Reči mogu da imaju razornu moć

Your mouth is a revolver firing bullets in the sky
“¦”¦”¦”¦”¦
This world is getting colder. Strangers passing by
No one offers you a shoulder. No one looks you in the eye

James Blunt, Bonfire Heart

Moć reči

Kada se negativno upotrebe, reči mogu da:
“¦.. povrede i izazovu patnju
“¦.. kontrolišu i steknu moć nad drugima

Ali, reči, takođe, mogu da se upotrebe:
“¦.. za pomoć i podršku
“¦.. za vaspitanje i zaštitu dece

Kao i mnoge druge stvari u životu, sve zavisi od toga kako ih koristimo.

Žrtva verbalnog maltretiranja obično retko govori javno o tome. Često se takve osobe povlače u sebe i osamljuju, što još više otežava situaciju, jer će nasilnik iskoristiti prednost njihovog ćutanja.

Kada i gde se javlja maltretiranje?

Svako može da postane žrtva nasilničkog ponašanja, u bilo kom uzrastu i u raznim situacijama, kao što su:

• kod kuće
• u školi
• u vezama
• na poslu
• brinući se o starim licima
• brinući se o osobama sa invaliditetom

Vrste maltretiranja

Verbalno maltretiranje

Ono što mnogi ljudi pomisle kada je nasilje u pitanju, jeste fizičko zlostavljanje koje je lakše otkriti od verbalnog maltretiranja, koje često ostaje sakriveno.

Verbalno maltretiranje može da se dogodi u školi, kafiću, gradskom prevozu – i na drugim mestima gde deca provode vreme zajedno.

Sajber-maltretiranje

Sajber-maltretiranje je zlostavljanje u kom nasilnici koriste digitalne medije – pre svega mobilni telefon, društvene mreže, mejlove i ostale sadržaje na internetu.

U okviru projekta “žZaustavimo digitalno nasilje”, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF, a uz podršku kompanije Telenor, u decembru 2012. godine u Srbiji, sproveli su istraživanje o digitalnom nasilju među učenicima osnovnih i srednjih škola.¹
Rezultati su slični istraživanjima koja su sprovedena širom sveta – sajber-maltretiranje je u porastu, a deci je potrebna zaštita.

Rezultati su pokazali da :

• 36% učenika odgovaralo je na poruke nepoznatih osoba koje žele da uspostave kontakt
• 58% njih je na društvenim mrežama prihvatalo zahteve za “žprijateljstvo” potpuno nepoznatih osoba
• čak 11% dece je bar jednom ili dva puta prihvatalo sastanak sa osobama koje su upoznali preko interneta
• 12% je imalo dodira sa nasiljem na internetu, 8% je iskusilo neželjeno snimanje mobilnim telefonom ili kamerom, 7% je dobijalo nasilne SMS poruke, 12% ima iskustva sa nasilnim telefonskim pozivima
• 5% osnovaca priznaje da su uznemiravali druge na internetu, 4% je snimalo mobilnim telefonom ili kamerom nekoga ko to ne želi, 2% je slalo neugodne SMS poruke, a 4% je upućivalo neprijatne telefonske pozive
• čak 84% učenika je nekada bilo u situaciji da pasivno posmatra digitalno nasilje
• 52% srednjoškolaca, odnosno 48% osnovaca, posećuje sajtove za koje misle da bi im roditelji branili da ih posećuju.

Nasilje nad braćom i sestrama

Kada nesuglasice među braćom i sestrama postaju nasilništvo? – pitanje je kojim se BBC News Magazine nedavno bavio.

Prema najnovijem istraživanju, skoro trećina dece je izjavila da je trpela nasilničko ponašanje svoje braće i sestara u poslednje vreme

• Navodili su niz nedela, od krađe i psihičkog zlostavljanja do fizičkog napada
• Neki roditelji smatraju da konflikti između braće i sestra mogu samo da ih osnaže
• Istraživanje je pokazalo da agresivno ponašanje starije braće i sestara prema mlađima negativno utiče na mentalno zdravlje deteta.

