Donirajte

Zbog čega su muški vaspitači i dalje prava retkost?

by , 16. окт 2016.

Često se čini da seksizam pogađa isključivo žene, s obzirom na to da se, nažalost, godinama unazad nalaze na udaru diskriminacije i degradacije. Ipak, stereotipi i rodna neravnopravnost podjednako štete i muškarcima jer ih sprečavaju da se ostvare u poslu kojim žele da se bave.

O takvim slučajevima retko možete da čitate i informišete se iz novina, zbog stava većine da oni ne predstavljaju ozbiljan društveni problem. Mnogi muškarci ne osećaju se prijatno na poziciji medicinske sestre, bebisiterke i sličnim zanimanjima koja su „rezervisana“ za osobe ženskog pola. Jedna od profesija gde žene dominiraju je i rano obrazovanje. Muškarac u vrtiću okružen decom dok im na šarenom tepihu čita „Pepeljugu“ i dalje je prava retkost.

Muškarci čine dva procenta nastavnog osoblja u vrtićima, centrima za dnevni boravak dece i koordinatora za programe ranog obrazovanja koje deca pohađaju kod kuće.

U čemu se ogleda značajna uloga muških vaspitača?

Muškarci kao i žene mogu savesno, odgovorno i kvalitetno da obavljaju posao vaspitača i nastavnika i svojim pedagoškim radom pozitivno utiču na život najmlađih. Njihov pol ne treba da predstavlja problem ukoliko žele da, oslanjajući se na veru u vlastite sposobnosti, profesionalno iskustvo, ljubav prema deci i posvećenost njima, učine lepšim i sadržajnijim odrastanje i detinjstvo nekog mališana. Osim toga, muškarci donose drugačiju perspektivu u oblast ranog obrazovanja, koja ne samo da je dragocena već može u pozitivnom smeru da doprinese unapređenju edukacije dece. Tako muški vaspitači svojim primerom mogu da motivišu dečake iz svoje grupe da zanemare društvena ograničenja i stereotipe i posvete se stvarima koje ih privlače i interesuju. Još jedan od razloga zbog kojih je poželjno da deca osim vaspitačice imaju i vaspitača jeste sve veći broj mališana koji žive samo sa jednim roditeljem (majkom), pa im je potrebna muška figura kao autoritet. Osim toga, uz muškog i ženskog vaspitača deca će imati utisak kao da borave u svom porodičnom okruženju, što može da olakša njihovu adaptaciju na vrtić.

Copyright: Nadezhda1906

Copyright: Nadezhda1906

Dečji mozak je fleksibilan, sposoban da lako i brzo upije veliku količinu novih informacija, naročito iz okruženja u kojem borave tokom najznačajnijeg perioda svog razvoja. Tako mališani često uče o rodnim stereotipima od ranog uzrasta. Čak iako u tom trenutku toga nisu svesni, takvi stereotipi mogu podsvesno da utiču na njihove stavove u tinejdžerskom dobu.

Sa druge strane, ukoliko deca imaju priliku da na istom radnom mestu vide podjednak broj pripradnika oba pola, u njima će se roditi i razviti ideja o jednakosti i međusobnoj saradnji. To će im pokazati da su muškarci i žene ravnoprvni i da mogu da rade rame uz rame jedni sa drugima i sarađuju na konstruktivan način.

Rodni stereotipi širom meridijana

Problem sa seksizmom možda je još više izražen u zemljama u kojima vladaju različiti društveni standardi vezani za rodne uloge. U pojedinim državama koje počivaju na religijskim ideologijama, kao što su Pakistan ili Kuvajt, prisutna je tendencija devalviranja žena kojima su namenjene veoma specifične uloge, ne ostavljajući im tako previše slobode i izbora prilikom odabira karijere. Sa druge strane, i muškarci u takvim zemljama ne mogu da obavljaju određene poslove iz straha od osude i ruganja okoline.

