Značaj obrazovanja kao preventivne mere za suzbijanje kriminala

Obrazovanje je uvek bilo i uvek će biti najefikasniji način za rešavanje ozbiljnih problema. Obezbeđivanjem visokokvalitetnih obrazovnih programa tokom ranog razvoja pa sve do završetka srednje škole deca se motivišu da nastave da se školuju i budu spremnija za izazove koji ih očekuju.

Porast kriminalnih aktivnosti kao što su ubistva, pljačke, iznude, razbojništvo ili nasilno ponašanje jedan je od najvećih problema sa kojim se savremeno društvo suočava. Kao reakcija na takvo stanje, vlade zemalja širom sveta rade na obezbeđivanju dodatnih resursa i finansijskih sredstava namenjenih za sprovođenje korektivnih mera i izgradnju institucija koje imaju za cilj suzbijanje kriminala i njegovih posledica. Sa druge strane, primetno je da se sve manje investira u obrazovanje, a posebno u rano obrazovanje i razvoj dece. Skromnija izdvajanja iz budžeta pre svega pogađaju obrazovne ustanove, zbog preovladavajućeg društvenog stava da su bezbednost i zaštita dece i odraslih jedan od najvažnijih prioriteta. Ipak, mnogi kreatori politika zanemaruju činjenicu da će veće ulaganje u programe ranog obrazovanja i obrazovanja generalno doprineti ne samo smanjenju stope kriminala u budućnosti i uštedi novca već i dobrobiti i blagostanju društva u celini.

Kvalitetno obrazovanje u borbi protiv kriminala

U proteklom periodu sprovedena je serija istraživanja kako bi se utvrdilo da li obrazovanje zaista smanjuje rizik da deca tokom odrastanja počine kriminalna dela. Jedna od studija pratila je mališane starosti od 3 i 4 godine koji su do punoletstva pohađali neki obrazovni program. Otkriveno je da su oni koji nisu učestvovali u predškolskom programu i koji su tako propustili priliku za rani razvoj imali 70% veće šanse da budu privedeni za počinjeno krivično delo do svoje 18. godine. To pokazuje da su rano obrazovanje i razvoj ključni za mentalno zdravlje i pravilan razvoj dece, kao i da doprinose sprečavanju mališana da se otisnu u svet delinkvencije i kriminala u kasnijim uzrastima.

Tokom prve tri godine života deca razvijaju kognitivne sposobnosti i obrasce ponašanja, od kojih mnogi čine osnovu njihove buduće ličnosti. Pre svega, mališani uče veštine rešavanja problema i konfrontacije. Zato je u tom periodu njihovog života važno da borave u bezbednom okruženju za učenje koje doprinosi da razviju sigurne po druge i nenasilne metode suprotstavljanja. Ukoliko dete ima poteškoće da sarađuje i burno reaguje, a pohađa predškolski program, biće okruženo vaspitačima koji mu pomažu da kanališe svoje frustracije i negativnu energiju u produktivne aktivnosti koje će ga naučiti kako da kontroliše svoj bes i nezadovoljstvo.

Uz odgovarajući pristup vaspitača i kvalitetno rano obrazovanje gradi se osnova za intelektualni i emotivni razvoj najmlađih sve do odraslog doba. Ukoliko dete, sa druge strane, raste u nasilnom i zlostavljajućem okruženju, i nema pristup nekom obliku edukativne podrške, njegove šanse da postane maloletni delinkvent i potencijalni kriminalac znatno su veće.

Suočavanje sa problemom kriminaliteta

Kada je reč o prevenciji kriminala, prvu liniju odbrane u većini slučajeva čine reaktivne mere protiv kriminala ili serije kriminalnih dela. Tako bi usled sve veće zastupljenosti bolesti zavisnosti u mnogim sredinama prvobitan odgovor za rešavanje tog problema bila primena oštrih kazni i sankcija kako bi se obeshrabrila zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Ukoliko se ovakva metoda ne pokaže dovoljno efikasnom, sledeći korak je pronalaženje načina da se ograniči pristup takvim supstancama, što je još jedna preventivna mera koja se fokusira na sprečavanje aktivnosti umesto na motiv koji do nje dovodi.

Nasuprot tome, uključivanjem većeg broja dece u rano obrazovanje i skretanjem pažnje na mere ranog razvoja mališani će potencijalno biti manje motivisani i skloni da počine kriminalna dela kako odrastaju. Fokus na obrazovanju pomaže da se obezbedi trajnije rešenje za problem sa kriminalom, s obzirom na to da se mentalitet potencijalnih počinilaca kriminalnih radnji potpuno menja pod uticajem obrazovanja i vaspitanja.

Značaj podsticajnog porodičnog okruženja i pozitivnih uzora

Kao jedan od razloga za porast kriminala među onima koji bi trebalo da budu deca a ne počinioci krivičnih dela navodi se porodično okruženje na rubu egzistencije, u kojem najmlađi ostaju bez moralnog kompasa i neophodne pažnje i podrške. Roditelji su zbog borbe za puko preživljavanje okrenuti poslu, a deca prepuštena ulici i društvu vršnjaka, koji na njih imaju veći uticaj od porodice. Usled odrastanja u okruženju materijalne oskudice i narušenih moralnih vrednosti, sve više mladih kreće putem kriminala. U prevenciji maloletničke delinkvencije važno mesto imaju obrazovne ustanove, čija se uloga pored vaspitanja i obrazovanja dece ogleda u prepoznavanju ranih znakova kriminalnog ponašanja i odgovarajućem reagovanju na njih. Osim toga, one pružaju izuzetnu pomoć roditeljima, koji bi ličnim pozitivnim primerom, održavanjem dobrih odnosa i komunikacije sa svojom decom, kao i kroz uključenost u njihove školske i vanškolske aktivnosti stvorili adekvatno porodično okruženje u kojem najmlađi mogu da rastu i razvijaju se na najbolji način.

Obezbeđivanjem visokokvalitetnih obrazovnih programa tokom ranog razvoja (predškolsko do osnovne škole) pa sve do završetka srednje škole deca se motivišu da nastave da se školuju i budu spremnija za izazove koji ih očekuju na radnom mestu. Umesto pooštravanja zakona kako bi se ljudi sprečili da počine krivično delo, stvaranjem mogućnosti za obrazovanje i potrebnu obuku oni mogu da se ohrabre da postanu produktivni članovi društva.

Obrazovanje je uvek bilo i uvek će biti najefikasniji način za rešavanje ozbiljnih problema. Ono se suprotstavlja neznanju i pomaže u stvaranju društva bez predrasude, koje prihvata i poštuje svakog pojedinca. Sticanje novih znanja i veština kroz proces obrazovanja najbolja su garancija da će deca izrasti u prave ljude sa pravilnim vrednosnim sistemom, koji mogu značajno da doprinesu unapređenju društva u kome žive umesto da se nađu sa druge strane zakona.