Obratite pažnju. Budite zadivljeni. Pričajte o tome.
Ksenija Pavlović razgovara sa svetski priznatim psihijatrom, dr Džadsonom Bruerom, kako bi otkrila kako meditacija utiče na visoki performans i brže oporavljanje od neuspeha.
Kao što drvo, iako posečeno, može iznova i iznova da izraste ukoliko je korenje neoštećeno i jako, na isti način ukoliko korenje žudnje nije u potpunosti izvađeno tuga će se vraćati iznova i iznova. -Dhammapada (stih 338)
Ego je jama bezveznosti koja nema dno. I tako konačno pustiš od sebe koje se prilepi samom sebi (jedna od definicija ega). Istinska sloboda dolazi kada ego ode – Šuozan Džek Haubner
Doktor Džadson Bruer je Direktor istraživanja u Centru za sabranost i vanredni profesor medicine i psihijatrije na medicinskom fakultetu u Masačusetsu. Takođe je i gostujući profesor na fakultetu na univerzitetu Jejl i saradnik na istraživanju na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT).
Psihijatar i međunarodno priznat stručnjak, Bruer je razvio i testirao nove programe meditacije za zavisnost uključujući tretmane za rad sa pacijentima i tretmane bazirane na onlajn aplikacijama. Takođe proučava neutralne mehanizme koji se nalaze u pozadini sabranosti koristeći standardni fMRI kao i fMRI u realnom vremenu i trenutno ta otkrića prevodi u kliničku upotrebu.
Objavio je brojne recenzirane članke kao i poglavlja u knjigama, govorio je na međunarodnim konferencijama, predstavljenim Kancelariji za politiku nacionalne kontrole droge američkog predsednika, pojavio se na TEDx konferenciji, i između ostalih u magazinu Tajm (100 najboljih novih otkrića u zdravstvu u 2013. godini), magazinu Forbs, Biznis vik, NPR i BBC.
Za Fondaciju Novak čoković objašnjava kako obraćanje pažnje pomaže da uvidimo koliko je zapravo bolno da nastavimo sa lošim navikama. “žTo vam je kao da držite vreo ugalj ili užareni štap kada vam je hladno”, objašnjava Dr Bruer, “žmislili ste da vas zagreva, ali kada ste obratili pažnju, shvatili ste da vas zapravo peče”.
- Koji je najbolji način da se razume pojam “žbiti svestan” i zašto bismo trebali da vodimo računa o tome?
Termin “žbiti svestan” je u današnje vreme pomalo konfuzan, ljudi ga koriste da označe mnogo različitih stvari. Termin pali sa koga je preveden je reč sati, što doslovno prevedeno znači pamćenje. Jedan od načina na koji možemo da primenimo šta znači “žbiti svestan” je da zapamtimo da obratimo pažnju na to što radimo. Obraćanje pažnje na to šta radimo i u kakvom smo odnosu sa svetom koji nas okružuje može značajno da promeni naš odnos sa istim.
- Vežbanje meditacije postaje sve izraženije, naročito u Americi; ljudi se priključuju tome. Šta biste, sa stanovišta psihijatrije, rekli onima koji su još uvek skeptični, kakva je korist meditacije za celokupno blagostanje? Koliko često treba meditirati i kako?
Onima koji su skeptični, rekao bih da nastave da budu skeptični! Budite skeptični i na osnovu sopstvenog iskustva zaklučite sami da li meditacija stvarno deluje na vas. Sa stanovišta psihijatrije, postoji određeni broj ispitivanja koja pokazuju da meditacija može da pomogne u sprečavanju povratka depresivnih epizoda kod ljudi koji imaju istoriju depresije.Takođe, meditacija može da pomogne kod anksioznosti, hroničnih bolova itd. Sproveli smo više ispitivanja na Jejlu i otkrili da je meditacija pomogla pojedincima koji su zavisni od alkohola i kokaina. Meditacija se ispostavila čak kao dvostruko bolja u pomaganju ljudima da ostave pušenje od trenutnog “žzlatnog standarda” – tretmana Sloboda od pušenja koje sprovodi Američko udruženje za pluća. Mislim da je teško prepisati koliko često bi neko trebalo da meditira, ali što više obraćamo pažnju dok meditiramo ili dok se krećemo u našim svakodnevnim životima, to će nam biti bolje – ali opet, neka ljudi probaju i sami uvide da li je to istina.
Postoji veliki broj knjiga i klipova na jutjubu na temu kako da se meditira. Predložio bih knjigu koju mogu da pronađu na internetu “Biti svestan na jednostavnom engleskom” autora Henelope Gunaratane. Kao savet, predložio bih da se igraju sa kvalitetom pažnje. Na primer, kada čujete zvuk poput zvuka nečijeg glasa kada vam se obraća, to ne zahteva nikakav svesni napor sa vaše strane – samo treba da obratite pažnju. Na isti način, tokom dana, dok radite vaš uobičajeni posao, možete da primetite da li ste “žsvesni bez napora” ili ste uvučeni u ono što vam se dešava bez ikakve svesti šta i na koji način nešto radite. Možete da primetite da li ste uvučeni u nešto, da li ste izgubljeni u sanjarenju, uzbuđeni zbog nečega, vičete na nekoga, obuzeti anksioznošću ili nečim drugim što ima guranje/povlačenje kvaliteta u sebi. To guranje i povlačenje nas gura i povlači unaokolo -impulsivno reagujemo umesto da svesno odgovaramo na situacije u kojima smo se našli, što nas čini robovima a ne učesnicima u sopstvenom životu.
