Donate Now

Deca ulice zaslužuju šansu da sanjaju

by , 2nd Dec 2013

I da ulica više ne bude jedino za šta znaju.

Procena je da danas širom sveta čak 150 miliona dece živi van svojih domova, na ulici1.Ovi mališani žive u siromaštvu, na samim marginama društva i nedostaju im neke od osnovnih životnih potreba:

  • hrana
  • odeća
  • krov nad glavom
  • porodica
  • ljubav
  • obrazovanje
  • neko ko će brinuti o njim

Kako deca završavaju na ulici?

Deca ulice je termin koji se odnosi na:

  • decu koja zarađuju živeći na ulici – to je jedini način da dođu do novca
  • decu koja lutaju ulicama preko dana, a uveče se vraćaju “kući”
  • decu koja ceo život provode na ulici, tamo jedu, spavaju

Mnogo je razloga zašto žive na ovaj način, a neki od njih su:

  • gubitak roditelja
  • rat i prirodne katastrofe
  • raspad porodice
  • nasilje i zlostavljanje u porodici

Pre nego što završe na ulici, mnoga ovakva deca su već prošla kroz razne vrste patnji i problema. Samim tim, ne čine to jer žele, već zato što su na to prinuđena. To im je jedini izbor.

Kako deca ulice žive?

Bez obrazovanja ili novca, deca ulice ne žive, već preživljavaju, tako što:

  • Čiste cipele prolaznicima
  • Peru šoferšajbne
  • Prodaju sve na šta naiđu

Da bi jeli, uglavnom moraju da skupljaju otpatke, obilaze kontejnere, traže bilo kakvu hranu po smeću ili da kradu. Ako spavaju na ulicama, nije lako da nađu dovoljno bezbedno mesto na kom će provoditi noći, pa se neretko skupljaju u grupe koje im pružaju kakvu-takvu sigurnost. Deca spavaju na ulici sa velikom dozom opreza i uvek su spremna na moguću opasnost.

Deca ulice su izložena raznim oblicima zlostavljanja i iskorišćavanja.

Ona se obično plaše odraslih, policije i ostalih državnih organa i institucija.

Ekstremni slučajevi ophođenja prema deci sa ulice

Deca ulice se često tretiraju kao sitni lopovi i delikventi, diskriminisani su i društvo na njih gleda sa nipodaštavanjem – ali, odnos prema ovoj deci može da bude još gori.

Brazil je jedna od zemalja u kojoj odavno postoje deca beskućnici. Pre samo 10 godina, 23. jula 1993, na grupu dece koja su često spavala na stepenicama crkve Kandelarija u Rio de Žaneiru, policija je pucala iz vatrenog oružja. Osmoro dece je podleglo povredama. Svi vinovnici ovog zločina izvedeni su pred lice pravde – dvojica su osuđena.

Decu ulice neki ljudi vide kao “problem” i “neprijatnost”. Kandelarija masakr bio je ekstreman način vlasti da se ovaj problem reši, ali ne prvi i poslednji put da se pribegne ovako brutalnim merama. Dešavanja ispred crkve Kandelarija dospele su u javnost, za razliku od nekih drugih, a rezultat je bila međunarodna osuda. Svake godine u crkvi se održava godišnje bdenje na dan masakra dece, sa sloganom – “Kandelaria, nikada više”.

Brutalnost i nasilničke mere koje država sprovodi stalna su pretnja za mnogu decu beskućnike.

U Latinskoj Americi životni vek jednog deteta sa ulice može da iznosi samo četiri godine.2

Ovaj video počinje prilogom o masakru u Kandelariji – snimak nije namenjen osobama slabog zdravlja i maloletnicima jer sadrži scene dece koja leže mrtva na ulicama. U snimku se takođe navodi da je za samo godinu dana 712 dece ubijeno na ulicama Rio de Žaneira.

Ljudska prava

street-children-1UNICEF Konvencija o pravima deteta3 je pravno obavezujući međunarodni instrument koji definiše osnovna prava deteta, tako da sva deca, po rođenju i bez diskriminacije,
imaju prava:

  • na opstanak
  • da razviju svoj puni potencijal
  • na zaštitu od štetnih uticaja, zlostavljanja i iskorišćavanja
  • da učestvuju u porodičnom, kulturnom i društvenom životu.

Deca ulice se sa svim tim bore – možda je to njihovo zakonsko pravo, ali to sigurno ne predstavlja njihov svakodnevni život.

Kancelarija visokog komesara za ljudska prava (OHCHR) je 2012. godine izdala izveštaj pod nazivom “Zaštita i unapređenje prava dece koja rade i/ili žive na ulici4. Izveštaj je izazvao više pažnje nego bilo koja druga rezolucija od kada je 2006. godine osnovan Savet za ljudska prava.

Na koji način humanitarne organizacije pomažu deci ulice

Obrazovanje može da doprinese da se deca sklone sa ulice – obrazovanje je nešto što im niko ne može oduzeti – a deca ulice su već mnogo izgubila ili im je mnogo toga oduzeto.

Nije uvek lako da se takvog deci obezbedi obrazovanje na način koji je za njih prihvatljiv. Većina njih nikada nije išla u školu, a verovatno nisu prošli ni obuku za obavljanje određenog posla. Mnogi programi kreću sa usvajanjem različitih veština, i to uz pomoć muzike, plesa, sporta i umetnosti – a onda kada su deca spremna mogu dalje da napreduju i započnu sa formalnim obrazovanjem. Ona će tada moći da se zaposle i da sama zarađuju za život i tako ispune sve svoje snove.

