Pre tačno dvanaest godina kada sam saznala da ću postati mama upitala sam kolegu, ponosnog tata Sašu – šta je tajna uspešnog roditeljstva?
Znate, nisam pitala samo Sašu; ali nakon 12 godina roditeljskog znanja i zvanja njegov je odgovor najpametniji savet koji sam kao roditelj dobila – ljubav.
Decu treba beskrajno voleti! Iako zvuči jednostavno i nekako podrazumevano, ljubav nikako nije samo deklarativni podrazumevani odnos na relaciji roditelj-dete. Ljubav je osnova zdravog odnosa, ali i preduslov za najdivnije stvari koje deci možemo darovati. Kako sam ja razumela ovaj savet?
Kada nekog voliš osim topline u srcu i beskrajne brige, želiš da voljenoj osobi pokažeš svet kakav treba da bude. Razmišljaš o tome kako da mu približiš lepotu života i ljudi. Osmišljaš kreativne aktivnosti, izazovne zadatke, uzbudljive sate i onda je odnos ljubavni ali i razvojni. Jer osećanje bez demonstracije ne znači mnogo. Voleti svoje dete znači imati za njega vremena; znači i objašnjavati svoje odluke i držati data obećanja. Voleti svoje dete znači permanentno praviti kompromise i uklapati živote”¦ i preplitati duše. Znači razgovarati: slušati i pričati. Slušati. Osluškivati. Znači čitati i pričati o pročitanom. Znači kupovati igračke, ali i igrati se sa njima i tim igračkama koje im kupujemo zbog griže savesti. Znači odgovarati im na pitanja smisleno i sa pažnjom; jer oni razumeju i ono što ne znaju”¦ čak mnogo bolje od nas odraslih. Znači iščekivati predstavu na stepenicama pozorišta i zajedno se smejati u bisokopu junacima filma koje zapravo imamo i u svom domu. Znači s nestrpljenjem dočekati novogodišnje praznike ne samo zbog poklona ispod jelke, već zbog ukrašavanja doma, jer kuća se ima a dom se stvara u takvim porodičnim iskrama. Znači prisećati se trenutaka i ljudi koji su sa nama proveli prethodnu godinu. Voleti svoje dete znači i nabrajati tetke, ujake i drugare od kojih smo dobijali neke posebne po značenju, ne samo po lepoti porodične ukrase za jelku. Voleti svoje dete znači živeti sa njim kroz svaki zajednički trenutak naših života.
Deca rastu brže nego što mi starimo. U jednom će trenutku života biti spremni da odu, a mi nećemo biti spremni da ih pustimo. Pre svega jer duboko u sebi znamo da smo mogli bolje i više, a prilika je sve manje.
Decembar je mesec ljubavi i mesec porodice. U najhladnijim danima, porodice su posebno topla utočišta. Danas smo pakovali poklončiće za prijatelje. Svaki je detalj izabran sa razlogom. Gledala sam svoje curice i razmišljala o tome da koliko god se trudim i koliko god ih volim, ne mogu biti dostojna njihovog postojanja. Takav blagoslov ne možemo opravdati za ceo svoj život. Ali ljubav koju im dajemo i koju svojim aktivnostima demonstriram svakog dana, svakog meseca – bio on hladni praznični decembar ili uzavreli sparni juli, poslednja je nada roditelja da zaslužujemo njihove malene dlanove na svom obrazu usred uspavanog jutra. Tada, u tom sanjivom trenutku, znam da razumete koliko smo srećni što smo baš njihovi roditelji. Pokažite to. Svom i svakom drugom detetu. Ljubav popravlja svet; mali dečiji svet i ceo svet oko nas. Ljubav nije samo reč, to Saša nije morao ni da mi kaže.