Iako želimo da verujemo da takvi problemi ne pogađaju nas koji živimo u visokorazvijenim, demokratski uređenim delovima sveta, seksizam na radnom mestu je u ozbiljnoj meri prisutan čak i u našem društvu. Ne samo da postoji ogroman disparitet u broju žena na pojedinim funkcijama već se one po pravilu suočavaju sa diskriminacijom, pa čak i uznemiravanjem na poslu, što znači da ni u kom slučaju ne živimo u potpuno ravnopravnom društvu. Stereotipi koji se odnose na muškarce takođe postoje, i često narušavaju njihovo mentalno zdravlje i prouzrokuju gubitak samopouzdanja ili ih sprečavaju da se pasionirano posvete određenom zanimanju.

Kaže kroz osmeh jedan od vaspitača:

Da, drugačije je. Ponekad me posmatraju sa podozrenjem. Ipak, ovo je posao kojim sam oduvek želeo da se bavim… Ovde sam da napravim razliku – i dokažem da ja to mogu.

Copyright: Photographee.eu

Copyright: Photographee.eu

Problem u Kanadi nije u tome da poslodavci diskriminišu muškarce. Zapravo većina njih iz oblasti ranog obrazovanja u potrazi je za većim brojem muških vaspitača. Ipak, na raspolaganju imaju veoma ograničen broj muških kandidata koji se prijavljuju za mesto vaspitača umesto domara ili čuvara u vrtiću, uglavnom zbog rodnih predrasuda koje vladaju u našem društvu. Prema takvim stereotipima „čudno“ je ili neuobičajeno da decu svakog jutra na vratima učionice dočeka muškarac koji o njima brine dok su roditelji na poslu, peva sa njima pesmice i briše im nos.

Kao što su žene retke u građevinarstvu ili tehnološkom sektoru, veoma mali broj muškaraca opredeljuje za se profesije koje su tradicionalno namenjene ženama, zbog straha od kritikovanja i osude prijatelja, porodice, pa čak i svojih kolega.

Zbog čega muškarci ne bi mogli da postanu vaspitači? Vekovima stari stereotipi po kojima pripadnici muškog pola treba da neguju muževan i snažan izgled negde se kosi sa „pitomom“ prirodom edukatora ranog obrazovanja koju krasi strpljenje, ljubaznost i razumevanje. Osim toga poslovi vaspitača su obično manje plaćeni, što je u suprotnosti sa tradicionalnim stavom da je muškarac taj koji obezbeđuje najveći deo prihoda porodičnog budžeta. Ipak, živimo u eri velikih inovacija i promena nabolje pa je možda došlo krajnje vreme da se takvi stereotipi iskorene.

Kako možemo da se izborimo sa stereotipima i podstaknemo muškarce da se posvete ranom obrazovanju?

Afirmativne akcije kao što su reforme politike u ovom slučaju ne mogu da se primene jer muškarci ne spadaju u „ugroženu kategoriju“. Ipak, kao društvo možemo da postanemo manje kritični i podložni rodnim stereotipima, i naučimo da svakoga prihvatimo kakav jeste, kao i da poštujemo njegov odabir zanimanja. Roditelji takođe sa svoje strane mogu da doprinesu tako što će ohrabriti svoje mališane da rade ono što žele i prate svoje snove bez obzira na mišljenje i stav okoline, i nauče ih da ne sude o ljudima prema uvreženim stereotipnim kriterijumima. Tek kada postanemo otvoreniji prema novim stvarima i idejama možemo, da se nadamo istinskoj ravnopravnosti u svetu u kome živimo.

1 komentara

Napiši odgovor
  • milezvonkovic@gmail.com' mile каже:

    Odlican tekst.Kako neko ko je prosvetni radnik (nastavnik,profesor)da se dokvalifikuje da radi sa decom predskolsko obrazovanje .Da predaje nesto vezano za prirodu i sah(ako ima sertifikat da predaje sah deci od 1 do 3 razreda)jer je sah idealan za razvijanje inteligencije i pripreme dece pred polazak u skolu.
    Gde zavrsiti i dobiti sertifikat z rad sa decom u najmanjem uzrastu ako ste vec prosvetni padnik i radite u osnovnoj skoli.Moze li se ici na neku sertifikovanu obuku kod nas ili inostranstvu.
    Molim Vas napisite tekst o tome ili mi odgovorite na meil.
    sve najbolje

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE