Dragi čitaoci NDF bloga,
Nadam se da uživate u raznovrsnosti tekstova koje objavljujemo i nadam se da možete iz svakog nešto da naučite i kasnije primenite u vašem životu ili životu ljudi koji vas okružuju. Naš tim vredno radi svaki dan i čita mnoštvo tekstova, mnoštvo istraživanja, i verujte da i mi učimo sa vama.
Mi ne prestajemo da sanjamo velike snove, i nadamo se da će ovaj blog dopreti do mnogih ljudi i otvoriti razne prilike za unapređenje dečijih života, a i porodica u celosti (a samim tim i društva).
Najavila sam preko svog twitter naloga pre par nedelja da pišem blog u kojem ću odgovoriti na mnoga pitanja sa kojima se susrećem u svom radu. Želja mi je bila da na jedan vrlo transparentan način objasnim šta se dešava i zbog čega radimo ovo što radimo. Zbog čega humanitarne večere, poznate ličnosti, projekti za decu… Znam da su se mnogi pitali. Teško mi je da odmah pređem na humanitarne večere pa moram malo da se vratim unazad i objasnim par uvodnih koraka koje smo morali da prođemo da bi došli do tih večera.
Izazovi
Moj veliki izazov sa kojim sam se suočila je bio vođenje humanitarne fondacije. Velika odgovornost i dosta ozbiljan posao koji nikako ne može biti hobi. Provela sam mesece i mesece učeći, istraživajući, pričajući sa ljudima koji su već godinama veliki filantropi… nebrojeni sastanci sa advokatima, čitanje pravilnika i zakona… Pomislila sam da sam se ponovo vratila u školu. I moje učenje se svaki dan nastavlja, i zbog toga sam jako srećna.
Ono na čemu insistiram da ljudi znaju je to da je humanitarni rad TIMSKI RAD. Jedna osoba ne može sama da promeni svet. Može ali samo ako ima armiju ljudi iza sebe koji danonoćno rade i omogućavaju vidljive promene. NDF ima pravu malu armiju ljudi koji pored toga što vrlo cene Novaka i ono što je sa svojih 26 godina života stvorio, imaju istinsku želju da pomognu deci.
Kada se rodi jedno dete, cela porodica staje na noge i trudi se da ga odgoji kako treba; naša fondacija je tu da pomogne stotinama, a daj bože i stotinama hiljada dece. To ne može jedan čovek da uradi. Novak nam je svima velika inspiracija i on nas vodi ovim putem jer kroz njegov primer svi izvlačimo vrlo bitne poruke koje kasnije prenosimo deci, njihovim porodicama i učiteljima. Ali ova fondacija je mnogo više od Novaka, mnogo više od bilo kog pojedinca. Ona je početak jedne revolucije – mi se borimo za mališane, za buduće generacije, za one koji ne odustaju. Svaki pojedinac nam je bitan!
Početni NDF Tim
Jako mi je bitno da podelim sa vama početne korake. Preuzela sam na sebe veliku odgovornost i izazov koji nije ni malo lak. Voditi fondaciju najboljeg tenisera i sportiste na svetu, gde se ni jedna greška ne prašta a svaki korak je pod budnim okom javnosti…to znači dosta posla. I ja sam bila spremna na to, a verujem i svaki novopečeni magistar, pun energije i želje za dokazivanjem. Moje ime se često provlači kroz medije, što je i prirodno jer sam Novakova verenica, ali ostatak tima i ljudi koji rade sa mnom rame uz rame nisu ništa manje važni. Pitate se šta je potrebno da se pokrene rad jedne fondacije? Čitajte dalje.
Sam početak
Imala sam neverovatnu pomoć Ryan Tarpley-a. On je bio moja desna ruka prvih godinu, godinu i po dana vođenja fondacije. Ryan radi za CAA (Novakovu bivšu menadžersku agenciju) i njegov posao je da pomogne klijentima da započnu svoj filantropski put ukoliko za to postoji interesovanje.
Naime, prvo smo proveli puuuuno vremena samo pričajuci o tome šta Novak voli, šta ne voli, šta je njegova strast, gde najviše vidi sebe u budućnosti, na koji način želi da pomogne. Verujte mi, to je bio jako zanimljiv deo posla jer Novak ima puno interesovanja i znanja o raznim problemima koji se dešavaju u Srbiji i regionu. Gaji neverovatnu ljubav prema svojoj zemlji i mislim da retko kad moze da kaže “ne” bilo kome (poučen time koliko je njegovu porodicu bolelo svako “ne” koje su dobili dok su tražili pomoć). To je značilo da kada smo ga pitali “kome bi želeo da pomogne putem fondacije” – on je počeo da nabraja sve! Od starih do mladih, bolesnih, zdravih, od biblioteka, muzeja, spomenika, crkava… Duuugo smo sužavali njegovu sferu interesovanja da bi došli tamo gde smo sada. Kada smo suzili na decu, onda je počela druga bitka.
Sa mojom radoznalošću, ali i strahovima da ni slučajno negde pogrešimo ili propustimo nešto bitno što može da ugrozi Novaka. Bila sam kao malo znatiželjno detence koje je vuklo Rajana za rukav i postavljalo milion i jedno pitanje: “a kako ovo,a zašto ono?”… A on mi je samo slao brdo i brdo informacija i čekao da postavim još pitanja nakon prelistavanja novog gradiva. I to gradivo nije ni malo interesantno ako mene pitate, ali moralo je da se nauči.