Ovo pitanje izazvalo je veliko interesovanje među čitaocima BBC News Magazina koji su pričali o sopstvenim iskustvima i mukama koje su proživljavali kao žrtve nasilničkog ponašanja svoje braće i sestara:

“Čitavo detinjstvo trpeo sam nasilje svog starijeg brata. Bio je osam godina stariji od mene i činilo se da svu svoju snagu čuva samo da bi mene maltretirao. Znao je da nacrta užasne slike na zidu iznad mog kreveta kada sam imao tri godine. Čak je koristio lemilicu da napiše pogrdne poruke – “ti si debela svinja” i tome slično – na pernici za školu koju mi je majka napravila. Sa 11 godina sam poželeo da se nikada nisam ni rodio. Sećam se toga.

Kod kuće nisam govorio sa njim dve godine. Moji roditelji gotovo da ništa nisu preduzeli da ga zaustave. Skoro svaki Bozić je znao da upropasti svojim nasilništvom. Maltretirali su me i u školi, ali to nije bilo ništa naspram onoga što sam doživljavao kod kuće. Patio sam od depresije dugi niz godina, a takođe sam iskusio nasilje kako na radnom mestu tako i u porodici. Znam da sve to ima veze sa mojim teškim detinjstvom.”

Kako možemo da pomognemo deci da se izbore sa nasiljem

Posavetujte decu kako mogu da se suprotstave nasilniku

Veoma često nasilnici “odaberu” da maltretiraju nekoga za koga smatraju da je slabiji od njih. Zato naučite decu da:

• Imaju pozitivan stav i hodaju uspravne glave. Neka njihovi pokreti i postupci odišu samopouzdanjem.
• Razumeju razliku između samopouzdanja i agresivnog ponašanja
• Izbegavaju potencijalne konfliktne situacije i da se u njih ne upuštaju
• Razumeju i postave određene granice u odnosu na nasilnike, i kažu im da “prestanu” sa maltretiranjem na miran i odlučan način
• Da znaju da se odbrane od nasilnika tako što će im na uvrede i pogrdne reči odgovoriti na isti način
• Zatraže pomoć kada im zatreba i porazgovaraju sa nastavnicima, roditeljima i drugim odraslim osobama
• Pažljivo koriste društvene mreže, internet i mobilne telefone

Ukazite deci na dugoročne posledice maltretiranja

Deca obično nisu svesna potencijalnih dugoročnih posledica maltretiranja drugih. Ona vide samo kratkoročan efekat – šta se dešava u tom trenutku. Jedan od boljih primera, koji sam ovde pronašla, govori sam za sebe:

Komponujte kako biste promotisali poruke protiv nasilja

So, I won’t let you close enough to hurt me
“¦”¦”¦”¦”¦
Next time I’ll be braver
I’ll be my own saviour
Standing on my own two feet

Adele, Turning Tables

Adel je talentovana, višestruko nagrađivana britanska pevačica i tekstopisac – možda je to upravo ono što vaše dete želi da bude kada odraste. Songwriting Charity je humanitarna fondacija iz Velike Britanije koja se bavi osnaživanjem dece kroz umetnost pisanja pesama. Fondacija organizuje niz radionica o pisanju pesama protiv nasilja.  Ovde deca uče kako da napišu reči pesme, muzički aranžman i produciraju pesme koje promovišu poruke protiv nasilničkog ponašanja. Deca izražavaju svoje stavove o ovoj temi kroz muziku, što im pomaže da shvate posledice maltretiranja, nauče nove stvari i steknu mnogo drugara. Poslušajte neke od njihovih pesama na  sajtu fondacije.

Čak i ako nemate mogućnosti da organizujete radionice poput onih koje vodi Songwriting Charity, deca će naučiti mnogo o posledicama nasilničkog ponašanja ako im zadate da pišu sastave i pesme na tu temu.

Osmislite ili odgledajte predstavu koja ima za temu nasilje

Ukoliko u vašoj školi postoji dramska sekcija, možda bi mogli da napravite neku predstavu na temu nasilja. Deca mogu da učestvuju u njenom kreiranju i organiciji.

U produkciji Studio Centra, a zahvaljujući podršci Telenor fondacije i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, 9. novembra u Dečjem kulturnom Centru u Beogradu premijerno je prikazana predstava pod nazivom “žDeca na internetu”. Predstava ukazuje na potencijalne rizike kojima su deca izložena na internetu, kao što su pedofilija i lažni profili, zavisnosti od interneta, prevara zarad finansijske koristi i trgovina decom. Svi zainteresovani mogli su da odgledaju ovu interesantnu predstavu do septembra 2013. godine.

