Donate Now

Paraolimpijske igre

by , 27th Nov 2013

Počeci i put ka utemeljenju najvećeg takmičenja sportista sa invaliditetom.

Paraolimpijske igre su najveći internacionalni sportski događaj u kome učestvuju sportisti sa različitim oblicima invaliditeta. Danas se takmiče predstavnici 160 zemalja podeljenih prema obliku invaliditeta u šest različitih kategorija. Proistekle su iz takozvanih Stoke Mandeville igara paraplegičara.

0984-FieldsRuns200Osnivač ovih igara bio je jedan od najeminentnijih stručnjaka za oštećenja kičme Dr Ludwig Guttmann. Došavši 1944. u Stoke Mandeville bolnicu (Buckinghamshire, Engleska) susreo se sa velikim brojem pacijenata koji su u ratu zadobili povrede kičme i postali nepokretni. Najveći izazov sa kojim se suočio nije bio medicinske prirode. Zapravo, Guttmann je želeo da promeni široko uvrežen stav kako lekara tako i cele društvene zajednice, da se paralizovani pacijenti nalaze u bezizlaznoj situaciji, da budućnost koja ih čeka nije tako svetla i da njihova reintegracija u društvo nije moguća.

Smatrao je da je od suštinskog značaja da pacijentima vrati nadu i samopouzdanje kao i da im pruži program rehabilitacije koji će omogućiti da se kada se osećaju spremnim za to, napuste bolnicu i vrate u svoju zajednicu doprinoseći joj na sebi svojstven način, najbolje što mogu.

paralympics-7Guttmann je isticao važnost promene položaja nepokretnih pacijenata kako ne bi došlo do razvoja različitih infekcija usled ležanja u krevetu, kao i uključivanje u aktivnosti, kako fizičke tako i aktivnosti u kojima će pacijenti razvijati različite sposobnosti i veštine koje će im omogućiti zapošljavanje uprkos nepokretnosti. Ovaj nemački lekar je bio svestan značaja fizičke aktivnosti i vrlo brzo streljaštvo je postalo obavezan deo programa rehabilitacije paraplegičara u Stoke Mandeville bolnici. 28. jula 1948. godine, istog dana kada je održana Ceremonija otvaranja XIV Olimpijskih igara na stadionu Wembley, održano je i takmičenje u mačevanju u kome je učestvovalo 16 pacijenata podeljenih u 2 tima. Guttmann je time želeo da pokaže da takmičenje u sportskim disciplinama ne predstavlja privilegiju zdravih, već da se i ljudi sa invaliditetom takođe mogu takmičiti i uživati u čarima fizičke aktivnosti. Već sledeće godine održan je letnji sportski festival koji je postao poznat kao Stoke Mandeville Games i koji je okupio veći broj takmičara. Broj učesnika i sportova se iz godine u godinu uvećavao i od 1952. godine takmičenje polako dobija internacionalni karakter, učešćem ratnih veterana i pacijenata iz Holandije, Kanade, Egipta, Finske, Australije. Igre paraplegičara, nekada malo takmičenje sa svega 16 učesnika, utrle su put nastanku Paraolimpijskih igara čime je kasnija zamisao doktora Ludwiga Guttmanna da stvori takmičenje sportista sa invaliditetom koje će predstavljati pandan Olimpijskim igrama, ostvarena.

paralympics-5Krajem 1950-ih godina XX veka javila se ideja o održavanju Stoke Mandeville internacionalnih igara izvan Velike Britanije, a s obzirom na to da su XVII po redu Olimpijske igre trebale biti održane 1960. godine u Rimu, odlučeno je da se u istom gradu nedelju dana nakon završetka Olimpijskih igara održe i prve internacionalne igre osoba sa invaliditetom. 400 učesnika iz 21 zemlje (među kojima su i SAD, Jugoslavija, Izrael, Grčka) sa povredama kičme prisustvovalo je ovim igrama, dok su slepi i slabovidi, sportisti sa amputiranim ekstremitetima i sportisti sa cerebralnom paralizom morali sačekati 20 godina dok nisu uvedene i ove kategorije takmičara. Što se disciplina tiče, pored streljaštva uvedeni su i plivanje, stoni tenis, mačevanje, košarka, atletika, jedna vrsta bilijarske igre i petoboj. Takmičenja održano u Rimu kasnije su postala poznata kao prve Paraolimpijske igre.Iako nije prošla bez propusta, organizacija igara za paraplegičare je od velikog značaja i poruka koju je poslala hendikepiranima širom sveta je neprocenjiva o čemu svedoče i sledeće reči:

“Odluka komiteta da se Stoke Mandeville igre s vremena na vreme održe izvan Velike Britanije je došla u pravom trenutku… sve više je ljudi koji su zainteresovani za igre i koji ih prate- posebno ih ima među paraplegičarima širom sveta, koji su često depresivni.”

