajne stvari koje svako od nas treba da teži da probudi u svom detetu. Takođe, reč je o nezaobilaznom koraku koji moramo preduzeti na putu ka školi bez nasilja. Nije potrebno ništa drugo do da dete zamisli da je obulo cipele svog vršnjaka kome se rugaju i podsmevaju, da zakorači u njegov ili njen svet, vidi situaciju iz ugla onog kome su ružne reči upućene i pokuša da shvati kako se to dete oseća. Verujem da bi kada bi svako dete to učinilo, verbalnog nasilja u školama bilo znatno manje.

isolation

Izloženost verbalnom nasilju deca različito doživljavaju – pojedini čije je samopoštovanje nisko mogu se povući u sebe, postati depresivni, a nekada su posledice veoma ozbiljne poput samopovređivanja ili čak u nekim slučajevima, tragičnog okončanja života. Roditelji i nastavnici često nisu svesni snage koju reči mogu imati i reaguju tek kada dođe do fizičkog nasilja.

S obzirom na posledice koje omalovažavanje, ruganje, vređanje ili podsmevanje mogu izazvati, važno je da osluškujemo decu, njihova osećanja i potrebe i na vreme prepoznamo ukoliko problem postoji, ali isto tako od velikog značaja je da kao roditelji, nastavnici i deo zajednice preventivno delujemo i pokušamo da sprečimo nove slučajeve verbalnog nasilja u školi.

Kako vi smatrate da to možemo učiniti? Voleli bismo da sa nama podelite svoje mišljenje i ukoliko imate, iskustva sa ovim vidom nasilja u školi.