Uz njegovu pomoć smo re-brendirali fondaciju i registrovali je u Americi i Engleskoj. To je bio jaaako dug proces, ali vredelo je. Pre dve i po godine Novak Djokovic Fondacija je nosila naziv Novak Fond i pomagala je mnogoj deci i porodicama, gradovima, crkvama i manastirima. Danas, Novak Djokovic Fondacija se isključivo fokusira na edukaciju: pomoć deci ranog uzrasta da imaju adekvatne i kvalitetne uslove za učenje, odrastanje i igru. To činimo kroz renoviranje i otvaranje vrtića i igrališta kao i kroz finansiranje programa i kampova za decu. Trudimo se da im pomognemo da ostvare svoje dečije snove tako što ćemo im ojačati krila da kada odrastu mogu da polete visoko – a to će moći ako ulažu u sebe i svoje znanje, ako poštuju druge i svoje okruženje.
Zbog čega nema puno ljudi koji osnivaju svoje humanitarne fondacije, i nazivaju ih svojim ličnim imenom? Mnogo posla i veliki rizik.
Prvo, vođenje fondacije je posao sa neprekidnim radnim vremenom – kad ste čuli da nekom ne treba pomoć? Još kad pomažete deci? Nema ni vikenda, ni odmora, a da ne pričamo o tome da li je dan ili noć idealno vreme za rad. (VELIKO HVALA celom NDF timu što su uvek dostupni i orni za rad!). Zahteva jako dug i skup proces registracije (a posle i vođenja), zakon je jako kompleksan i samim tim potrebe usluga advokata i računovođa su neprekidne. Barem se mi tako vodimo – želimo da budemo sigurni da ne postoji ništa što će da ugrozi reputaciju fondacije. Što me vodi na sledeću tačku – ima nebrojeno mnogo načina da se pogreši. Uvek će se naći neko ko će dovesti vaše motive u pitanje i nazvati vas ovakvim ili onakvim. Nekome jednostavno nećete biti prioritet, pa će vaš slučaj ili zahtev za dozvolu ostaviti po strani i ceo projekat neće moći da se realizuje (a vi ste svima obećavali da ćete ga realizovati u određenom vremenskom periodu, kako objasniti donatorima, kako objasniti deci, medijima.. 🙁 ) Najveći skandali se dešavaju baš u humanitarnom poslu jer sve počne od dobrih namera i istinske želje da se pomogne, ali na putu uvek postoji mogućnost da se nađe nešto što može da osujeti te dobre namere. Da ne dužim previše, zbog svih ovih razloga, imućni ljudi se najčešće odluče da novac koji imaju doniraju nekoj fondaciji i puste njih da muče muku vođenja, organizacije, pravdanja troškova i prikazivanja rezultata. Nema puno onih koji žele da njihova želja da pomognu bude osujećena na bilo koji način.
Kako organizovati rad fondacije i voditi ljude koji za nju rade u pravcu koji smo zamislili su bila samo neka od pitanja na mojoj svakodnevnoj agendi. Neverovatno koliko divnih, nesebičnih ljudi radi u svetu filantropije. Rajan me je upoznao sa mnogim interesantim ljudima od kojih sam mnogo naučila. Dame Stephanie Shirley je jedna od tih divnih ljudi. Njena priča je jako dirljiva i pozivam vas da je pročitate. Ona mi je pomogla svojim savetima da na pravi način formulisem viziju fondacije i iznesem je nedvosmisleno kroz naš rad i projekte.
Takođe smo vrlo brzo počeli da saradjujemo sa UNICEFom, a Novak je uskoro postao i njihov Ambasador za Srbiju. Zajedno sa njima smo počeli da posmatramo Srbiju i sfere u kojima bismo najviše mogli da doprinesemo. Njihovo iskustvo od preko 20 godina rada u Srbiji nam je bila smernica i filter prilikom odabira organizacija koje bismo podržavali i radili zajedničke projekte. Inspirisani njihovim naporima da pomognu rani razvoj dece ulaganjem u kvalitetne programe usmerili smo i našu misiju u tom pravcu. Svakodnevno smo razmenjivali emailove, ideje, iskustva, a s obzirom da su naši istraživački kapaciteti na početku rada bili vrlo skromni, oni su nesebično nudili svoju pomoć. I to i danas sa velikim zadovoljstvom rade. Pritom, ponosno sarađujemo sa njima na jako velikom i bitnom projektu za sve porodice u riziku od izmeštanja.
Nikako ne smem da zaboravim da pomenem Zoricu Trikić, čarobnu ženu sa neverovatnom energijom koja je svo svoje iskustvo podelila prvo sa mnom, a kasnije i sa ostatkom tima i pomogla u formiranju programa Školice Života koji danas NDF uspešno realizuje u saradnji sa Centrom za interaktivnu pedagogiju, ili CIP centrom. Mi smo jako mala fondacija koja nema puno iskustva u direktnom radu sa decom, što CIP ima, pa smo taj deo našeg posla prepustili njima, i oni to fantastično rade. Milica, Marija, Vuk… sve su to naši CIPovci sa kojima smo svaki dan u kontaktu.
Takođe, tu je i verni tim naših NDFovaca koji rade 24/7 poput Gorane, Aleksandre, Marije, Nebojše, Jelene, Jasne, Vlade, Lane, Rehane, Gordona, Džona, Moa, Rona, Davida i mnogih drugih koji na razne načine doprinose, a koje mozete da upoznate putem Who we are stranice na nasem oficijalnom websajtu.
Moj topli savet: nemojte ni da pomišljate da se upustite u avanturu pomaganja drugima, ako prvo nemate tim ljudi koji će sa puno integriteta pomagati vama. Jako sam zahvalna svakom članu našeg tima na trudu i energiji koju nesebično daju prilikom rada za fondaciju i nadam se da će naš tim vremenom samo rasti.
Nastavak sledi u petak…
