Pisali smo o opasnostima koje prete od strane društvenih mreža kao što si Tinder i Snapchat u utorak. Ove aplikacije, koje vaš tinejdžer lako može da skine sa interneta, uglavnom se koriste za upoznavanje i deljenje slika. Ali, iako sve može delovati naivno na prvi pogled, dešava se da se ove mreže zloupotrebljavaju i da je dete žrtva sajber nasilja. U daljem tekstu se nećemo fokusirati na Tinder, Snapchat i druge slične društvene mreže, već na realnost koja se krije iza “sekstinga” koji ide uz povećanu upotrebu mobilne tehnologije.
Uzmimo mobilne telefone za primer. Pre dvadeset godina većina ljudi ih nije imala. Međutim, sada je upotreba mobilnih telefona u porastu u svim društvenim sektorima/segmentima širom sveta, ali je to najizraženije kod predtinejdžera i tinejdžera, koji idu kroz život ne ispuštajući telefon iz ruku.
Na mobilnim telefonima tinejdžeri imaju vidove komunikacije koje ne nadgledaju roditelji (bar ne konstantno), kao što je možda slučaj sa fiksnim telefonom. Posledica je ta što su korisnici onda skloniji da eksperimentišu van dometa očiju i ušiju roditelja, posebno kada se radi o istraživanju normalnih tinejdžerskih briga, kao što je na primer seksualnost. Rastući problem u ovoj oblasti je deljenje seksualno eksplicitnog materijala sa drugima, najčešće slika, odnosno “žseksting”.
Bez obzira na to da li vaše dete učestvuje u ovakvom ponašanju, neophodno je da o tome popričate s njim. Jedna od osobina dobrog roditelja je njegova informisanost, zato iskoristite ovaj članak da naučite još nešto o realnosti sekstinga.
Ne sekstuje svako, ali mnogi to rade zbog pritiska vršnjaka
Iako na prvi pogled možda izgleda drugačije, tinejdžeri koji dele sa drugima eksplicitne slike su u manjini, i često te slike šalju svom partneru. Imajući ovo u vidu, pritisak vršnjaka na njih da budu deo “žseksting” kulture može biti jak, i često baš zbog tog pritiska tinejdžeri, a ponajviše devojke, postaju deo svega toga.
Razgovarati sa detetom o sekstingu važnije je nego ikad, posebno zato što se čini da je pritisak vršnjaka glavna pokretačka sila koja stoji iza ove aktivnosti. Važno je da deca znaju da imaju vašu podršku i da razumeju da ne deli baš svako svoje nage slike. Kada se pritisak vršnjaka pojavi, posebno za vreme osetljivih tinejdžerskih godina, detetu može biti teško da razlikuje pravu istinu od onoga što ono smatra istinitim.
Oba pola sekstuju, ali devojke lošije izlaze na kraj s tim
Iako je opšte mišljenje da su devojke te koje sekstuju najviše, nedavno istraživanje koje su objavili Džulija Lipman i Skort Kempbel sa Univerziteta u Mičigenu otkrilo je da su jednake šanse da devojke i dečaci pošalju i/ili prime eksplicitne slike na svom telefonu. Razlika u polu stupa na scenu na drugi način: devojke su oštro osuđivane, dok dečaci skoro da ne moraju da se suoče sa negativnim posledicama. Dečacima će čak možda porasti socijalni status. Kao što je to slučaj sa mnogim drugim aspektima društva, kada se radi o seksualnosti još uvek postoje dupli standardi, a za devojke je to svakako gubitnička kombinacija.
Pri objavljivanju svog istraživanja u Journal of Children and Media – “žČasopis o deci i medijima“, Lipman i Kempbel nisu ni pokušali da budu suptilni. Istraživanje su nazvali “žDamned if you do, damned if you don’t”¦ if you’re a girl: Relational and normative contest of adolescent sexting in the United States” – “žAko uradiš kajaćeš se, ako ne uradiš kajaćeš se… ako si žensko: Odnosni i normativni kontekst sekstinga adolescenata u Sjedinjenim Američkim Državama”.
Po rečima učesnika istraživanja, devojke koje šalju svoje eksplicitne slike su često smatrane za “ždrolje” koje imaju problema sa samopoštovanjem, dok su one koje ne šalju izopštene jer su “žumišljene” ili “žpreterano čedne”. Društvo, međutim, ne osuđuje dečake na isti način.
Seksting može lako da se otrgne kontroli
Poruke mogu da ostanu samo kod dvoje ljudi koji su u početku bili uključeni; ipak, slike se često prosleđuju i šire među ljudima: onaj ko je poslao sliku ne može nikako da spreči onog ko ju je primio da podeli tu poruku sa drugima (najčešće eksplicitne slike pošiljaoca). Problem nastaje kad neko izneveri tuđe poverenje i slike onda krenu da kruže dalje od namenjenog primaoca. Jednom kad slika uđe u sajber prostor, postaje nemoguće kontrolisati ko sve može da je vidi.
Neki tinejdžeri smatraju da seksting nije velika stvar, dok drugi smatraju da je loš, a onda postoje i oni koji su fokusirani na potencijalne posledice bilo da se tiču njihovih roditelja, škole, vršnjaka ili zakona. Roditelji mogu da kazne svoju decu ili da im oduzmu mobilne uređaje, ali maltretiranje se najčešće dešava van kuće, često u školi gde se oblici nasilnog ponašanja dešavaju već generacijama.
Zato popričajte sa svojim predtinejdžerom ili tinejdžerom i objasnite mu šta se stvarno događa sa sekstingom u društvu. Iako tinejdžeri nisu jedini koji dele sa drugima eksplicitne slike, oni su deo populacije/grupa posebno sklona/podložna tome i već su zagazili u hormonske vode dok pokušavaju da spoznaju sebe i utvrde svoju individualnost.