Koristite materijale kao što su posteri ili školski paketi

Mnogo je dostupnog materijala koji može da pomogne deci, nastavnicima i roditejima u borbi protiv nasilja. Takođe objavljeno je i dosta knjiga na tu temu. Evo nekoliko stvari koje možete da iskoristite:

• Å kolski paketi koji sadrže niz aktivnosti za decu, nastavnike i roditelje britanskog Centra za sigurniji internet
• Lenjiri, olovke, bedževi, posteri i još mnogo toga možete naći na sajtu Saveza za borbu protiv nasilja
• Posteri koji govore o nasilju mogu da se okače oko škole i u centrima za mlade  – some of them are shown above under “˜Verbal bullying and Cyberbullying”™

Učestvujte u nedelji protiv nasilja, 18-22 novembra 2013

U Velikoj Britaniji Savet za borbu protiv nasilja  od 2006. godine obeležava nedelju protiv nasilja, koja se ove godine održava od 18. do 22. novembra. Možete staviti link na Tviteru ka toj stranici, preko #ABW2013.

Savet nudi niz zanimljivih materijala za decu, nastavnike i roditelje svih uzrasta, od video klipova do nastavnih programa i brožura.

Isplanirajte nešto na Dan sigurnog interneta

Dan sigurnog interneta  se obeležava svake godine – sledeći će biti 11. februara 2014. godine pod nazivom “Hajde da zajedno stvorimo bolji internet”. Å kole i grupe organizuju razne manifestacije kako bi obeležile ovaj dan – na koji način vaša škola ili grupa proslavlja Dan sigurnog interneta?

Svake godine San sigurnog internet prati novi video, kao ovaj iz 2013. godine pod sloganom “Povezivanje s poštovanjem”.

Pokažite deci da je u redu da javno govore o nasilju

Odrasli su takođe žrtve nasilja. Deca treba da znaju da je dobro da javno govore o toj temi kao i da zatraže pomoć bilo da su žrtve nasilja ili svedoci maltretiranja nekog drugog.

U SAD je tako nedavno zabeležen slučaj maltretiranja žene čija je fotografija upotrebljena za reklamiranje Obaminog zakona pristupačne zdravstvene zaštite na njihovom zvaničnom sajtu. Uskoro su ljudi počeli da se rugaju njenom liku i koristili fotošop kako bi promenili fotografiju. Ona je postala predmet viceva za odrasle, mržnje Obaminih pristalica i žestokih polemika.

Ona je samo dozvolila da se njena slika postavi na pomenuti sajt i sada je javno progovorila o svemu što je preživela kao žrtva sajber-maltretiranja.³

I nasilnicima je potrebna naša pomoć

Srećni, zadovoljni ljudi se retko nasilno ponašaju – nasilnici su takođe svojevrsne žrtve. To su često ljudi koji su sami trpeli nasilje ili zlostavljanje. Nasilnici veruju da se ne “uklapaju” u okolinu i koriste nasilje kako bi zadobili poštovanje drugih ljudi i skrenuli pažnju na sebe – pre nego što shvate da mi takvi ljudi nisu pravi prijatelji.

Nasilno ponašanje je oblik kontrole. Zato se ponekad dešava da nasilnici maltretiraju ljude jer smatraju da je to jedini vid kontrole u njihovim životima.

Istraživanja potvrđuju da su je dvostruko veći procenat nasilnika u odnosu na njihove vršnjake koji su krivično osuđivani i da je četiri puta veća verovatnoća da su počinili više različitih zločina.⁴

Njima je takođe potrebna pomoć kako bi se izborili sa svojim ponašanjem.

“Forgetting people who hurt you is your gift to them; forgiving people who hurt you is your gift to yourself.”

References

• 1 Zaustavimo digitalno nasilje, Srbija
  
• 2 Nasilje nad braćom i sestrama
  
• 3 Misteriozno lice Obaminog zakona o zdravstvenoj zaštiti o sajber-maltretiranju
  
• 4 Posledice koje maltretiranje ostavlja na nasilnicima