Značaj uključivanja školice mira u rano obrazovanje dece

Zamislite svet u kojem deca u vrtićima i školama, pored standardnog obrazovanja, uče kako da kroz međusobnu komunikaciju doprinesu stvaranju harmoničnog društva.

Ona usvajaju različite veštine: kako da saslušaju druge, reše i prevaziđu konfliktne situacije na konstruktivan način, razviju i pokažu saosećanje i empatiju za druge, i poštuju različitosti. Deca zapravo uče kako da jednog dana uspostave i očuvaju mir u svojim zemljama i zajednicama, što je jedan od ključnih preduslova za pravilan rast i razvoj najmlađih.

Sa druge strane, svake godine 500 miliona do čak 1,5 milijardi mališana širom sveta izloženo je nekom obliku nasilja. Osim toga, veliki broj dece, poput izbeglica iz Sirije, od samog rođenja živi u zonama sukoba i ne zna šta je mir. Rat se negativno odražava na brojne aspekte njihovog razvoja, ugrožava opstanak, i onemogućava rodnu ravnopravnost, smanjenje siromaštva i pristup obrazovanju.

Iz toga razloga mnoge svetske ogranizacije poput UNESCO i UNICEF pokrenule su različite inicijative i programe u cilju promovisanja kulture mira i nenasilja kroz obrazovanje i osnaživanje dece i mladih na globalnom i regionalnom nivou. Ipak, mir se ne definiše samo kao odsustvo rata i nasilja. On takođe uključuje aktivno zalaganje za harmoničan život među ljudima sa akcentom na razvoj efikasne infrastrukture za održivost socijalne pravde, zdravlja nacije i ekonomskog napretka.

Izgradnja mira tema je koja postaje sve više zastupljena kada se govori o obrazovanju i ranom detinjstvu. Dok rano obrazovanje priprema decu za školske obaveze i izazove i postavlja temelj za učenje tokom čitavog života, edukacija dece o miru u ranom uzrastu od izuzetnog je značaja. U prvih nekoliko godina života dečji mozak se najbrže razvija. Osim toga, to je period kada se formiraju navike, uočavaju različitosti među ljudima i grade čvrste društvene veze kroz svakodnevnu interakciju u okviru porodice i neposrednog okruženja. Uloga programa ranog razvoja može da bude ključna u promovisanju veština koje omogućavaju mališanima da postanu akteri promena za izgradnju mira u njihovim zajednicama. Postoje dokazi da uključivanje obrazovanja za mir u rano obrazovanje pozitivno utiče na dečji socio-emocionalni razvoj i smanjenje bihevioralnih problema kasnije u životu. Kao rezultat dobro osmišljenih programa, deca se rado igraju sa vršnjacima koji su drugačije rase, boje kože, nacionalnosti i etničkog porekla, i saosećaju sa onima koji su isključeni iz društva.

Istraživanja pokazuju da se temelji zdrave društvene interakcije – empatija, saosećanje, prihvatanje, druželjubivost, kao i sposobnost kontrolisanja emocija i sprečavanja impulsivnog ponašanja – razvijaju u ranom detinjstvu. Ovakve osobine predstavljaju ključne aspekte obrazovanja za mir. Iz tog razloga, svaki pokušaj da se promeni način razmišljanja koji vrši podelu među ljudima, kao i nasilno ponašanje, mora da započne što pre, u ranom uzrastu.

Kako sport može da doprinese uspostavljanju mira

Često smo nesvesni posledica koje rat ostavlja na civile, bilo da se radi o deci ili odraslima koji ostaju zarobljeni u epicentru sukoba, koji ugrožava njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Nije lako izboriti se sa takvim negativnim i teškim iskustvima. Ljudi koji su u tome uspeli ulivaju nadu i inspirišu druge da nastave da se bore ne samo kako bi prevazišli sopstvene nedaće već i podržali građenje mirnije budućnosti za generacije koje dolaze. Jedan od njih je Novak Đoković, najbolji teniser sveta, čije je detinjstvo obeležio život u neizvesnosti u Srbiji narušenoj višegodišnjim sukobima i bombardovanjem. Nažalost, mnogi mališani širom sveta i dalje žive u nasilnoj i okrutnoj realnosti.

„U sportu nije važno pobediti već biti deo nečega bitnog i velikog“ – Novak Đoković

Uprkos odrastanju u ratom razorenoj zemlji, Novakova sposobnost da se suoči sa teškim životnim situacijama i ostvari svoje snove govori o neverovatnoj snazi sporta. Sport nam pruža priliku da preusmerimo svoju energiju i emocije na aktivnosti koje su pozitivne i korisne. Sport nas ne deli već spaja, i uči važnim lekcijama kao što su fer-plej, poštovanje protivnika, timski rad, poverenje i tolerancija. On takođe doprinosi osećaju pripadnosti i blagostanja, ponovnoj integraciji traumatizovane populacije, rušenju predrasuda i pomirenju zaraćenih nacija i grupa.

Edukacija dece o miru

Edukacija dece o miru ne pomaže samo najmlađima koji bili svedoci rata i žrtve nasilja da prevaziđu takva štetna i poražavajuća iskustva, već takođe doprinosi stvaranju sveta u kojem ljudi nikada neće spoznati šta je rat. To je upravo jedan od ciljeva za koje se zalaže Novak Đoković fondacija. Naglasak na školici mira zasniva se na činjenici da su mir i obrazovanje neodvojivi aspekti moderne civilizacije. Nijedna civilizacija nije istinski napredna bez obrazovanja i nijedan obrazovni sistem nije istinski civilizovan ukoliko nije utemeljen na univerzalnim principima mira.

Nerealna su očekivanja da se deca koja su čitav život provela u zonama sukoba, strahujući za svoje živote i živote svojih porodica, razviju u psihički zdrave i produktivne članove društva. Detinjstvo obuhvata period celokupnog mentalnog razvoja i zato je važno da se najmlađima obezbedi sigurno i bezbedno okruženje u kojem će učiti o vrednostima i principima mira u ranom uzrastu.

Novak Ðoković fondacija nastoji da podstakne implementaciju programa ranog razvoja i obrazovanja koji su namenjeni mališanima u zonama sukoba i ratom razorenim zemljama, imajući punu svest o tome kako takva negativna iskustva mogu da se odraze na dečji um, koji se razvija. Cilj je ne samo omogućiti mališanima normalno i srećno detinjstvo već i usmeriti njihovo znanje ka miru umesto nasilju.

Deca koja razumeju značaj uspostavljanja mira u društvu narušenom sukobima i koja znaju da ga cene, biće motivisana da kao odrasli pojedinci aktivno rade na tome da se nasilje i rat u potpunosti iskorene čak i u najudaljenijim krajevima sveta, umesto da se nađu u začaranom krugu siromaštva, patnje i poraza civilizacija i nacija.