Specijalno izdanje Korda, posle igara održanih 1960. godine

paralympics-3Iako isprva nepopustljiv kada je reč o uvođenju drugih kategorija u takmičenje, 1976. doktor Guttmann dao je podršku uvođenju kategorija slepih i slabovidih i sportista sa amputacijom, dok je četiri godine kasnije i oboleli od cerebralne paralize dobili šansu da se takmiče. 1980. uvedena je i kategorija „les autres” kojoj su pripali svi sportisti sa invaliditetom čije stanje nije odgovaralo nijednoj od prethodno navedenih grupa. Konačno, 1996. sportisti sa poteškoćama u učenju uvršteni su u poslednju, šestu kategoriju. Međutim, s obzirom na to da takmičari iz ove kategorije nisu testirani na adekvatan način pre svrstavanja u ovu kategoriju te se ispostavilo da je među pripadnicima jednog od timova bilo zdravih pojedinaca, ova kategorija je izbačena i tek na Paraolimpijskim igrama održanim 2012. godine u Londonu, nakon detaljne istrage i definisanja načina testiranja utvrđene su 3 sportske discipline u kojima je sportistima kojima je prethodno dijagnostikovan neki oblik poteškoća u učenju, dozvoljeno da se takmiče. To su plivanje, stoni tenis i atletika.

paralympics-4Danas, broj učesnika porastao je sa prvobitnih 400 sportista iz 21 zemlje na 4200 učesnika, predstavnika ukupno 164 zemlje. I te brojke nastavljaju da rastu. Broj sportova danas iznosi 20, a već Olimpijskim igrama 2016. godine biće uvedena još dva sporta – Para-Canoe i Para-Triathlon. Važno je istaći razliku između Paraolimpijskih igara i Specijalnih olimpijskih igara. Naime, obe su usredsređene na sportiste sa invaliditetom i organizovane su od strane neprofitnih organizacija, dok se razlike ogledaju u 1. kategorijama invaliditeta 2. kriterijumima i standardima za kvalifikaciju sportista za učešće 3. strukturi organizacija. Specijalne olimpijske igre namenjene su isključivo sportistima sa intelektualnim teškoćama i za razliku od Paraolimpijskih igara čiji takmičari prethodno moraju ispuniti različite kriterijume i određene standarde, sa visoko kvalifikovanim sudijama, u Specijalnim igrama ohrabruje se učešće onih koji žele i mogu da se takmiče u različitim sportovima.

paralympics-6Nekada malo takmičenje vojnika koji su u ratu zadobili povrede kičme i ostali nepokretni, zahvaljujući volji i istrajnosti lekara – prvih organizatora igara, i osoba sa invaliditetom koje su imale veru u svoje sposobnosti i želju da se takmiče i pokažu sebi i svojoj zajednici da i pored invaliditeta mogu da se bave sportom i ostvare svoje snove, danas postoji veliko internacionalno takmičenje koje okuplja sportiste sa invaliditetom čiji uspesi i postignuća motivišu i inspirišu ne samo druge sa sličnim problemima već i ljude širom sveta koji nemaju dodira sa pripadnicima ove nadasve hrabre i borbene zajednice.

Fotografije: http://foter.com/

One comment

Leave a Reply
  • terzic.igor08@gmail.com' igor terzic says:

    Sigurno da je nasa duznost i obaveza da i onima ljudima kojima je zivot uskratio da budu kao i mi omogucimo da i oni ostvare svoje snove takmiceci se izmedju sebe i na taj nacin ih uvedemo u drustvo bez opterecenja bilo koje vrste koje bi samo smetalo u obavljanju njihovih zivotnih aktivnosti .
    Normalno da je dobro i korisno po ljude sa ovakvom vrstom hendikepa da budu deo nasih svakodnevnih nastojanja da im pruzimo sve ono u cemu i mi uzivamo i cemu posvecujemo svoje vreme koje imamo za to da bi se svi mi osecali bolje i lepse kada postoje ljudi koji ce uciniti sve da se onima koji su na neki nacin osteceni pruzi ista sansa da pokazu svoj talenat i upornost da istraju u toj borbi sa zivotnim okolnostima koje im ne idu na ruku ali mi to sve mozemo ublaziti sa nasim naprima da im omogucimo jednak tretman u svim oblastima zivota a posebno u sportu .
    Jer smisao sporta jeste da odrzavamo i negujemo zdrav nacin zivota i to kako mi mozemo sami uticati na to da se osecamo bolje kada postanemo deo necega sto je samo po sebi svrishodno ukljucivati ovakve ljude u zivot koji im onda otvara mnoga vrata koja su ranije za njih bila zatvorena uglavnom zbog neshvatanja njihovih problema sa kojima se susrecu svakodnevno na pravi nacin .
    Svako od nas ima zadatak da ne diskriminise osobe sa bilo kojom vrstom invaliditeta vec da im pomazemo da se sto pre ukljuce u ono od cega su sastavljeni ciljevi koje oni zele da ostvare a to mogu samo ako smo mi spremni da im to u potuonosti omogucimo kroz bavljenje sportskim aktivnostima koje ce umnogome uticati na to da oni ne padnu u depresiju i budu nesrecni zbog toga sto imaju hendikep vec da cvrsto i odlucno koracaju kroz zivot i na taj nacin da i oni ucestvuju u onome sto ih cini sretnim i zadovoljnim u onoj meri u kojoj im je to dovoljno za zivot kakav zele da imaju .
    Sportisti sa fizickim nedostacima treba da imaju jednak tretman kao i oni bez invaliditeta jer samo tako ce zajedno sa nama moci da prevazidju granice koje mogu da ih sputavaju i uskrate ih za ono sto mogu da ostvare samo ako se malo vise potrude da svoj zivot obogate sa onim aktivnostima koje ce ih ukljuciti u zajednicu i uciniti im da bar malo stave u stranu sve svoje nedostatke a ispolje na jedan dobar nacin svoju volju i zelju da se bave onim sto im omogucuje da budu deo sveta kome i mi sami pripadamo sa istim pravima i obavezama kao i svi ostali .

Leave a Reply

Cookie Policy

Our website uses cookies to improve your experience.

AcceptRead More