“Street kids international” je organizacija koja pomaže starijoj deci da nauče da rukuju sa različitim alatima kako bi mogli da obavljaju poslove koji bi im osigurali prihod i tako učine svoje prve, ali realne korake na putu ka boljem životu.

Još jedno rešenje kako da se pomogne ovoj deci su i socijalni radnici na terenu. Deca ulice su veoma oprezna i nepoverljiva kada su odrasli u pitanju, pa je ponekad socijalnom radniku potrebno mnogo vremena da se sprijatelji sa njima, zadobije njihovo poverenje i pokaže im kako mogu da se sklone sa ulice. Ulica je možda jedini život za koji znaju – neka od takve dece su i rođena pod vedrim nebom. Ulica je i jedino mesto gde su okruženi prijateljima – istom takvom decom. Međutim, vremenom može da im se predoči da postoji i drugi, lepši i bolji život, osim uličnog života.

Neke organizacije obezbeđuju skloništa i škole za decu koja su sklonjena sa ulice.

U radu sa decom ulice, organizacije imaju različite pristupe, a sve uzimaju u obzir dešavanja i okolnosti koje vladaju u određenoj zemlji, kao što su rat, ekonomska kriza i prirodne katastrofe.

Ono što je svim ovim organizacijama zajedničko je da pružaju pomoć deci na lokalnom nivou preko svojih zaposlenih, partnera i omladinskih radnika koji dobro poznaju i razumeju situaciju na terenu.

Takva pomoć menja živote dece ulice na bolje.

Pomoć koja može da im vrati samopouzdanje i da im pruži nadu za budućnost.

Pomoć koja može da ih skloni sa ulice.

Kako vi možete da pomognete deci ulice?

Iako u vašem gradu možda nema dece koja žive na ulici, možete da se uključite i pomognete da se takvoj deci pruži šansa da žive normalan život, daleko od ulice.Tako recimo možete da:

Potpišete online peticiju kojom se traži od UN da priznaju i usvoje Međunarodni dan dece ulice, koji je ustanovljen 2011. godine a koji se obeležava svakog 12. aprila. Tako ćete dati svoj glas i doprineti jačanju svesti o tome da takva deca ipak postoje, kao i o teškim uslovima u kojima žive. Takođe im se možete pridružiti i na Facebook stranici -/streetchildrenday.

Organizujte neki događaj kako biste obeležili sledeći Međunarodni dan dece ulice – ideje za to možete da pronađete na sajtu Street Children Day

Kupite knjigu Dejvida Mejdmenta “Niko me nikada nije saslušao”. Knjiga predstavlja zbirku eseja i priča koje su ispričane iz ugla deteta sa ulice. Svi prihodi od prodaje knjige i zaštite autorskih prava doniraju se Konzorcijumu za decu ulice i ostalim sličnim organizacijama. Knjigu možete da pronađete i na sajtu Amazon.

Donirajte novac nekoj od humanitarnih organizacija posvećenih deci5 – mnogo je takvih organizacija, a neke od njih sam navela u Referencama na kraju bloga. Takođe možete da donirate sredstva i međunarodnoj humanitarnoj organizaciji sa posebnim ograncima koji imaju za cilj da pomognu deci ulice, kao što je UNICEF. Ukoliko vas je začudio moj predlog da donirate novac drugoj humanitarnoj organizaciji a ne NDF, uzmite u obzir NDF viziju:

Mi u NDF verujemo u svet gde svako dete ima podjednaku šansu da izraste u produktivne i brižne ličnosti.

Mislim da se pružanje podrške humanitarnim organizacijama koje pomažu deci ulice uklapa u ovu viziju – jedna dobrotvnorna organizacija ne može sama da pomogne svima kojima je pomoć potrebna.

Ovo su samo neki od primera na koji način humanitarne organizacije pomažu deci ulice:

Ejide iz Ruande sada sanja, zahvaljujući UNICEF – ovaj video govori o tome.

U Indiji se procenjuje da svakih pet minuta na železničku stanicu stigne neko novo dete beskućnik – takva deca su sama, gladna i osetljiva. Railway Children Charity je humanitarna organizacija koja je od 2008. godine pokrenula kampanju prijateljskih dečijih železničkih stanica. Spasioci sprovode decu do štanda dečije zaštite koji se nalazi na ili u blizini železničke platforme. Na štandu su obično angažovani volonteri ili železnički radnici zaduženi za bezbednost. Odatle se deca upućuju u prihvatilišta, gde dobijaju hranu, čistu odeću, obezbeđena im je potrebna medicinska nega a dugoročna pomoć im je takođe dostupna.

Sezona praznika se bliži

Sezona praznika za mnoge od nas predstavlja vreme koje ljudi provode sa porodicom i prijateljima, uživajući u bogatoj trpezi, kao i vreme kada osećamo zahvalnost za ono što imamo.

Deca ulice praznike provode kao svaki drugi dan, u surovoj borbi za preživljavanje.

References:

No comments

Leave a Reply

    Leave a Reply

    Cookie Policy

    Our website uses cookies to improve your experience.

    AcceptRead More