Jednostavnim obraćanjem pažnje primećujemo dve stvari:
- Reakcioni tip ponašanja započinje i hrani loše navike (npr. pušenje kada smo pod stresom) i
- Kratkoročna dobit koju dobijemo od reakcije (npr. vikanje na nekoga) nije zapravo velika kao što smo u trenutku mislili da je bila. Tačnije, reaktivno, umesto promišljeno ponašanje doprinosi dugoročnim problemima (npr. Stvaranju loših navikama). Što više obraćamo pažnju, jasnije vidimo rezultate, šta dobijamo od našeg ponašanja, a to nas dovodi do toga da budemo manje podstaknuti da nastavimo sa nezdravim ponašanjem, i podržavamo zdravo.
Za zainteresovane čitaoce, o tome ima više u blogu koji sam napisao pre nekog vremena za Hafington post :“žkako trajno promeniti naviku”
- Na Jejlu ste razvili program treninga koji pomaže pojedincima da se fokusiraju i postižu bolje rezultate. Radite sa atletičarima, vojnim veteranima, studentima kao i sa pojedincima koji zloupotrebljavaju supstance. Kakvu ulogu ima meditacija u svemu tome?
Trening meditacije koji smo napravili cilja osnovni obrazac navika koje svi imamo, bilo one koje podržavaju PTSP, pušenje ili korišćenje supstanci ili čak samo loše navike u učenju. Zbog toga što meditacija nije nešto što se lako radi i može nečiju anksioznost učiniti gorom nakon što je počeo da meditira ( jer počinje da stiče bolju sliku o tome koliko je njegov um “žlud” . U meditaciji on nauči da su misli samo misli i da ne mora da juri za njima niti da veruje u svaku od njih), fokus našeg treninga je na jednostavnom vežbanju obraćanja pažnje koji je istinski radoznao, otvoren i odvija se bez napora. Sa stanovišta treninga, možete da primenite ono što se naziva “žpraksa beleženja” koja podrazumeva jednostavno beleženje doživljaja koji je najdominantniji u vašoj svesti u bilo kom trenutku, bilo da je to gledanje, slušanje, mišljenje, mirisanje, ukus ili osećanje.
Radili smo sa ženskim golf timom sa Jejla i učili smo ih da rade tu jednostavnu vežbu dok idu sa jednog časa na drugi, ili dok se kreću između rupa na golf terenu. To im pomaže da ostanu u sadašnjem trenutku, a ne da se izgube u strahu, brizi, iščekivanju itd. svemu što stoji na putu njihovom učenju u učionici ili pogađanju teškog udarca na golf terenu.
- U kom uzrastu bi deca trebalo da uče da meditiraju, ako uopšte treba da uče? Da li mislite da meditacija sabranosti može da utiče na postignuće deteta u kasnijem životu?
Mislim da su deca odlična u tome da budu prisutna u trenutku – podsećaju nas, odrasle, kako da budemo radoznali i fokusirani na trenutak u kome se nalazimo. Pretpostavio bih da bi meditacija pomogla deci da zadrže svoju radoznalost i bila od velike pomoći u daljem životu -ne samo da bi se na taj način osposobili da se suoče sa problemima sa svežim pogledom na njih u mesto da budu okupirani time kako bi stvari “žtrebalo” da se urade, već bi naučili da sebe ne shvataju preozbiljno. Svima nam je to potrebno!
- Kako možemo da pomognemo ljudima da odbace loše i umesto njih prihvate dobre navike?
Obraćanje pažnje nam pomaže da vidimo koliko je zapravo bolno da nastavimo sa lošim navikama – bilo da je reč o pušenju ili vikanju ili sanjarenju. To je poput držanja vrućeg uglja ili zapaljenog štapa kada nam je hladno – mislimo da nas zagreva, ali kada pogledamo pažljivije, vidimo da nas zapravo peče. I ne treba nam ništa drugo osim ovog tipa svesti, zato što kada uvidimo da nas nešto peče, na najprirodniji način ispustimo ugalj ili užareni štap. Nije potreban nikakav napor. Kako razvijamo naviku da obraćamo pažnju, prirodno prestajemo da budemo začarani time da nastavimo sa lošim navikama, i prirodno nastavljamo da ojačavamo dobre , poput onih da budemo velikodušni ili ljubazni, prosto ne postoji ni jedan negativan aspekt u svemu tome.
Sledeće srede možete pročitati nastavak Kako se osloboditi loših navika? sa Dr Džadsonom Bruerom na blogu Novak čoković Fondacije. Džadsona možete pratiti na twitteru @judsonbrewer
